Novo poglavlje: Prvi koraci na fakultetu
Promena – trenutak u životu kada nešto staro, nešto što smo možda voleli ili jedva čekali da nestane, nešto poznato i sigurno, odjednom prestane. Život svakog od nas je ispunjen promenama, nekad su one male kao što je promena boje fasade na zgradi u kojoj smo odrasli, a nekad uključuje suštinske promene u našem načinu življenja.
Početak studija predstavlja jednu od najvećih promena sa kojom se mladi susreću. Taj period obeležava usmeravanje ka nekom željenom zanimanju, pronalaženje sebe i svojih interesovanja, a za mnoge podrazumeva i odvajanje od svojih roditelja, napuštanje rodnog mesta i novi život u potpuno novoj i nepoznatoj sredini.
Fakultet i studentski život su za mene bili ogromna promena. Preseljenje u Beograd (iz malog grada na jugu Srbije), navikavanje na lokalnu dinamiku i nove obaveze su bili iscrpljujući. Iskreno godinama željno iščekujem dan kad ću početi taj čuveni studentski život, odvojiti se od svojih roditelja i postati nezavisan, ali nikad nisam ni slutio da će to tako izgledati. Glavni izazovi na koje sam nailazio su bili ishrana, plaćanje računa, vođenje računa o sebi i svojim obavezama, čišćenje (srediti sobu i očistiti ceo stan su neuporedivi) i mnoge druge stvari koje nisam smatrao toliko komplikovanim i zahtevnim. Naravno ko što se kaže Što se mora nije teško tako su i sve ove obaveze postale deo svakodnevne rutine, naravno nakon mnogo vremena i truda.
Prvi dan fakulteta je priča za sebe, i ostao mi je urezan u sećanju. Danima pre toga mi je kroz glavu prolazilo: Šta ako se ne uklopim? Šta ako ovo nije za mene? Šta ako ? Kada je to prvo fakultetsko jutro svanulo bio sam jako nervozan, ali i uzbuđen. Konačno je počelo, to čuveno, dugo iščekivano novo poglavlje. Upoznao sam zanimljive ljude i saznao dosta novih stvari o fakultetu i načinu na koji sve to funkcioniše. Važno je da tog dana dođete na fakultet spremni i otvoreni za nove stvari.
Svako od nas se pre odlaska na fakultet prvo raspitao o njemu. Kakvi su profesori, predmeti, mogućnosti za slobodno vreme i slično. Ove informacije, naročito, kada dolaze od starijih studenata su jako korisne, što je i logično jer ko može bolje da poznaje situaciju od onih koji su je već preživeli. Naravno, čućete i razne neosnovane tračeve, koje treba uzimati sa rezervom. Druga stvar koju brucoši obično zanemaruju je obim gradiva. Naime, stvari koje ste ranije učili tokom cele godine, na fakultetu budu pređeni kroz par meseci. Ovo možda zvuči zastrašujuće, ali je izvodljivo uz redovno učenje i dobru organizaciju. Ako ste kampanjac možete se naći u nezgodnoj sitaciji (lično iskustvo jednog kampanjca :) ). Vreme je nešto što nedostaje svim studentima, ma koliko ga bilo. Treća stvar o kojoj morate jako da vodite računa je komunikacija, naročito sa profesorima, ali i drugim studentima. Gotovo se uvek nađe neko je voljen da vam pruži informaciju, dok god to uradite na pravi način. Komunikacija sa profesorima mora da bude striktno profesionalna, bez obzira koliko oni mladi ili približno vaših godina bili. Ovo se odnosi na kompletno nastavno osoblje. Imao sam asistenta koji je svega par godina stariji od mene, iako je razlika u godinama mala, morate sa njima komunicirati sa istim poštovanjem kao sa profesorima, jer ma kako vam oni delovali to nisu vaši drugari iz kraja. Kao poslednju grešku izdvojio bih rokove, odnosno propuštanje da završite neku obavezu u roku kao što je prijava ispita i slično. Ova greška obično nema neke fatalne posledice, ali zbog nje možda budete morali nešto da doplatite ili izgubite mogućnost da izađete na ispit u određenom roku. Svakako ne tako strašna stvar, ali nešto na šta treba obratiti pažnju. :)
Fakultet je jedno divno iskustvo. Tačno je da ponekad deluje strašno, ali je samo jedno novo poglavlje u životu. Pored fakultetskih obaveza (tih van nikad neće faliti), neophodno je da izađete i živite život, otkrijete sebe, upoznate nove ljude, družite se, radite stvari koje volite sa ljudima koji su vam interesantni. Fakultet jeste novo poglavlje, ali je i dalje ostalo na vama da ga, najbolje što umete, sami napišete. :)
Autor teksta: Đorđe Stojanović