Aktuelno

Većina mladih se u toku studija ili po završetku formalnog sistema obrazovanja susrela sa začaranim krugom kada shvate da se od njih traži radno iskustvo koje nisu mogli da steknu upravo zato što nisu imali iskustva. Uz to, često se srećemo i sa konstatacijom da više i nije toliko važno šta je neko završio već šta ume da radi. Kako onda steći relevantno iskustvo i izaći iz začaranog kruga, a možda čak i biti spreman/a da poslodavcu kažeš Ja to umem da radim?

Tržište rada se promenilo, a formalni sistem obrazovanja ne može dovoljno pripremiti pojedince da se uspešno izbore sa svim izazovima. Dok smo tokom fakulteta najviše okrenuti teoriji, možemo imati problem kad se sretnemo sa praktičnim zadacima na radnom mestu. Prema rezultatima istraživanja Unije poslodavaca, 86% mladih je izjavilo da nije steklo praktična znanja i veštine tokom svog formalnog školovanja, dok su poslodavci rekli da glavnu prepreku u zapošljavanju mladih ljudi čini upravo njihov nedostatak praktičnog iskustva. Pored toga, mladi se ponekad sretnu i sa negativnim stavom svoje okoline ili čak i porodice prema praksama – Zašto bi to neko radio bez novčane naknade?, Zašto je to potrebno kada ćeš imati završen fakultet? kao i brojnim sličnim pitanjima.

Međutim, šta nama prakse omogućavaju?

• Praktično iskustvo

Praktično iskustvo o kojem svi pričaju, najviše se stiče kroz praksu. Prakse se razlikuju od kompanije do kompanije, i od programa do programa, ali svaki zadatak koji se obavi tokom te prakse može postati relevantan za razvijanje veština koje poslodavci smatraju poželjnim. Prema Preporuci o kvalitetnom okviru za sprovođenje praksi, koja je doneta na nivou Evropske unije, vremenski rok obavljanja prakse treba da bude ograničen u skladu sa dogovorom praksodavca i praktikanta, i ne treba da traje više od šest meseci. S obzirom na to da to ne mora biti dug period, ostaje dovoljno prostora i za angažman na više različitih praksi i samim tim, sticanje više iskustva.

• Učenje

Svako iskustvo na praksi predstavlja proces učenja. Teško je pričati o procesu učenja generalno, jer se svaka praksa razlikuje, ali slobodno možemo da kažemo da uvek negde nešto naučimo. Negde su to tehničke kompetencije, negde je to upravo ono o čemu smo učili na fakultetu. Savet koji bih dala svima je da od svakog možete nešto naučiti, pa makar to bilo o načinu na koji se komunicira sa drugom osobom/saradnikom. Čak i praksa koja je po nekim kriterijumima bila loša, i dalje predstavlja iskustvo iz kojeg se može nešto naučiti. Nekada se čak i dešava da praktikanti upravo tokom susreta sa realnim zadacima shvate da to nije oblast kojom žele da se bave, te pokušaju da pronađu nešto što ih mnogo više ispunjava. Takva spoznaja, iako se može u prvom trenutku učiniti „teškom“, zapravo može biti sjajna jer otvara prostor za samorazvoj i dalje učenje.

U Preporuci o kvalitetnom okviru za sprovođenje praksi, stavljen je predlog da se jasno definišu ciljevi učenja i obuke, i da zadaci koji se delegiraju praktikantima budu usmereni na ostvarivanje ovih ciljeva. Ovim predlogom se radi i na sprečavanju zloupotreba od strane poslodavca u smislu davanja praktikantima da obavljaju rutinske poslove, poput kuvanja kafe, donošenja bureka i slično. Kao dobar primer kvalitetne prakse, možemo izdvojiti jednu od kompanija koja je svojim praktikantima zadavala neke od radnih zadataka koje su takođe obavljali i drugi zaposleni, te se praktikanti nisu osećali kao da su na nižem nivou.

Pored toga, treba pričati i o značaju povratne informacije u procesu učenja. Jedna praktikantkinja, nazvaćemo je Katarina, koja je podelila svoje iskustvo na društvenim mrežama, obavljala je svoju praksu u jednoj kompaniji koja se bavi istraživanjem tržišta. Ta praksa je u velikoj meri ispunila njena očekivanja, ali je istakla da bi joj značilo da je češće dobila povratne informacije  o svom radu, s obzirom na to da nije imala puno iskustva pre ove prakse, i da nije bila u potpunosti samouverena kada je reč o određenim zadacima koje je imala na praksi.

• Kontakte

Kroz radne prakse, mladi imaju priliku da prošire svoj krug poznanstava koji može biti vrlo koristan u njihovoj budućoj karijeri. Ovde ne govorimo samo o kontaktu sa potencijalnim poslodavcem koji će napisati preporuku, već i o ostalim zaposlenima u kompaniji, drugim praktikantima i tako dalje. Na taj način se otvara prostor za razmenu ideja, potencijalnu saradnju u nekom drugom kontekstu, i naravno, razmenu informacija o zaposlenju ili čak i preporuka za neki posao.

Pomenuli smo već da se tržište rada promenilo i da je sada teško zamisliti da se pojedinac bavi jednim poslom na jednom radnom mestu, od završetka formalnog sistema obrazovanja pa do penzije, čemu se nekad težilo. U tom kontekstu, treba razmišljati o stvaranju kontakata koji bi u nekom trenutku mogli biti značajni za karijerni put.  

Kada proceniš da ti je potrebno sticanje praktičnog iskustva, razmisli šta želiš da dobiješ praksom, na koji način ona može da ti pomogne u budućnosti i šta je ono što ti donosiš u tu kompaniju. Prakse omogućavaju mladima sticanje praktičnog iskustva i olakšavaju im pristup tržištu rada, ali ne smemo da zaboravimo da i praktikanti doprinose kompaniji svojim kvalitetima, znanjem koje poseduju i svojom posvećenošću radu. Ono što nama ostaje je borba za kvalitetne prakse – one koje će imati svoj početak i kraj, svoje ciljeve,  i jasan plan i program.

Jedna kvalitetna radna praksa koja bi koristila svima, trebalo bi da uključi sledeće stvari:

• Pre svega, neophodno je radne prakse regulisati zakonom i omogućiti postupak sklapanja ugovora između praktikanta i praksodavca. Prethodna analiza Beogradske otvorene škole ukazala je na to da bi za unapređenje kvaliteta radnih praksi bilo važno da postoji mogućnost sklapanja ugovora o praksi.[1] Tim ugovorom praksodavac bi obezbedio mentora koji bi sve vreme radio sa praktikantom kako bi ga postepeno uključio u okruženje kompanije i upoznao sa procesima rada u istoj. Radne prakse bi tim putem dobile novi smisao jer praktikant ne bi obavljao obesmišljene zadatke koje niko ne želi da obavlja, već bi bio uključen u širi proces sticanja veština i iskustva.
• U idealnom slučaju, praktikant bi dobijao i finansijsku nadoknadu kao jedan vid nagrade i motivacije koja bi ga navela da unapredi svoje veštine.
• Zdravstveno i socijalno osiguranje bi takođe bilo uključeno u ugovor tako da bi praktikant bio zaštićen na više nivoa.

Svi ovi predlozi imaju i posebnu svrhu, a to je da ukažu na to koliko su rasprostranjene i važne radne prakse u današnjem vremenu. Na taj način, veliki broj mladih i obrazovanih ljudi dobio bi mogućnost da lakše i jednostavnije započne karijeru i smelo zakorači u svet rada.

Program prakse koji sprovodi jedna od najvećih domaćih kompanija koja se bavi logistikom i distribucijom može da predstavlja primer jedne kvalitetne prakse. Praksa obuhvata šestomesečni rad sa nekoliko praktikanta koji nemaju prethodno radno iskustvo. Svakom praktikantu je dodeljen mentor. Mentori imaju unapred određen plan rada i značajno su posvećeni praćenju rada mlade osobe na praksi. Upoznavanje sa organizacijom rada i prolazak kroz sve relevantne pozicije ima za svrhu da doprinese dinamičnosti i kvalitetu radne prakse. Postepenim napredovanjem i sve većom odgovornošću praktikant stiče neophodno samopouzdanje i sigurnost u radu. Na kraju prakse, ukoliko su mentor i praktikant zadovoljni saradnjom, praktikant dobija zaposlenje u kompaniji. Tim putem zaokružuje se proces učenja i započinje karijerni put jedne mlade osobe.

Kako se to radi u drugim zemljama?

Dobri primeri rešavanja problema radnih praksi mogu se naći u Evropskoj uniji. Primera radi, u nekim zemljama ugovor mora uključivati i finansijsku nadoknadu (Nemačka, Italija), dok je u drugim radna praksa izjednačena sa formalnim radom (Bugarska, Holandija). Takođe, postoje i zemlje koje daju poslodavcima poreske olakšice ukoliko angažuju praktikante (Španija, Švedska). To sve ukazuje na to da adekvatno rešenje postoji, te ga je samo potrebno prilagoditi postojećim uslovima u našoj zemlji.