Pitanje savetnici
Jako sam neodlučna što se tiče upisivanja fakulteta. Ja se više pronalazim u psihologiji, ali me zanima i defektologija.
Jako sam neodlučna što se tiče upisivanja fakulteta. Ja se više pronalazim u psihologiji, ali me zanima i defektologija. Mada, mojim roditeljima se psihologija ne sviđa, jer lažu da će kasnije i meni trebati jedan psiholog, jer je to jako stresan posao. A i ja se ne bih odlučila za rad sa decom, nego bih za kliničku psihologiju, za ljude sa teškim psihičkim oboljenjima. Da li da poslušam roditelje, ili da ipak upišem psihologiju?
1191
pre 7 godina
Odgovor savetnice:
Iz tvog pitanja sam razumela da te veoma zanimaju pomagačke profesije i da je briga o drugima i pružanje pomoći nešto što ti smatraš vrednim. Ono što bih prvo želela da ti kažem jeste da čak i u slučaju da odlučiš da upišeš psihologiju, ne moraš odmah da odlučiš čime bi se tačno u vezi sa psihologijom bavila. Nakon psihologije možeš da se baviš zaista različitim poslovima - istraživačkim radom, radom u školi, ljudskim resursima, savetodavnim i kliničkim radom. Takođe, kao što si primetila neki poslovi podrazumevaju da radiš sa decom i adolescentima a neki sa odraslim ljudima. Međutim, svi koji upišu psihologiju prvo imaju zajedničke predmete i kroz njih mogu da saznaju čime kasnije u vezi sa psihologijom žele da se bave. Mnogi koji upišu psihologiju žele da se bave kliničkim radom, da bi kasnije do kraja studija neki ostali istrajni u toj želji a neki se predomislili pošto su otkrili da ih interesuje nešto drugo. Što se tiče toga da je to stresno zanimanje, da, zaista određeni poslovi kojima se psiholozi bave mogu da budu stresni. Međutim, ukoliko se odlučiš za ove studije, tokom fakulteta i kasnije ćeš svakako biti pripremljena za to i naučićeš na koji način da upravljaš stresom, tako da nema razloga da te to sada brine.
Sa druge strane, studije defektologije spadaju u društveno-humanističke nauke, nakon kojih bi mogla da radiš u centrima i ustanovama za vaspitanje, obrazovanje i rehabilitaciju, centrima za medicinsku rehabilitaciju, domovima zdravlja, razvojnim savetovalištima, klinikama, institutima i školama. Studijski program Defektologija podrazumeva više modula uključujući: a) Smetnje i poremećaji vida; b) Smetnje i poremećaji sluha; c) Motoričke smetnje i poremećaji; d) Senzomotoričke smetnje i poremećaji; e) Prevencija i tretman poremećaja ponašanja. Takođe, ni sa završetkom ovog studijskog programa ne bi bilo nužno da radiš samo sa decom, već bi mogla i da radiš sa odraslima.
Ja ne bih mogla da ti kažem za koji fakultet treba da se odlučiš, pošto je to ipak tvoja odluka i zaista je važno da je doneseš sama. Pored spremanja za jedan ili drugi fakultet, možda možeš i da odlučiš da spremaš prijemni ispit za oba fakulteta. Kao što pretpostavljam da znaš, za upis na psihologiju je obično velika konkurencija. Za oba fakulteta se polaže psihologija, a za Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju se polaže i biologija i sociologija. Naravno, ovo je u potpunosti tvoja odluka, pošto je za tebe možda bolje da spremaš prijemni za samo jedan fakultet.