Aktuelno

U maloj anketi koja je prethodila pisanju ovog članka učesnicima smo postavili pitanje šta bi pre odabrali, razgovor sa psihoterapeutom ili prijateljima. Odgovori koji su usledili bili su očekivani – većina ljudi bira drugu opciju, pre nego li otvaranje potpunom strancu. Prijateljski razgovori su besplatni, raspoloživi u svakom momentu i ne izvlače vas iz zone komfora.

Međutim, postavlja se pitanje šta kada imate problem koji čini da se danima, a neretko i mesecima, vrtite u lavirintu sopstvenih misli? Prijatelji, ma koliko dobronamerni bili, nisu dovoljno stručni da vam pomognu da pronađete izlaz, a afirmativni saveti imaju jednak efekat kao tapšanje po ramenu. Sjajno, ali nedovoljno. To je momenat kada psihoterapija (treba da) stupa na scenu.

1. Pogrešna predubeđenja o psihoterapiji
Iako se poslednjih godina sve više govori o tome koliko je psihoterapija značajna za održavanje mentalnog zdravlja, u Srbiji i dalje neznatan procenat stanovništva samoinicijativno odlazi na psihološke konsultacije. Za to postoje dva razloga. 

“S tobom nešto nije u redu”

Prvi razlog zašto ljudi izbegavaju traženje profesionalne pomoći je stigmatizacija. 

Iako naizgled osvešćeni, ljudi psihoterapiju doživljavaju kao poraz i sramotu. Ukoliko idete kod psihologa, naročito u manjim gradovima, označeni ste kao osoba kojoj nešto fali i nije “sva svoja”. Snažni ljudi umeju da se nose sa problemima i izazovima, sve dok ih ne vidite kako idu ulicom i pevaju naglas. 

Istina je da je psihoterapija oblik mentalne higijene. Kao što ne biste sami pokušavali da uklonite kamenac sa zuba drvenim štapićem za zanoktice, jednako nije preporučljivo da se samostalno hvatate u koštac sa anksioznošću, depresijom, velikim životnim stresovima itd.

“Svejedno je s kim pričam”

Nije svejedno. Gledajući holivudske filmove stvorili ste predstavu kako seansa sa terapeutom izgleda. Glavni glumac se udobno smešta u kožni naslonjač, priča, a kad nasloni na dlanove glavu (i iznedri rešenje) ljubazna gospođa srednjih godina, psiholog u ovoj priči, blagonaklono se smeška i odobravajuće klima.

Psihoterapija uključuje razgovor, ali on je samo površinski deo iskustva, koji će vam otvoriti nove dimenzije misaonih procesa i spoznaja, u odnosu na prijateljske priče. 

Takođe, na psihoterapiji ćete naučiti brojne korisne stvari, recimo:

- Kako da negativna uverenja koja utiču na vaš život zamenite pozitivnim
- Kako da upravljate emocijama
- Kako da se rešite trauma
- Kako da steknete samopouzdanje
- Kako da se oslobodite strahova i fobija

Cilj psihoterapije nije instant rešenje. Dođete, neko reši vaš problem umesto vas i odete dalje srećni. Ne. Poenta je promenite obrasce razmišljanja kako biste se lakše nosili sa izazovima koje imate u sadašnjosti i koje će život donositi u budućnosti.

Hajde da sagledamo na konkretnim razlozima na koji način se psihoterapija razlikuje od razgovora sa dragim ljudima – i zašto je efikasnija.

2. Psihoterapeut je obučen da vam pomogne
U poplavi lajf-koučeva i sličnih “majstora života”, čijim opštim mestima se ljudi oduševljavaju, lako je izgubiti kompas i zakucati na pogrešna vrata dok tražite pomoć. 

“Samo misli pozitivno, nema veze što gore svetovi, pozitivne misli, vibracije i manifestacije su tajna unutrašnjeg mira i sreće, ammmmm”

Ne. Ovakve (a verovatno i bolje) savete možete dobiti i od prijatelja, ali oni neće doprineti promeni i boljitku koji vam je potreban.

Iza licenciranih psihoterapeuta stoje godine učenja, rada pod budnim okom mentora, istraživanja i prakse. Studije i iskustva omogućavaju im da individualno pristupe svakom pacijentu i da mu pomognu da unapredi sopstveno mentalno zdravlje.

3. Vaše tajne su na sigurnom…
Koliko puta vam se desila situacija poput one iz narodne priče “U cara Trojana kozije uši”? Ispričali ste prijateljima nešto u poverenju, a informacije su završile tamo gde nije trebalo da završe. 

Na psihoterapiji ta bojazan ne postoji. Terapeut je u obavezi, moralnoj i zakonskoj, da čuva vaše tajne i možete mu reći bukvalno sve. Poverljivost odnosa doktor-pacijent nikada ne sme biti narušena. 

Pritom, ako se ne osećate prijatno da razgovarate licem u lice, danas je psihoterapija dostupna online – telefonski ili putem chat aplikacija.

… bez osude
Ljudi smo, osuđujemo.

Koliko god otvorenog uma bili, ponekad je tako teško suzdržati se od osude, posebno kada čujemo sočan trač ili šokantnu novost. Osuda često povlači za sobom tračarenje, o čemu smo govorili u prethodnom pasusu.

Psihoterapeut ne osuđuje – njemu možete ispričati sve, bez strepnje šta će misliti o vama i kako će to uticati na vaš dalji odnos. Misliće o vama dok traje vaš sat terapije – nakon toga će njegove misli biti usmerene na narednog pacijenta.

4. Psihoterapeut sagledava vaše probleme objektivno
Ljubav je loš objektiv, zamagljuje sliku i čini da budemo subjektivni. Vaši prijatelji će pokušati realno da sagledaju situaciju, kada im zatražite iskren savet, ali nije izvesno da će uspeti u tome. Ponekad će vam držati stranu, iako su svesni da vam ne čine uslugu, vođeni željom da vas ne povrede.

S druge strane, vaš psihoterapeut nije emotivno angažovan prema vama i sagledava golu istinu, jer je za to treniran. Profesionalac nikada neće dozvoliti da se emocije umešaju i imaju negativan uticaj na vašu seansu. Psihoterapeut će vam ukazati na neprijatne činjenice, bez straha da će narušiti vaš odnos – jer zna kako to da učini i jer je to ono što se od njega očekuje.

5. Nećete se osećati loše što oduzimate vreme psihoterapeutu

Možete satima da pričate o onome što vas muči. Ne primetite kako vreme prolazi, dok se vaš dragi prijatelj preznojava i čeka da uhvatite vazduh, kako bi rekao da mora da ide. Ili još gori scenario – sluša vas, bez prekidanja, i odlaže svoje obaveze jer je vama to potrebno. Na kraju se osećate loše jer nemate meru i nekome ste oduzeli pola dana, ma koliko da vas razuveravaju da nije tako.

Sa psihoterapeutom nećete imati taj problem. Seanse plaćate po satu, a posao terapeuta jeste da vas sluša, postavlja pitanja i daje konstruktivne primedbe. Izaći ćete iz ordinacije lakši za par tona, koliko vam je spalo sa duše.

6. Prvi put ćete imati osećaj kao da vas je neko zaista čuo
Problem sa većinom razgovora je što ljudi slušaju kako bi znali o čemu da pričaju kad na njih dođe red, sa minimalno truda da zaista razumeju o čemu govorite. Jedan monolog je prekinut drugim i tako u nedogled. Narativi se menjaju, a interakcije među njima su minimalne.

Ne i na psihoterapiji. Kada prvi put odete na terapiju imaćete osećaj da vas je neko zaista čuo i posvetio se vašim brigama, problemima i nedoumicama. Vaše misli nisu odjeknule u praznom prostoru svemira, a zatim se bespovratno izgubile – primili ste odgovor, bolji od svih do sada.

Razgovor sa terapeutom ima brojne prednosti, a mi smo nabrojali par najubedljivijih. Radom na sebi ojačaćete sve sfere života, pa tako i prijateljske odnose, kojima ćete moći da se posvetite rasterećeni, jer ste ono što vas tišti razrešili na najbolji mogući način – sa profesionalcem.

Original magazin: https://www.originalmagazin.com/radar-nove-generacije/6-razloga-zasto-je-psihoterapija-bolja-nego-razgovor-sa-prijateljima/