Aktuelno

Konformizam – jedna duša, mnogo tela 

„Kada ljudima date slobodu da rade šta žele, oni obično imitiraju jedni druge.“ Erik Hofer

Šta je konformizam?

Ljudi su socijalna bića. Živimo okruženi ljudima, radimo sa njima, upućeni smo jedni na druge. Motivi za udruživanjem i pripadanjem u osnovi su ljudskog ponašanja, i baza su za društveni život ljudi.Kada se govori o važnosti ovog socijalnog motiva, često se naglašava upravo potreba da se bude povezan sa drugima, odnosno da se pripada određenoj grupi, i što je još važnije, da se u toj grupi bude prihvaćen. Motiv za pripadanjem grupi kao takvoj u psihologiji se naziva gregarni motiv (ili motiv stada), dok se motiv za pripadanjem jednoj, konkretnoj grupi još naziva i afirmativni motiv. Svako od nas u svom iskustvu interakcije sa drugim ljudima može izdvojiti neku priliku u kojoj se osećao prijatno u grupi. Bila osoba povučena u sebe i sklona intimnijim, kamernim druženjima, ili pak ekstravertna i okrenuta brojnijem društvu, prihvaćenost u grupi stvara lagodno osećanje pripadanja i zaštite.

Brojne su prilike u kojima se neko može osetiti „ušuškanim članom gomile“ – od vršnjačke grupe, preko eksperimentalne grupe ispitanika, do navijačkih armija i nacionalističke mase.

 Konformiranje predstavlja spremnost da se prihvati mišljenje i ponašanje drugih osoba, članova grupe kojoj pojedinac pripada, a da za takvo ponašanje nema racionalnih razloga niti prisila. Osoba se nečemu konformira (prilagođava, stapa se) samo iz razloga što neko drugi, za osobu važan, ili grupa sama po sebi, tako razmišlja ili čini. Iako postoje individualne razlike među ljudima u spremnosti na konformiranje, ono je u osnovi opšta odlika svih ljudi i snažna pokretačka snaga.

Nekonformizam

Nekonformizam označava pojavu suprotnu konformiranju, i ogleda se u dva tipa reakcije osobe: antikonformizmu i stvarnom nekonformizmu. Antikonformisti su poznati i kao „antiprotivni“ i „kontraši“. Takve osobe se dosledno suprotstavljaju grupi ma šta ona propagirala. Grupa se smatra negativnom osnovicom ponašanja. Takav pojedinac stalno naglašava razliku između sebe i grupe, čime praktično pokazuje svoju zavisnost od nje. Naglasak ne stavlja isključivo na negativne strane grupe – u tom slučaju on bi se usmerio isključivo na kritiku grupe sa kojom se ne slaže, i ostao bi sa strane sa svojim stavovima koji mogu, a i ne moraju biti različiti. Ipak, on se konstantno poredi sa članovima negativno percipirane grupe. U našem društvu se ova pojava može veoma često videti u suprotstavljanju navijačkih grupa, muzičkih pravaca, antagonističkih i netrpeljivih odnosa sa narodima bivše Jugoslavije, uzrasnim kategorijama ljudi koji se razlikuju ne samo po godinama života, već i obrascima ponašanja, vaspitnim normama, životnim strategijama... Nasuprot antikonformizmu, pravi nekonformizam se zasniva na sopstvenim procenama i merilima, odnosno na poverenju u svoje sudove. Osoba se ne suprotstavlja grupi samo da bi se suprotstavila i poredila se sa njenim negativnim stranama, već ima svoj racionalni razlog i obrazloženje i ne stavlja se u relacioni odnos, već stvari posmatra isključivo iz svoje perspektive.

Vršnjačko konformiranje

Poznata je stvar da deca i adolescenti imaju veliku potrebu za vršnjačkom podrškom i pripadanjem vršnjačkoj grupi. Uzroci adolescentnih kriza neretko su odbacivanje od strane društva, neprihvaćenost, „obeležavanje“, ponekad i direktno odbacivanje i agresivno isključivanje iz grupe. Grupa vršnjaka, dece ili mladih koji su približnih godina i interesa, ima veliki uticaj na to kakve će vrednosti i stavove dete oformiti. Mladi su upućeni jedni na druge, mnogo vremena provode zajedno, uživaju u želji za individualnošću i „svemoćnom“ osećanju da zajedno mogu pokrenuti svet. Ključna reč je – zajedno. Već opisani motiv za pripadanjem ovde je u svojoj punoj snazi, i može se ispoljiti u puno varijacija u vršnjačkim grupama.

Često se govori o „kulturi vršnjaka“. Pod time se podrazumeva grupa mladih ljudi koja postavlja određene standarde ponašanja od kojih se retko odstupa. Drugarice i drugovi istih godina uglavnom imaju i iste ili slične probleme – roditelji su im dosadni, škola je dosadna, žele da izlaze i da se druže, mrzi ih da uče, brani im se da budu samostalni i u manjoj meri kontrolisani, imaju drugačije želje i ambicije od svojih roditelja... i onda ih ta „muka“ spoji. Grupa postaje kohezivna i snažna, i vršnjaci postaju uticajniji od roditelja. Sugestibilniji pojedinci, sa manjkom samopouzdanja i još neizgrađenim ličnim vrednostima, postaju skloni konformizmu i podležu pritisku grupe. Tada se, u ekstremnim situacijama, rađa i mogućnost za rizikovanjem sa psihoaktivnim supstancama, alkoholom i rizičnim ponašanjem, kako bi se priklonili grupi i prihvatili njen način razmišljanja i stav prema životu. Otvoreno prihvataju grupne stavove, i povinuju se očekivanjima koja se pred njih, kao ravnopravne članove, postavljaju. U manje opasnim situacijama, svi navijaju za isti klub, slušaju istu vrstu muzike i prihvataju određenu ideologiju muzičkog pravca, imaju iste stavove o nekim socijalnim grupacijama...

Kako se odupreti konformizmu?

Postoji mnogo načina da se otmete zavodljivom pritisku grupe koji vam na dlanu daje svoja pravila i stavove koje ne morate kritički da razmatrate i analizirate. Neki od njih su:

• Informišite se. Nemojte biti lenji da učite putem otkrića i sami dođete do određenih zaključaka. Samostalno formiranje stavova vrednije je i autentičnije od prihvatanja gotovih, unapred definisanih. Ukoliko vas vuče da prihvatite određene grupne vrednosti, ako vas čini sigurnim i zaštićenim verovanje u određenu stvar u koju veruje većina, pronađite ono autentično što vas na to verovanje pokreće. Sagledajte grupni arsenal stavova i vrednosti sa svih strana i informišite se o razlozima za njih. Izuzetno je važno imati svoje obrazloženje, jer nas ono čini ipak samo delom grupe, figurom na pozadini, a ne pozadinom.
• Nemojte se bojati da istupite napred iz gomile. Ljudima je često neprijatno da se ističu i budu drugačiji od drugih kada je uticaj grupe jak, i kada je ponekad i nenormalno suprotstaviti se. Ukoliko je vaš stav drugačiji, i iz bilo kog razloga osećate da ne treba da se složite, nemojte se predati i ćutati. Uostalom, nije neophodno da javno istupite i suprotstavite se. Dovoljno je da ostanete verni sebi i svom osećaju. A, ako dođe do situacije kada se od vas očekuje da potvrdite stav grupe koji ne podržavate, objasnite svoj, sa svoje tačke gledišta.

Izvor: https://pricajmootome.rs/test/index.php/psiholoski-kutak/zanimljivi-tekstovi/148-konformizam