Aktuelno

Na šta god prvo pomislio/la kada neko kaže preduzetništvo – jedno je sigurno: toliko često, gotovo svakodnevno, svuda slušamo o preduzetništvu. Popularni su brojni podkasti koji se bave upravo temom preduzetništva i osnaživanjem ljudi da se oprobaju u osnivanju sopstvenog biznisa.

Čini se da je na neki način, između redova, podrazumevano da bi svi trebalo da znamo šta taj pojam znači i zbog čega bi trebalo da nam bude važan.

Nije uvek lako baratati i snalaziti se sa svim tim terminima i informacijama koje nas okružuju. Ali, pre nego što dođemo do knjiške definicije preduzetništva i načina kako ga žive (doslovno) mladi preduzetnici u Srbiji – krenimo od početka.

Navići ćete na brojna pitanja koja ćemo vam kroz tekst postavljati, jer je to najbolji načim da promislimo više o nekoj temi. Na primer – da li znate koliko ima nezaposlenih ljudi u Srbiji? I koliki procenat od toga čine mladi?

Prema poslednjim podacima Zavoda za statistiku, objavljenim u avgustu ove godine, stopa nezaposlenosti mladih između 15 i 24 godine iznosi 22,2%. U Strategiji zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine prepoznato je da je broj preduzetnika porastao, ali je istovremeno primećeno da je oblast preduzetništva, pored mikro, malih i srednjih preduzeća, nedovoljno obuhvaćena merama podrške razvoja. Upravo zbog toga je u Strategiji kao jedan od ciljeva navedeno podsticanje kreiranja poslova, što svakako odgovara ciljevima i idejama preduzetništva kao pojma.

U Strategiji je takođe i spomenuto da su u školama uvedeni predmeti koji unapređuju i razvijaju preduzetništvo i preduzimljivost, kao i digitalne veštine. Ovo je svakako korak koji treba pohvaliti, ali na kome je potrebno da se radi dodatno.

Dobro, a kakve to veze ima sa mnom?

U eri interneta, brojnih sadržaja – blogova, podkasta, emisija, edukativnih programa, radionica i kurseva, čini se kao da su mogućnosti za samozapošljavanje i pokretanje sopstvenih biznisa veće, a uslovi povoljniji nego ikada pre.

Pre toga bi trebalo da postavimo pitanje – okej, šta je uopšte preduzetništvo?

Knjiški, štreberski rečeno – preduzetništvo je potraga za mogućnostima mimo resursa koje kontrolišemo. Brojne su međunarodne organizacije i institucije koje daju definiciju preduzetništva u svojim dokumentima i istovremeno naglašavaju koliko je ono bitno i koliko bi trebalo da bude bitno za mlade.

Na primer, Međunarodna organizacija rada (International Labour Organisation) u svojim preporukama se posebno trudi da naglasi važnost razvijanja preduzetništva među mladima. Prema njihovim pretpostavkama, preduzetništvo bi trebalo da se sve više prihvata kao korisna i bitna alternativa putem koje bi mladi mogli da ostvaruju prihode.

Imamo i primer Evropske unije, gde se preduzetništvo definiše kao način mišljenja i vrsta procesa koji stvara i razvija ekonomsku aktivnost, tako što spaja ulaženje u rizik, stvaralaštvo i/ili inovacije sa dobrim upravljanjem u novoj ili postojećoj organizaciji. Dakle – ako vam je prva asocijacija sa početka teksta bila „izazov“ – niste bili daleko od istine.

Samozapošljavanje i preduzetništvo su svakako važan izvor novih radnih mesta, kako u razvijenijim, tako i u onim ekonomijama koje su u razvoju. Takođe, oni su istovremeno i prilika za poboljšanje životnog standarda mladih – a iz Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih za 2021. godinu, saznali smo da je mladima izuzetno važan kvalitet života, odnosno životni standard i da je to jedan od glavnih razloga zbog kojih bi otišli odavde.

Generalno gledano, preduzetništvo predstavlja na neki način put za integrisanje mladih ljudi na tržište rada, kao i put za unapređenje njihove ekonomske nezavisnosti. Istovremeno treba da izbegnemo zamku, pa da o preduzetništvu kao načinu samozapošljavanja mislimo kao o nekom magičnom štapiću koji može da reši sve probleme. Istina, može da reši niz problema kao što su na primer uvođenje nekih marginalizovanih grupa mladih ljudi u privredne tokove odnosno na tržište rada, ili da utiče na smanjenje delikvencije kod mladih koja često nastaje pod uticajem nezaposlenosti.

Kako je to biti mladi preduzetnik u Srbiji?

Razgovarali smo sa dvoje mladih i uspešnih preduzetnika, Andrijanom Božić i Vladimirom Stankovićem. Andrijana se bavi marketingom i društvenim mrežama, sa fokusom na Instagram. Polje njenog interesovanja je i žensko preduzetništvo – bavi se konsultacijama i savetima koje pruža preduzetnicama kako bi im pomogla da što bolje vode svoje biznise. Vladimir je preduzetnik koji je pokrenuo podkast Biznis priče, a takođe se i bavi pružanjem konsultacija za unapređenje i vođenje biznisa pomoću društvenih mreža.

Njih dvoje smatraju da je mladima potrebno više podsticaja i više svesti o preduzetničkom načinu razmišljanja. „Iz porodice i najbližeg okruženja smo naučili da je nemoguće pokrenuti uspešan biznis u Srbiji i to nas prati tokom čitavog života. Sa takvim i sličnim uverenjima se stvari ne uzimaju u svoje ruke i ne ulazi se u preduzetništvo. Prvi korak je da se mladi uvere da je moguće, najčešće kroz zdrave primere koje viđaju u svojoj okolini. Preduzetništvo treba da postane normalna pojava“, ispričao nam je Vladimir.

Andrijana smatra da  „mladima u našoj sredini treba više podsticaja ka preduzetničkom načinu razmišljanja ali je to, nažalost, slabo zastupljeno u okviru našeg sistema obrazovanja. Škole koriste sisteme koji su namenjeni da stvaraju samo radnike i to je veliki problem na kojem kao zajednica moramo raditi“.

Pitali smo ih kako je u njihovom slučaju izgledao početak, tačnije kako i kada su se odlučili da započnu neku svoju priču. Andrijana nam je rekla kako joj se činilo kao da je put preduzetništva za nju bio jedina opcija jer je odrastala u preduzetničkoj porodici. Takođe je i skrenula pažnju na razliku između podrške i pomoći od porodice i objasnila zbog čega je važno da imamo podršku, ali ne i pomoć od roditelja. „Na mom putu od ideje do realizacije imala sam veliku podršku roditelja ali ne i pomoć – što će se ispostaviti veoma važnim. Smatram da dobar roditelj treba da podržava svoje dete ali ne i da obavlja zadatke umesto njega jer mu tako oduzima priliku da nešto savlada, a za preduzetništvo je to krucijalno. Preduzetništvo je nemirno more ali ako dobro plivaš zauvek ćeš biti siguran. Ipak, to plivanje nikad nećeš savladati ako te neko sve vreme vozi u čamcu.“

Vladimir nam je ispričao da je prvi novac zaradio sa 7 godina, tako što je sakupljao puževe i nosio ih na otkup. Sa 14 je kupio knjigu „Kako razmišljaju milioneri“ i rekao kako do fakulteta nije pokušavao da pokrene biznis, ali je radio honorarne poslove, što ga je naučilo da ceni zarađen novac. Ispričao je kako je prvi startup pokrenuo sa jednim kolegom na fakultetu, i uprkos tome što od njega nije zarađivao – on mu je pomogao da shvati šta ne želi – a to je bilo da radi za platu.

Pitali smo ih i da li su od početka imali razrađen cilj i korake kako da taj cilj i dostignu ili su se u hodu snalazili. Oboje su rekli sličnu stvar – nisu imali plan niti su bili sigurni kako da dođu do cilja.

„U početku sam znao gde želim da budem, imao sam neke maglovite ciljeve. Nisam imao pojma kako se do toga dolazi, ali sam radio neke stvari koje su mi pomogle na tom putu. Čitao sam dosta knjiga, edukovao se, upoznavao uspešne ljude i učio od njih. To mi nije dalo instant rezultate, ali me je približilo cilju“, ispričao nam je Vladimir i dodao da veruje da je korisno usvojiti neke navike uspešnih ljudi na svom putu, kako bismo i sami bili uspešniji.

Andrijana nam je rekla zašto je važno da mladi ne čekaju da sve usavrše, da ne čekaju neki savršen momenat da počnu – jer, kako ona kaže, ne mora se sve znati na početku. „Kada sam pokrenula svoj biznis nisam poznavala razliku između strategije i taktike, a termini poput kampanje, liderstva ili prodajnog levka bili su mi potpuno strani. Ipak, imala sam nešto mnogo važnije. Mladost i strast prema ideji zbog koje nisam mogla da spavam. To je bilo dovoljno za start. Sve ostalo se naučilo usput. Zato mislim da je važno da mladi ljudi ne čekaju da sve usavrše, sve nauče, saznaju odgovor na svako pitanje… da bi nešto počeli. Ne moraš sve da znaš na početku – zato se to i zove početak“, zaključuje.

Kada smo ih pitali da li bi uradili nešto drugačije kada bi mogli da promene vreme, prisetili su se nekih grešaka koje su ih koštale vremena, a koje danas možda ne bi ponovili. Andrijana kaže da misli da bi danas bila nekoliko koraka ispred da je na vreme shvatila da jedan uspešan biznis čini 30% onoga što radiš a 70% onoga šta misliš o tome. Vladimir kaže da bi se, kad bi mogao da vrati vreme, okružio preduzetnicima još u gimnaziji jer bi mu to pomoglo da ubrza razvojni put i dodao da bi pametnije koristio internet i slobodno vreme.

Pitali smo ih i da li Srbiju smatraju plodnim tlom za osnivanje i razvijanje sopstvenog biznisa – i oboje su nam dali potvrdan odgovor. Andrijana je objasnila: „Razvijanje jednog biznisa uopšte ne zavisi od Srbije. Okej, Srbija može podrazumevati i niz prepreka, ali svuda ih ima. Pa opet ima mnogo uspešnih biznisa kod nas. Kako je to moguće? Zato što uspešni ljudi znaju da sve zavisi samo od njih. To vam je ponovo ona priča sa početka – o plivanju. Ako znaš da plivaš znaćeš i u Jadranskom i u Crnom moru“.

Koji su izazovi sa kojima se mladi preduzetnici kod nas susreću?

Osim sa Andrijanom i Vladimirom, razgovarali smo i sa Milanom Trbojevićem, poreskim savetnikom i osnivačem knjigovodstva Knjiški moljac. Pitali smo ga šta je po njegovom mišljenju najveći poreski izazov za mlade preduzetnike. Rekao je da je to pre svega da se mladi preduzetnici kvalitetno informišu. „Danas kada imamo mnogo informacija dostupno, takođe je dostupno i mnogo dezinformacija. Fejsbuk grupe koju su zamenile nekada forume mogu biti izvor mnogo korisnih informacija, ali isto tako i izvor mnogih dezinformacija. Postoje i besplatna savetovališta za preduzetnike za koja nije potrebno platiti i moj predlog je uvek da vidite sa kim pričate, jer na primer, ja automeničara neću slušati kada je reč o medicini nego ću se obratiti lekaru. Isto je tako i za sve druge oblasti.”

Izbor između toga da li ćete biti paušalac ili voditi knjige je takođe jedno od ključnih pitanja sa kojim se mladi preduzetnici susreću kada žele da pokrenu svoj biznis. Pitali smo Milana kakve su razlike, a on nam je rekao da izbor između paušalnog oporezivanja ili vođenja knjiga najviše zavisi od delatnosti i visine prihoda. „Određene delatnosti, npr. marketing, pa i bilo koja trgovina, ne mogu biti paušalno oporezovani i tada se moraju odlučiti na vođenje knjiga. Kada je u pitanju neka druga delatnost i prihodi su do 6 miliona dinara, onda se mogu odlučiti za paušalno oporezivanje, tj. da budu paušalci“.

Kada ste mlada osoba i želite da pokrenete svoj biznis, logično je da ćete se zapitati i potražiti informaciju o tome da li postoje neke poreske olakšice za mlade preduzetnike. Milan je objasnio da je ranije postojala olakšica, ali je prestala da važi: „Postojala je jedna stvar koja je sada prestala da važi, da pri osnivanju imate godinu dana bez poreza i doprinosa na zaradu. Možda će se to u budućnosti opet obnoviti. Mladi imaju direktnu novčanu podršku kroz različite programe koji se daju u Srbiji – Nacionalna služba za zapošljavanje, Fond za razvoj i Razvojna agencija Srbije… Postoje i druge institucije koje podržavaju inovaciono preduzetništvo pa i te subvencije koje nisu namenje samo za mlade, oni mogu da koriste“. Ispričao nam je i da na iznos poreza ne utiču godine, već da, kada ste paušalac, postoji mala povlastica ukoliko imate manje od 30 godina. Zavisno od oblika, minimalni porezi i doprinosi iznose između 10.000 i 19.000 dinara, zavisno od oblika i angažovanja.

Različite su prednosti bavljenja preduzetništvom i pokretanja sopstvenog biznisa na koje su nam naši sagovornici skrenuli pažnju. Milan je iz ugla poreskog savetnika objasnio prednost toga da kada ste mladi – ne postoji obaveza izdržavanja porodice i da je i iz tog razloga ovo idealno vreme za pokretanje posla.

Vladimir, s druge strane, kaže da je tržište koje nije dovoljno razvijeno jedna od prednosti. On misli da i neke male inovacije mogu da postignu uspeh. Smatra da je konkurencija slabija nego na zapadu, što vidi kao veliku šansu.  Zaključio je da je pametne, mlade ljude samo potrebno pravilno usmeriti.

Andrijana kaže da su vremenska i finansijska sloboda neke od prednosti bavljenja preduzetništvom. „Raditi posao za nekog drugog to nikada ne bi mogao da mi obezbedi. Ljudi misle da je cilj preduzetništva novac. Možda za nekoga jeste – za mene nije. Cilj je da živim svaki dan onako kako poželim. Nisam još stigla do tog cilja ali sam veoma blizu. Činjenica je da mladi uglavnom veruju da naša ekonomija ne može da im pruži dobre poslovne prilike kada je u pitanju preduzetništvo. Ja mislim da je to samo pogrešno uverenje da tvoja preduzetnička ideja zavisi od ekonomskog okruženja. Jer ne zavisi. Zavisi samo od toga koliko si snalažljiv, vredan i spreman da je sprovedeš u delo. To, na kraju, i jesu simboli preduzetničkog duha.“

Ohrabrili su sve mlade ljude koji ovo čitaju – da nemaju straha, jer čak i da se desi ono najgore čega se svi plaše – da ideja/biznis/projekat propadnu – mnogo su važnije i nose veću težinu lekcije koje ćete naučiti i kasnije naplatiti, kroz preduzetništvo ili kroz neko zaposlenje, ali jedno je sigurno – znanje i iskustvo niko ne može da vam oduzme!

Tekst preuzet sa sajta https://koms.rs/pocetna/