Aktuelno

#Mladi nisu sami: Karijerne promene i kako ih preživeti?

04.10.2021.
36

Svesni smo da na internetu možeš naći pregršt tekstova o važnosti očuvanja mentalnog zdravlja, ali takođe smo svesni da koliko god da pričamo o ovoj temi, moramo pričati glasnije i intenzivnije. Portal MINGL pokrenuo je kampanju #Mladi nisu sami u okviru koje razgovaramo sa psiholozima i stručnjacima u oblasti mentalnog zdravlja. O tome kako da preživimo karijerne promene pričamo sa Tijanom Tomić.

Kako preživeti karijerne promene? Da li nam karijerna odluka zaista menja život? Šta ako neko donese odluku umesto mene?

Da li si se, barem jednom u životu, zapitao/la ovo? Karijerne odluke od upisa osnovne ili srednje škole, preko odabira fakulteta i pronalaženja/promene posla znaju da budu (ne)potrebno opterećujuće. Kako da se izborimo sa stresom i da li smo jedini u tome? 

Tijana je diplomirana psihološkinja u edukaciji iz geštalt psihoterapije. Zaposlena je u obrazovanju i aktivno angažovana u pružanju podrške mladima u oblasti karijere u okviru Školskog tima za karijerno vođenje i savetovanje učenika u Sedmoj beogradskoj gimnaziji.

Kao školska psihološkinja, u prilici ste da razgovarate sa mladima koji se nalaze na karijernoj prekretnici, sa onima koji su tek upisali srednju školu i sa onima koji odlučuju o daljem školovanju ili zaposlenju. Koje su najčešće dileme mladih na karijernoj prekretnici?

Tačno je da sam kao psiholog zaposlen u školi često u prilici da pružam podršku učenicima u periodima tranzicije. Teme sa kojima se susrećem su različite u različitim uzrastima i zavise od usklađenosti želja i mogućnosti, kao i zrelosti mlade osobe u pogledu karijernog odlučivanja u odgovarajućem uzrastu.

Prilikom upisa u srednju školu teme su vezane za prilagođavanje na novu školsku sredinu, način rada, nove profesore i vršnjačku grupu. Učenici teže postignuću i prilagođavanju. Budući da je školski program u gimnaziji po predmetima sličan programu u osnovnoj školi prilagođavanje na školski program protiče bez teškoća osim u slučaju da učenik nije upisao željnu školu, posebno srednju stručnu školu. Ukoliko je učenik/ca želeo/la da upiše srednju stručnu školu iz interesovanja prema delatnosti za koju ta škola priprema učenike, ima obrise karijernih planova vezanih za tu struku i u određenoj meri se identifikuje sa tim profesionalnim identitetom, prilagođavanje je teže. Pokreću se pitanja promene karijernih planova i preispitivanje vlastitih profesionalnih mogućnosti. Dileme vezane za pozicioniranje u novoj vršnjačkoj grupi i uspostavljanje odnosa sa vršnjacima često uzimaju primat nad temama nastave i karijernih planova u tom adolescentnom uzrastu. Međutim, ova socijalna iskustva, uvežbavanje socijalnih uloga doprinose formiranju identiteta što je kasnije od značaja za donošenje odluke o daljem školovanju.

Dileme maturanata su vezane pre svega za ispravnost izbora i mogućnost upisa željenih fakulteta. Teže da izaberu zanimanja koja će odgovarati njihovim interesovanjima, ali im i omogućiti zaposlenje i finansijsku satisfakciju. Tržište rada doživljavaju kao nestabilno i neizvesno, imaju utisak da im je na raspolaganju nedovoljno informacija o trenutnom stanju tržišta, tokovima i projekcijama potreba tržišta rada. Sa druge strane, postoje učenici čiji se dosadašnji rezultati u školi ne poklapaju sa profesionalnim interesovanjima i imaju male šanse da upišu željene fakultete. I jedni i drugi imaju utisak da je odluka o izboru fakulteta odluka koja će uticati na dalji kvalitet života.

Mladi u sistemu formalnog obrazovanja često smatraju da je izbor srednje škole ili fakulteta, odlučujuća karijerna, ali i životna odluka. Koji su načini pružanja podrške mladima u ovom izazovnom periodu?

Načini su brojni. Važno je da su karijerni planovi i odluke tema tokom školovanja. Takođe, da na različite načine razgovaramo o karijernim promenama i iskustvima onih koji su kroz taj proces prošli, uticaju karijernih odluka na kvalitet života, karijernim mogućnostima.

Trudimo se da kod učenika razvijemo fleksibilnost po ovom pitanju, kapacitet za adaptaciju, ali i odgovornost u odlučivanju. Od velikog su značaja putevi karijere ljudi koji su uspešni i zadovoljni u svojim karijerama koje su bile ispunjene promenama, ali i razvijanje svesnosti o vlastitom dosadašnjem karijernom putu i iskustvima (svaki srednjoškolac/ka već ima karijeru).

Praksa pokazuje da bavljenje ovim temama kroz radionice, pojačava svesnost učenika/ca da je i trenutno školovanje deo karijernog puta, podstiče međusobni dijalog i razmenu iskustava, podstiče učenike/ce da promišljaju o svojim karijernim planovima i odlukama, ali i da razvijaju kompetencije od značaja za karijeru.

Pored nastavnih aktivnosti, uključivanje učenika u vannastavne aktivnosti u školi, projekte i društvenu aktivnost škole je značajno kao prilika da kroz iskustvo učenik spozna sebe i svoje mogućnosti, razvije veštine saradnje i komunikacije i oproba se u različitim oblastima. Što je slika o sebi realističnija, zasnovana na iskustvima, utemeljena na stečenim znajima i veštinama donošenje profesionalnih odluka je jednostavnije i prihvatanje promena i neizvesnosti lakše.

Za učenike organizujemo karijerno informisanje o mogućnostima školovanja i zanimanjima kroz predstavljanja fakulteta, posete visokoškolskim ustanovama, sajmovima obrazovanja i zapošljavanja. Uvek smo otvoreni za individualne konsultacije vezane za karijerne dileme i pitanja.

Na koji način mladi treba da se postave ukoliko se nađu u situaciji da roditelji, drugi članovi porodice ili šire okruženje pokušavaju, često iz najbolje namere, da donesu karijernu odluku umesto njih? 

Važno je da ostanu otvoreni za ono što odrasli kažu i sugerišu, da te informacije ne odbace odmah nego ih provere i razmisle o njima, ali i da svoja razmišljanja i interesovanja ne zamene tuđim. Dobre rezultate daje dijalog između roditelja i deteta u kome su obe strane otvorene i zajednički proveravaju uverenja i mogućnosti.

Na koji način mladi mogu da se bore sa stresom kada se suoče sa novim okruženjem, posebno mladi koji se iz manjih lokalnih zajednica sele u veliki grad?

Prelazak iz jedine sredine u drugu je izazovan i zahteva vreme za prilagođavanje. Biti svestan toga i dati sebi to vreme je presudno. Tu je uloga porodice velika, u pripremanju deteta i davanju podrške tokom ovog perioda.

Savet mladima bi bio da se trude da održavaju kontinuitet u životnim navikama i interesovanjima, budu otvoreni za uspostavljanje socijalnih veza i podršku u novoj sredini, razgovaraju o svojim emocijama, doživljajima i dilemama sa svojim bližnjima, drugim vršnjacima ukoliko su u Domu učenika i stručnom službom u školi i Domu učenika.

Kako roditelji/staratelji mogu da podrže mlade koji su tek upisali srednju školu, a kako one koji biraju svoj dalji karijerni put?

Kada dete upiše srednju školu način rada, organizacija života se menja. Detetu treba vreme da se prilagodi. Podrška roditelja bi bila u strpljenju, poverenju u dete i razumevanju, negovanju odnosa sa detetom koji otvara put komunikaciji o temama koje dete eventualno tište. Roditelj koji je svestan da proces prilagođavanja zahteva prilagođavanje načina rada, radnih navika i upoznavanje socijalne sredine lakše pruža podršku detetu u ovom procesu.

Moguće je da nivo postignuća ne bude u skladu sa dotadašnjim postignućem i da se pojave teškoće u socijalnom prilagođavanju. Ovakve pojave su očekivane u ovom procesu i nemaju veze sa realnim kapacitetom deteta, ali mogu da obeshrabre dete i zabrinu i uznemire roditelja do te mere da vrši pritisak na dete koje se još više obeshrabruje i povlači.

Za maturanta je važno da ima osećaj da je roditelj tu kada mu je i koliko mu je potrebno, kao i da će podržati njegovu odluku. Roditelj može podržati dete kroz dijalog i pomoć u prikupljanju informacija, zajedničko traganje za odgovorima i stvaranje prilika za razmatranje različitih odluka. Nekada je podrška samo poverenje, strpljenje, razumevanje i prihvatanje odluke mlade osobe.

Da li bi trebalo na početku školovanja aktivno razmišljati i o mogućnosti zaposlenja? Jesmo li tada odlučni i ambiciozni, ili sebi namećemo nepotrebno opterećenje?

Ovo je značajno pitanje. Sklonija sam odgovoru da je to nepotrebno opterećenje. Putevi karijere su raznovrsni, mogu imati različite tokove iako su im polazne tačke iste. Usavršavanja, različita interesovanja u okviru istog područja, dodatne kompetencije i praktična iskustva u radu, nivo uspešnosti i ambicije utiču na tok karijere uključujući i zapošljivost i konkurentnost osobe na tržištu rada. Izbor škole ne deluje kao odlučujući faktor iako ga treba uzeti u obzir. S druge strane i tržište rada je promenljivo.

Kada se bavimo onim što je u sferi našeg interesovanja, što je kompatibilno sa našim sposobnostima i osobinama ličnosti imamo veću šansu da težimo postignuću, sticanju kompetencija u toj oblasti i samim tim lakše dolazimo do posla.

Kako psiholozi kao i drugi zaposleni u školi mogu da podrže i podržavaju mlade kada je reč o održavanju mentalne higijene?

Odnos prema mladima i opšta atmosfera u školi su čini mi se ključni. Uvažavanje potreba, razumevanje, prihvatanje, jasna struktura i dosledna primena pravila ponašanja, snaženje odgovornosti i uključivanje u odlučivanje su neki od načina. Takođe, stvaranje klime u kojoj se greške, neuspesi i teškoće prihvataju kao deo života i u kojoj se mlada osoba oseća prihvaćeno takva kakva jeste, ima kome da se obrati i ohrabrena je da to i uradi je vredno jer iz ovakvog odnosa učenik uči odnos prema sebi i drugima koji neguje mentalno zdravlje.

Edukacija, dijalog, lični primer su još neki od načina. Različiti programi direktno povezane sa mentalnom higijenom, razgovor o njenom značaju, jačanje kapaciteta za rešavanje problema, komunikaciju, prevladavanje stresa, konstruktivno reagovanje na frustracije i konflikte. Takođe i promocija i afirmacija zdravih stilova života i njihova primena u školi.

Uzimajući u obzir epidemiološku situaciju sa kojom se i dalje suočavamo, kao i njene posledice na mentalno zdravlje mladih, da li smatrate da su ove promene uticale i na proces planiranja karijere?

Sigurno je da jesu. Ipak uticaj nije nužno negativan. Mladi su lišeni određenih neposrednih iskustava i mogućnosti za prikupljanje informacija, uloga nastavnika se promenila i dodatna odgovornost za sticanje znanja se prenela na učenika. Rad u izmenjenim uslovima je zahtevao više samoregulacije i odgovornosti učenika, za šta nisu svi učenici bili podjednako spremni. Međutim, mladi su imali više vremena za sebe, svoja interesovanja i sagledavanje ličnih prioriteta. Istraživanja pokazuju da ima mladih koji su se okrenuli svojim interesovanjima, sticanju znanja i razvijanju veština i na taj način bolje upoznali svoje mogućnosti i postali sigurniji u sebe i spremniji da odrede karijerne ciljeve.

Timovi za karijerno vođenje u školama i institucije koje pružaju podršku mladima u oblasti karijere su održali kontinuitet u radu. Mladi koji su osnaženi da koriste ovu vrstu podrške i koji imaju svest o značaju razvijanja znanja i veština u oblasti karijere su, i u uslovima rada na daljinu, mogli da dobiju odgovarajuću podršku.

Ipak, učenici kojima je još uvek potrebno da veći deo odgovornosti nosi drugi nisu mogli imati dovoljno podrške bez neposrednog kontakta i na njih lično usmerene inicijative škole.

U kojoj meri kvalitet online nastave utiče na rezultate koje ostvarujemo u kasnijoj karijernoj dobi? Možemo li sada uopšte meriti posledice pandemije?

Pandemija predstavlja veliki izazov za ceo prosvetni sistem i za zaposlene u njemu. Vreme je pokazalo da su glavni resurs tog sistema ljudi, koji su se angažovani, fleksibilni i kreativni u nalaženju načina da nastava ostane podrška učenicima. Koliko je to moguće i koliko se u tome uspeva je drugo pitanje. Čini mi se da sada možemo samo da predviđamo i da stvaramo pretpostavke o dugoročnim posledicama pandemije na osnovu onoga što znamo o trenutnom uticaju. Isto je i sa uticajem onlajn nastave.

Onlajn nastava nije u svim školama organizovana na isti način, imajući u vidu populaciju učenika i tehničku opremljenost škola. U tom smislu učenici su imali više ili manje neposredne podrške škole u procesu učenja i sticanja znanja. Istraživanja govore da mladi uticaj onlajn nastave doživljavaju različito. Da postoje oni kojima je taj način rada više odgovarao od neposrednog rada u školi. To su uglavnom učenici koji su se okrenuli sebi i svojim interesovanjima i oni koji su uspeli da održe kontinuitet dotadašnjeg načina života u novim uslovima. S druge strane, tu je i značajan broj mladih koji imaju i doživljaj propuštenog vremena i izostanka iskustava koja će trajno uticati na dalji karijeru put i život uopšte. Oni ističu da onlajn nastava kakva god bila ne može da zameni nastavu u školi.

Sigurna sam da je prilagođavanje na nove uslove rada doprinelo razvoju veština koje su od značaja za karijeru i da će imati pozitivan uticaj. Mislim na digitalne veštine, veštine komunikacije i saradnje, jačanje odgovornosti i samoregulacije, prolaženje kroz iskustvo promene i prilagođavanja. Pitanje stručnih znanja je drugačije, posebno u domenu praktičnih znanja u određenim strukama i čini mi se da tu treba uraditi procenu i razmišljati o mogućnostima eventualne nadoknade.

Za kraj, koja je Vaša poruka za mlade u Srbiji?

Poruka bi bila da veruju u sebe, budu strpljivi prema sebi i da su u redu baš takvi kakvi jesu. Takođe, da imaju na umu da rad i istrajnost dovode do ostvarenja ciljeva, a da su teškoće, usponi i padovi prirodan tok tog puta kao i radosti, uspesi i lepota. Na kraju, da nikada nismo sami i da je podrška uvek tu samo treba da je prepoznamo i potražimo.

Intervju i fotografija preuzeti sa: https://www.mingl.rs/rubrike/slider/533/2021/09/10/karijerne-promene-i-kako-ih-preziveti.html