Aktuelno

Koje su to "must have" veštine budućnosti?

26.04.2021.
60

Pandemija virusa Korona je za samo godinu dana potpuno promenila način na koji živimo, radimo i razmišljamo. Kada su uvedene restriktivne mere u čitavom svetu, javila se veća potreba za konstruktivnim provođenjem (slobodnog) vremena, pa se tako većina pohvalila učenjem novog jezika, programom treninga od kuće i usavršavanjem različitih veština. 

Pandemija je u velikoj meri uticala i na funkcionisanje privrede, te su se na udaru našle određene oblasti rada, dok su druge doživele ekspanziju. Nezavisno od pandemije, postoje određeni trendovi na tržištu rada koji su pod uticajem Četvrte industrijske revolucije.

Prema predikcijama Svetskog ekonomskog foruma, čak 50 odsto svih zaposlenih u svetu će do 2025. godine morati da prođe kroz određeni vid usavršavanja, kako bi se prilagodili tehnološkom razvoju. Pored pitanja na koji način će se trendovi odraziti na tržišta rada u svakoj zemlji, javlja se pitanje i na koji način će ovi trendovi uticati na pojedince. Uz to, treba govoriti i o potpori celokupnog obrazovnog sistema u kontekstu pripreme mladih koji će se uključiti na tržište rada, ali i pružanja podrške odraslima koji započinju proces učenja kako bi se zaposlili ili prilagodili postojećem poslu. 

Postali smo svesni činjenice koliko se trendovi kada je reč o zanimanjima i poslovima mogu menjati, te je važno da razvijemo znanja i veštine kako bismo se što lakše prilagodili trenutnoj ili nekoj budućoj situaciji. U tom kontekstu, fokus možemo staviti na veštine budućnosti, umesto na poslove budućnosti. 

Pod veštinom smatramo mogućnost pojedinca da određeno znanje koje poseduje primeni u praksi ili uspešno reši određeni problem. U praksi i našem svakodnevnom životu primenjujemo niz veština koje nam omogućavaju da optimalno funkcionišemo. Ipak, koje su to veštine u svetu rada, koje su važne za svakog pojedinca, bez obzira na godine, stepen obrazovanja i sfere interesovanja?

KRITIČKO RAZMIŠLJANJE I VEŠTINE REŠAVANJA PROBLEMA

Kritičko razmišljanje može se objasniti kao proces procene misaonog toka ili objekta, pri čemu uzimamo u obzir logičke kriterijume kao i kontekst u kojem posmatramo objekat ili razmišljamo. U praksi, to znači da je potrebno da informaciju pronađemo, analiziramo, procenimo njenu istinitost (ili argumente), interpretiramo i na kraju i primenimo. 

Često čujemo komentar da obrazovni sistem ne podržava razvoj kritičkog mišljenja, već da se fokus stavlja samo na prikupljanje i interpretaciju informacija. Ova veština se može dodatno razvijati kroz davanje prostora za diskusiju, postavljanje otvorenih pitanja, podsticanje kreativnosti, povezivanje informacija sa primerima iz realnog života, itd. 

Veštine rešavanja problema podrazumevaju analizu postojećih činjenica i konteksta u kojem se problem javio, pronalaženje jednog ili više rešenja i na kraju, evaluaciju rešenja do kojeg se došlo i koje je odabrano. Pored kritičkog mišljenja, rešavanje problema često traži i kreativno razmišljanje. 

Ove dve veštine često predstavljaju osnovu inovacija u različitim sferama. Da bismo kreirali novo rešenje, potrebno je da kritički posmatramo trenutnu situaciju, prepoznamo šta je dobro u tome, a šta je potrebno izmeniti u nekoj budućoj, sličnoj situaciji. 

UPRAVLJANJE SOBOM – AKTIVNO UČENJE I MENTALNA OTPORNOST

Veštine upravljanja sobom nam omogućavaju da imamo kontrolu nad našim postupcima, emocijama i mislima. Nedostatak ovih veština može nas činiti nepredvidivim, što budućem poslodavcu ili saradnicima može predstavljati problem (ukoliko zaposleni nedovoljno može da upravlja sobom, može napraviti neprijatnu situaciju pred klijentom ili drugim važnim sagovornikom). U okviru ovih veština, izdvojićemo aktivno učenje i mentalnu otpornost. 

Šta je sposobnost aktivnog učenja? Aktivno učenje predstavlja jednu od metoda koje se primenjuju pre svega u obrazovnom sistemu i koja podrazumeva uključivanje učenika/studenta u proces učenja kroz unapred definisane i pažljivo odabrane aktivnosti. Kako bismo razvili principe aktivnog učenja, važno je da se što više potrudimo da učimo kroz praksu, otkrivamo prilike za primenu znanja koje posedujemo, redovno tražimo povratnu informaciju i određeno vreme posvetimo refleksiji procesa učenja. U tom kontekstu, ova veština se ne odnosi samo na usvajanje nekog znanja koje nam je potrebno za ispit, već i na učenje iz svakodnevnih situacija. Na primer, ukoliko smo napravili grešku na radnom mestu, važno je da znamo šta smo pogrešili, kako je došlo do toga i pokušamo da izvučemo lekciju koju ćemo primeniti sledećeg puta. 

Mentalna otpornost (rezilijentnost) predstavlja sposobnost da se funkcionalno izborimo sa stresnim situacijama. Često se smatra da rezilijentnost podrazumeva potpunu otpornost na stres i negativno, dok zapravo ona podrazumeva umeće da se uspešno nosimo sa takvim situacijama i prilagodimo se novim. U školi, tokom fakulteta ili na radnom mestu, ona nam pomaže da se bolje snađemo u izazovima, poboljšava komunikaciju sa kolegama i preventivno utiče na sindrom izgaranja (eng. burnout syndrome). 

INFORMATIČKA PISMENOST

Informatička (ili digitalna) pismenost se odnosi na sposobnost pronalaženja, korišćenja i kreiranja informacija preko interneta na smislen i koristan način, sposobnost rada na računarima/laptovima, ali i korišćenje društvenih mreža. Pandemija Korona virusa pokazala nam je koliko su bitne ove veštine, s obzirom na to da je veliki broj aktivnosti iz naših svakodnevnih života smešteno u digitalno i online okruženje. Vlada Republike Srbije je prepoznala značaj ove veštine i 2019. godine je donela Strategiju razvoja digitalnih veština u kojoj je jasno naglašeno da: Brzi razvoj novih tehnologija uslovljava potrebu korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija u svim segmentima života. Praćenje stalne digitalne transformacije dovodi do potrebe za savladavanjem novih veština, a mnoge usluge su u sve većoj meri dostupne samo putem novih tehnologija. U svakodnevnom životu smo često primorani da koristimo različite tehnologije da bismo obavljali različite aktivnosti, a u svetu rada je to posebno istaknuto kako bi se olakšao i unapredio proces rada. 

PROCENA I ANALIZA INFORMACIJA

Sposobnost procene i analize je direktno povezana sa prethodnom veštinom. S obzirom na to da smo preplavljeni informacijama sa svih strana, važno je prepoznati koje informacije i izvori su pouzdani. Sa porastom aktivnosti na društvenim mrežama, otvorio se veliki prostor za širenje lažnih vesti i informacija, te se prepoznala i potreba za znanjima koja će nam pomoći kako da prepoznamo lažne vesti. Kao što kritički pristupamo informacijama do kojih smo došli, važno je i da procenimo sam izvor informacija. 

PROAKTIVNOST I PREDUZIMLJIVOST

Preuzimanje inicijative često za mnoge znači izlazak iz zone komfora. Ipak, svesni smo brzine u kojoj se naš život odvija i da mnoge okolnosti neće čekati na nas. Ova veština se odnosi na različite aspekte života, kako privatne tako i poslovne. U poslovnoj sferi je posebno važno da mi budemo oni koji će nešto pokrenuti, nezavisno da li je to konkurisanje za program usavršavanja, apliciranje za novi posao ili pokretanje određene teme u radnom okruženju. 


Ove veštine su posebno važne za mlade ljude. Među mladima se često javlja stav da je obrazovanje sasvim dovoljno za pronalazak posla i da im je buduće radno mesto garantovano diplomom. Stvarnost je ipak, nešto drugačija. Od mladih se traži da budu proaktivni, da preuzimaju inicijative, traže posao ili dodatna usavršavanja, učestvuju u radnim praksama ili volonterskim angažmanima, kako bi stekli određeno praktično iskustvo koje se vrednuje prilikom zapošljavanja. 

Pored ovih, možemo nabrojati i niz drugih veština o kojima često slušamo - komunikacione veštine, organizacione veštine, veštine timskog rada itd. Svaka od ovih veština je važna i primenljiva u različitim kontekstima. Važno je istaći da se većina stiče kroz praktično i životno iskustvo. Rad na sebi i sticanje veština nisu samo procesi koji su nam važni za svet rada i za potrebe predstavljanja poslodavcu, već nam pomažu da budemo i što funkcionalniji u svakodnevnom životu.

Pitanje je - šta je ono na čemu ćeš ti raditi?