Aktuelno

[BLOG] Ima li posla za mlade?

03.06.2021.
46

Ima li poslova za mlade? Dosta slušamo o tome kako je jedan od glavnih razloga zašto mladi napuštaju zemlju, upravo nedostatak poslova za mlade ljude u Srbiji. Šta kažu mladi? Imamo li šansu za napredak bez partijske knjižice? Šta možemo da uradimo mi, a šta druge institucije?

Goran Radlovački već dve godine, zaposlen je u Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ) u okviru programske oblasti Unapređivanje zapošljivosti. Goranov karijerni put, ne razlikuje se mnogo od naših puteva. Nakon završetka srednje škole, ukoliko ne nađemo posao odmah i krenemo sa usavršavanjem u određenoj oblasti, dodatno znanje tražimo na fakultetu, na kome se borimo da troškove studiranja i života svedemo na minimun. A nakon fakulteta, šta nas čeka? Mnogo truda, početnog neplaćenog rada i, rekli bismo, sreće.

Sa Goranom smo razgovarali o tome kakva je situacija u našoj zemlji kada se radi o zapošljivosti mladih. Sigruni smo da ćeš se prepoznati u barem jednom od odgovora, zato uživaj!

Ćao, Gorane! Hvala ti što si odvojio vreme za Mingl intervju. Da li možeš da nam kažeš na početku – da li ima poslova za mlade u Srbiji?

Ćao, Jelena, hvala tebi što si me pozvala da razgovaramo baš na ovu temu. Rekao bih da, iako se situacija u odnosu na prethodne godine popravila, mi mladi i dalje ostajemo jedna od najranjivijih grupa na tržištu rada. To naročito važi za one mlade koji su tek izašli iz procesa formalnog obrazovanja i treba da prevaziđu tu barijeru pronalaska prvog posla ili prakse.

Sa druge strane, razlozi za bolji položaj mladih kada se radi o traženju posla mogu biti i odlazak mladih iz zemlje na edukaciju, usavršavanje i rad u inostranstvu. Mislim da mobilnost nije sama po sebi nije loša i da sticanje iskustva i povezivanje sa mladima u inostranstvu treba svakako podsticati, međutim, ukoliko je to razlog smanjene nezaposlenosti mladih onda se tim postignućem ne treba hvaliti. 

Kakvu vrstu podrške mladi mogu da očekuju nakon završene škole/fakulteta?

Programa podrške definitivno ima, za one koji znaju da ih pronađu. Civilni, odnosno nevladin sektor je preuzeo na sebe ulogu glavnog snabdevača obuka, treninga i dodatne edukacije mladih koji grade svoj karijerni put. Dostupni su kursevi, finansijska i mentorska podrška za one koji bi da pokrenu sopstveni biznis, karijerno savetovanje za one koji još uvek ne znaju kako da dođu do nekog zanimanja, kao i druga podrška u onim oblastima u kojima je uočen najveći nedostatak iste.

Značajna je podrška države, kao npr. kroz program [Moja prva plata] i tu je potrebno pohvaliti to što je Vlada Republike Srbije prepoznala sebe kao posrednika u procesu povezivanja nezaposlenih mladih sa poslodavcima koji bi hteli da zaposle novu i talentovanu radnu snagu. Iako se nadamo da će se nastaviti sa primenom ovog programa i u sledećoj godini, kao što smo o ovome već pisali, za dugoročne pozitivne efekte potrebne su i neke sistemske promene.

A kako BOŠ pomaže mladima kada je u pitanju karijerni razvoj, odnosno potražnja posla?

BOŠ već dugi niz godina pomaže mladima pri stvaranju svog karijernog puta i razvoju onih veština koje su neophodne za uspešno snalaženje na tržištu rada. 

Sa jedne strane postoji onlajn portal BOŠ Karijera koji u svom portfoliju sadrži bazu podataka fakulteta i zanimanja, testove osobina, veština i interesovanja, mogućnost kreiranja CV-a i slično. Najznačajnija i, tokom godina, najpopularnija je mogućnost pisanja karijernoj savetnici koju koriste mladi na svim nivoima obrazovanja. 

Drugi nivoi podrške BOŠ-a mladima odnose se na dugogodišnju saradnju sa nastavnicima srednjih škola iz cele Srbije, koji, kroz timove za karijerno vođenje i savetovanje, obuhvataju veliki broj mladih i pomažu im da odaberu pravce svog razvoja. Takođe, BOŠ kroz saradnju sa državom, učestvuje u radnim grupama i drugim zvaničnim telima, gde zagovara za usvajanje različitih, utemeljenih na podacima, preporuka koje treba dugoročno da poboljšaju položaj mladih na tržištu rada.

Koliki je značaj praksi za mlade, pre pronalaženja posla?

Kod nas je dugo bilo dominantno stanovište da se nakon završetka školovanja prelazi na prvi posao, koji najčešće ostaje i jedini do završetka karijere. Društvene promene koje su bitno izmenile tržište rada nisu ispratile i promene u razmišljanju starijih generacija u pogledu poslova. Promene su došle, dok se sačuvalo to staro razmišljanje o jednom državnom poslu kao idealu. Međutim, sada kada generacije rođene u novim, izmenjenim okolnostima izlaze po prvi put na tržište rada, mislim da je društvo počelo da prihvata i usvaja značaj radnih i stručnih praksi kao dobre mere za prevazilaženje barijera između tržišta rada i obrazovanja.

Mi mladi, imamo i nove potrebe koje se mogu opisati jednom rečju - fleksigurnost. Zahtevamo fleksibilnost na tržištu rada, ali ne zaboravljamo ni sigurnost radnih uslova i zaštite na radu. Mogućnost sticanja znanja, veština i iskustva kroz radne prakse u velikoj meri nas osnažuje da konstanto učimo i ne mirimo se sa stanjem stvari koje im ne odgovara. Prakse nam omogućavaju da, isprobavanjem različitih poslova, pronađemo zanimanje koje nam najviše odgovara. Takođe smatram da je mentorski rad je dokazano jedan od najefektivnijih principa učenja.

Koji su elementi kvalitetnih praksi? Mnogi od nas su bili praktikatni/kinje na poslovima koji su više ličili na iskorišćavanje, nego na sticanje znanja?

Poslodavci su često pogrešno razumevali koncept fleksigurnosti, menjajući njeno značenje. Za njih se, neretko, fleksibilnost odnosila na fleksibilnost radnih uslova, a sigurnost na sigurnost nepravednog iskorišćavanja potencijala nove radne snage.

Iz tog razloga BOŠ, kroz različite inicijative (obeležavanje Dana praktikanata, javne forume za zapošljivost mladih, istraživanja i preporuke) već dugi niz godina zagovara usvajanje elemenata kvalitetnih radnih praksi i prepoznavanje oblasti radnih praksi u Zakonu o radu. Usvajanje ugovora o radnim praksama jeste prvi korak ka prepoznavanju važnosti radnih praksi, međutim neophodno je obezbediti i ostale elemente kvaliteta kako bi radna praksa stvarno bila od značaja za mlade. To su: ograničeno vreme trajanja prakse, mentorstvo, potvrda o obavljenoj praksi, novčana nadoknada, ciljevi učenja i osposobljavanja, adekvatni radni uslovi, itd.

Evropska komisija je 2014. godine usvojila zvanične preporuke o okviru za kvalitetne radne prakse, a više o tome pročitajte ovde.

Misliš li da će Korona virus najviše pogoditi mlade na tržištu rada i kako da se izborimo za svoje mesto u novoj normalnosti?

Mislim da mladi neće biti najveći gubitnici pandemije, barem ne oni koji se kvalifikuju za administrativne i kancelarijske poslove. Ono što je u poslednjih godinu dana dominantno dobilo na značaju je posedovanje digitalnih veština.

Međutim, ne rade ni svi mladi ove poslove i za njih je pandemija donela mnogo promena. Oni, nažalost, mogu biti pod velikim pritiskom skorašnjih promena i suočiti se sa različitim neizvesnostima na tržištu rada. Privilegovani su bili oni koji su mogli da, neometano, rade od kuće i zato se nadam da ova normalnost neće postati nova normalnost. Takođe, ne smatram da je potrebno vratiti se i na stanje pre pandemije, već treba promisliti koje prednosti novih uslova rada možemo usvojiti u budućnosti, a da budu na dobrobit svih?

Koji je tvoj savet za osobu koja luta za pravim/prvim poslom, a koja je demotivisana jer se proces odužio više nego što je planirano?

Kao neko ko je lično prošao kroz sličan proces, savetujem sve da ne odustaju i da svaki neuspešan intervju prihvate kao na vežbu za sledeći, a da pronalazak posla gledaju kao posao za sebe. Ulaganje vremena i truda u pisanje CV-ija, vežba pred svaki intervju i prijava na pozicije za koje nije nužno kvalifikovana, deo je procesa koji može samo obogatiti mlade da samouvereno izađu na tržište rada i ostvare svoj puni potencijal.

Intervju radila: Jelena Dadić

Tekst preuzet sa: https://www.mingl.rs/rubrike/slider/533/2021/06/02/goran-radlovacki_-ima-li-posla-za-mlade.html