Aktuelno

Na ulasku u ne baš tipičnu školsku završnicu, usled pandemije korona virusa, mnogi maturanti su našoj Karijernoj savetnici uputili pregršt zabrinutih pitanja i dilema. Neka od njih došla su upravo od mladih sa smanjenim društvenim prilikama - mladih sa hendikepom. U želji da ohrabri sve mlade sa hendikepom da budu istrajni u svojim karijernim željama, želimo da podsetimo šta je sve to karijera i koji su mogući karijerni koraci u izlasku i opstanku na tržištu rada.

Nekad se mislilo da karijeru imaju samo uspešne osobe koje su završile školu sa visokim ocenama, koje rade posao za koji su se školovale i koji ostaju na jednom radnom mestu do odlaska u penziju. Nekad se i na osobe sa hendikepom gledalo kao na pasivne građane u društvu, od kojih se ne očekuje nikakva društvena uloga ni radno angažovanje ili je pak ono svedeno na manuelne poslove poput izrade nakita, pakovanja fascikli i slično. Danas je ta slika značajno promenjena. Najpre, savremeno shvatanje karijere polazi od toga da je na svakoj osobi (nezavisno da li od toga da li spada u osetljive društvene grupe) da odluči i proceni koliko je šta zanima, koliko ima sklonosti ka nečemu, da usaglasi svoje potrebe sa potrebama, tržišta rada i da pronađe ono što je za nju najbolje, ono što njoj pruža najviše zadovoljstva. Drugim rečima, svi imaju karijeru i ona je raznolika! Nekada ćete biti uspešni, nekada ćete imati padove – i to je u redu. Ako ste osoba sa hendikepom, izvesno je da ćete imati više barijera od prosečne osobe, što će značiti da će vam trebati zrno upornosti više, ali nijedna barijera nije nepremostiva ukoliko se za nju nađe adekvatna podrška. O nekim vidovima podrške u savlađivanju barijera, kao što su afirmativne mere prilikom upisa na fakultete smo već pisali, a sada ćemo se osvrnuti na aktuelnosti u vezi sa uključivanjem na tržište rada osoba sa hendikepom.

“Kako se zapošljavaju osobe sa hendikepom: informacije i zakonski okvir”

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, uvodi– obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom ili kvotni sistem zapošljavanja. Naime, poslodavac je u obavezi da zaposli određeni broj osoba sa invaliditetom u odnosu na ukupan broj zaposlenih.

Obaveza zapošljavanja, u smislu ovog Zakona, jeste obaveza poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih da ima u random odnosu određeni broj osoba sa invaliditetom i to:

• od 20 do 49 zaposlenih, u obavezi da u radnom odnosu ima najmanje jednu osobu sa invaliditetom;
• 50 i više zaposlenih, u obavezi da u radnom odnosu ima najmanje dve osobe sa invaliditetom, i na svakih narednih 50 zaposlenih još po jednu osobu sa invaliditetom

Osim obaveza, za zapošljavanje osoba sa hendikepom u Srbiji postoje brojne subvencije za poslodavce, što je dodatan podsticaj za zapošljavanje

Zakonom je predviđeno zapošljavanje osoba sa invaliditetom pod opštim i posebnim uslovima.

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom pod opštim uslovima smatra se zapošljavanje kod poslodavca bez prilagođavanja poslova, radnog mesta ili poslova i radnog mesta.

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom pod posebnim uslovima smatra se zapošljavanje kod poslodavca uz prilagođavanje poslova, radnog mesta ili poslova u okiru radnog mesta.

Pod prilagođavanjem poslova podrazumeva se prilagođavanje radnog procesa i radnih zadataka.

Pod prilagođavanjem radnog mesta podrazumeva se tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme – u skladu sa mogućnostima i potrebama osoba sa invaliditetom. Prilagođavanjem se može obezbediti i stručna pomoć, kao podrška osobi sa invaliditetom kod uvođenja u posao ili na radnom mestu, kroz savetovanje, osposobljavanje, usluge asistencije i podršku na radnom mestu.

Važno je znati da hendikep/invaliditet više nije bauk. Da se poslednjih godina prema brojnim istraživanjima učešće mladih osoba sa hendikepom na tržištu rada povećava u sektorima IT, korisničkih usuga, sektorima ugostiteljstva i pružanjem digitalnih usluga generalno. Ne zaboravite, i činjenicu da je onlajn rad ili rad od kuće, takođe postao veoma popularan i da se veliki broj poslodavaca okrenuo ovoj formi organizovanja. Stoga, uprkos postojećim merama podrške, važno je da ne zaboravite da je stvaranje karijere počinje, ne nakon završetka procesa obrazovanja i pronalaska prvog zaposlenja, već od trenutka kada vi započnete da je sami stvarate. Kako? Svojim ličnim angažovanjem, volontiranjem, pohađanjem seminara, radionica, i bavljenjem temama koje vas stvarno zanimaju i u kojima želite da gradite svoju ekspertizu.