Aktuelno

Istraživanja u Srbiji su pokazala da mladi imaju pozitivne stavove prema praksama, ali da je čak 50% mladih bilo u programu prakse bez mentorstva. Podaci govore da je 78% mladih učestvovalo u programu prakse bez ugovora, a čak 90% praktikanata nije bilo plaćeno. U borbi da se ove brojke promene u korist mladih i kvalitetnih praksi, Beogradska otvorena škola 15. novembra 2019. u Beogradu obeležila je Međunarodni dan praktikanata u okviru Nacionalnog foruma za zapošljavanje mladih.Da li su radne prakse koje mladi u Srbiji obavljaju u dovoljnoj meri kvalitetne? Koji su to aspekti koji bi trebalo da budu unapređeni? Kakva su iskustva praktikanata? Šta stručnjaci preporučuju radi unapređenja pravnog okvira za kvalitetne radne prakse? Ovo su samo neki od pitanja o kojima se diskutovalo u cilju dolaženja do najboljeg rešenja koji bi unapredio situaciju sa praksama za mlade.

Skup je otvorila programska menadžerka Beogradske otvorene škole, Jelena Manić Radoičić koja je ukazala na značaj kvalitetnih radnih praksi kao mehanizma za brži dolazak do prvog zaposlenja. Nakon uvodne reči, usledio je panel o praksama gde su  mladi  sa publikom koju su činili predstavnici relevantnih ministarstava, sindikata, poslodavaca i predstavnici civilnog društva, podelili svoja iskustva sa radnih praksi. Mladi praktikanti su istakli benefite praksi na kojima su bili i ukazali na izazove sa kojima su se suočavali tokom tog njihovog trajanja, a koje se odnose na njihovu neuređenost. Iako su iskustva sa praksi različita donosiocima odluka poslata je jasna poruka, a to je neophodnost pravnog regulisanja radnih praksi. S tim u vezi ekspert i pravnik prof. dr Mario Reljanović predstavio je sveobuhvatni predlog normativnih izmena režima obavljanja radnih praksi, nakon čega je započeta konstruktivna diskusija u cilju pronalaska najboljeg rešenja koje odgovara svim relevantnim učesnicima u ovom procesu. Učesnici su izneli svoja mišljenja na date predloge za regulisanje Ugovora o radnim praksama i složili se oko značaja radnih praksi i važnosti daljih analiza i razgovora na ovu temu.

Iako su radne prakse u Srbiji veoma rasprostranjene, pokazalo se da u našem zakonodavstvu ne postoji pravni okvir koji reguliše odnos između praktikanta i praksodavca. Uz to, kako elemente kvalitetne radne prakse između ostalog čine ugovorni odnos, mentorstvo i naknada pravu, kvalitetnu radnu praksu danas je, poput jednoroga, nemoguće naći.

Otuda je i glavno obeležje ovogodišnje kampanje #unicorn. Kako verujemo da su radne prakse vredno iskustvo za profesionalno usavršavanje mladih, jednorozi nose jednu važnu poruku – kvalitetna radna praksa oblikuje mlade da budu posebni i jedinstveni na tržištu rada, čime doprinose uspehu i razvoju svoje okoline.