Milica Paskulov - Think centar za razvoj dečjih interesovanja

Milica Paskulov, uspešna mlada preduzetnica iz Novog Sada, otkriva nam kako je moguće profesionalno se ostvariti kroz samozapošljavanje. Milica je nedavno osnovala Think centar za razvoj dečjih interesovanja u Novom Sadu, a tome je prethodilo značajno iskustvo rada u civilnom sektoru. Pročitajte šta Milica kaže o tome kako je biti sopstveni gazda, pardon, gazdarica :)

Milica Paskulov - Think centar za razvoj dečjih interesovanja

BOŠ Karijera: Reci nam nešto o tvojoj firmi?

Milica: Think centar za razvoj dečjih interesovanja je mlada firma, nastala kao odgovor na potrebu za novim kreativno–razvojnim prostorom za decu u Novom Sadu, koji bi pružio jedinstvenu formu edukacije radom koji akcenat stavlja na ličnost deteta i proces kroz koji dete prolazi i kroz koji može da istražuje svoje misli, osećanja, kreativnost i individualnost.

Programi Think centra obuhvataju muzičke, dramske, kreativne ali i radionice engleskog jezika. Pored radionica za decu, organizujemo i proslave rođendana, kao i različita predavanja za roditelje.

Klijenti su zaista raznoliki, ali ih sve vezuje potreba da svom detetu pruže zadovoljstvo u učenju i otkrivanju novoga. 

BOŠ Karijera: Reci nam nešto o tome kako si počela?

Milica: Otvaranje Think centra je za mene, kao nekoga ko se neformalnim obrazovanjem bavi preko deset godina i shvata njegov značaj, bio logičan sledeći profesionalni korak. Ideja upravljanja organizacijom i zaposlenima, kao predsednice UG „EDIT centar“ mi nije strana, tako da sam u ceo poduhvat ušla sa ogromnim optimizmom i potrebom da poboljšam ponudu za najmlađe u Novom Sadu. Izazovi sa kojima sam se sretala bili su šarenoliki – od traženja adekvatnog prostora koji bi zadovoljio potrebe zabave, edukacije, prostora za roditelje i kancelarije, pa sve do finansiranja ovakvog poduhvata.

Još od rođenja, tata mi je kad god zastanem u nečemu što sam osmislila govorio: „Upornost i strpljenje od dudovog lista svilu naprave“, tako da mnoge od izazova nisam doživljavala kao nešto nepremostivo, već kao proces koji mora da se odvije da bih došla do cilja, i tako je i bilo.

Kao i bilo šta drugo što sam naumila u životu, od nastanka ideje do započinjanja biznisa nije prošlo puno vremena – koleginica Jelena Vukičević i ja smo za dva meseca pronašle prelep lokal u centru grada, opremile ga, registrovale firmu i raspisale konkurs za saradnike. Moram priznati da smo u svakom segmentu uživale, od odlaska u nabavku nameštaja do razgovora sa velikim brojem pametnih i obrazovanih mladih ljudi koji su se prijavili da rade sa nama.

BOŠ Karijera: Kako je tvoja firma došla na nivo na kom je sad?

Milica: Ako ne znamo gde želimo da stignemo, gde god da stignemo nećemo biti na pravom mestu.

Naravno, ukoliko planirate da započnete posao, prvo što je potrebno uraditi je staviti sve „na papir“. Moj biznis plan je zapravo veoma jednostavan – sadrži opis ponude koju imamo, načine promocije, analizu kupaca i konkurencije i moje slabosti i prednosti u odnosu na njih, kao i finansijsku analizu investicije i projekciju prihoda od prodaje, i ukupnih rashoda na godišnjem nivou.

Za mene je dobar biznis plan pre svega dobro odabran proizvod, i realna projekcija prihoda i rashoda. Oko sebe često vidim firme koje se otvaraju i zatvaraju u roku od 2,3 meseca i zaista mi nije jasno kakva su očekivanja poslodavca bila ukoliko je za tako kratko vreme uspeo da zaključi da njegov posao nije isplativ.

Ja u tom smislu nemam visoka očekivanja – posao sam počela pre svega iz ljubavi i potrebe da ovako nešto realizujem, tim sa kojim radim je odličan, a kada se nešto radi srcem i u dobroj atmosferi, i pusti da vreme učini svoje rezultati ne mogu da izostanu.

BOŠ Karijera: Koliko društvene mreže smatraš važnim za poslovanje?

Milica: Izuzetno. Problem sa kojim su se firme do sada sretale – kako pravovremeno informisati ciljnu grupu o svom proizvodu – kao da je bitno umanjen pojavom Facebook mreže. Prvog dana pokretanja firme otvorili smo stranicu na ovoj društvenoj mreži, i u roku od nedelju dana više od 200 osoba je „lajkovalo“ našu stranicu.

Iako je posedovanje veb sajta realna potreba današnjih poslodavaca, postavljalo se pitanje kako „naterati“ klijente da se vraćaju na vaš sajt? Posedovanjem stranice na FB smo rešili ovaj problem, ciljna grupa koja je nama potrebna sama dolazi kod nas u iščekivanju novih programa i ponuda, a na nama je samo da se trudimo da ih ne razočaramo.

BOŠ Karijera: Da li si ikada imala sumnji i kada bi morala da počneš iz početka šta bi uradila drugačije? 

Milica: Sumnji sam imala mnogo. Jedino u šta nisam sumnjala je potreba da ovakav program postoji, kao i u naš kapacitet da realizujemo ovakve programe. Ono što me je najviše mučilo je kako ću uspeti da dođem do svoje ciljne grupe. Moje prethodno iskustvo je vezano za civilni sektor, u kojem sam uz pomoć donatora svoje programe nudila besplatno, a sada sam se našla u drugačijoj ulozi. Za pomoć smo se obraćale prijateljima, stručnjacima u određenim poljima. 

Još smo previše mladi da bih mogla da kažem šta bih uradila drugačije. Za sada mogu samo da kažem da radimo najbolje što znamo i umemo, i da efekta ima. I za ono što smo uradile, a moglo je bolje, nešto smo naučile pa je i to imalo neku svrhu.

BOŠ Karijera: Koji je ključ uspeha, po tvom mišljenju?

Milica: Usudiću se da citiram Noama Čomskog, koji je za savremenu lingvistiku rekao: "Ako predajete istu stvar već dve godine, ili je vaša materija umrla ili ste vi". Reči koje je on upotrebio za ovu tematiku mogu se danas upotrebiti u svim obrazovnim programima. Neprekidno praćenje potreba korisnika i usklađivanje sa zahtevima savremenog sveta su preduslovi za uspeh.

BOŠ Karijera: Šta prema tvom mišljenju čini dobrog preduzetnika?

Milica PaskulovMilica: Ono što se u mom isustvu pokazalo kao najvrednije i najkorisnije se može svesti na osobine i znanja dobrog menadžera: veštine upravljanja vremenom, ljudskim i materijalnim resursima, komunikacijske veštine, podnošenje stresa, sposobnost obavljanja i fokusiranja na veliki broj potpuno različitih procesa.

Čini mi se da se najveći deo mog posla sastoji od neprestanog donošenja odluka. Svaki telefonski poziv, svaki imejl, svaka usmena komunikacija sa saradnicima i korisnicima traži procenu i rešenje. Promotivni materijal, radno vreme, odabir programa, svaki deo mog posla neizostavno sadrži niz odluka.

Sećam se da sam nekada čula kako ljudi pričaju da je najbolje biti menadžer - zato što oni samo govore radnicima šta da rade. I zaista je i delovalo tako. Kasnije sam naučila da su među najvažnijim faktorima kojima se meri količina stresa na poslu broj odluka koji osoba donese tokom radnog dana i količina odgovornosti koju preuzme, a upravo to je ono što menadžeri i preduzetnici rade.

Ono što je takođe neophodno, a zbog čega su mnogi od nas spremni da prihvate stres koji sam spomenula, jeste vera da je to što radite potrebno i dobro, motivacija da ga učinite još boljim i kreativnost da razvijate nove ideje koje inspirišu i vas i ljude oko vas.

BOŠ Karijera: Šta je sledeći korak za tvoju firmu?

Milica: Zahvaljujući višegodišnjem iskustvu, verujem da ciljevi koje smo postavile imaju velike šanse da se ostvare, čak i da rezultati nadmaše naša očekivanja. Ono što smatramo da je donelo uspeh koji smo ostvarivale u radu u nevladinom sektoru planiramo da primenimo i u Think centru, a to je da kvalitet usluga i odnos prema ljudima bude takav da svaki korisnik, svaki partner, svaki donator nakon saradnje sa nama ima pozitivne utiske i želi da tu saradnju ne prekine ili ponovi.

Želimo da Think centar bude mesto u kojem ćemo se svi osećati prijatno i u kojem ćemo rasti, i deca, i roditelji, i zaposleni, i dugoročno, zajednica u kojoj radimo.

BOŠ Karijera: Koji bi savet dala mladima koji žele da započnu sopstveni biznis?

Milica: „Upornost i strpljenje od dudovog lista svilu naprave“    :)

EU flag
Rad portala BOŠ Karijera podržava Evropska unija u okviru programa „Evropa za građane i građanke“.