Aktuelno

Šta su uopšte Granice i zašto su važne?

Kao što jedna država ne može da održava svoj identitet bez nedirnutih granica, osoba ne može da održava identitet bez čvrstih ličnih granica. I jedna i druga bivaju okupirane stranim trupama i pojavljuje se ono što je nemoguće asimilovati i što pomera domaće potrebe, funkcije i identitet.

Granica nam najpre daje doživljaj sigurnosti: ona je prostor između nas i okoline.

Kada govorimo o Granicama najbolje je da počnemo od fizičkih granica. Prostor države je ograničen, i svako ko u taj prostor uđe, podleže njenim pravilima. Zamislite državu koja nema jasne Granice, ili situaciju u kojoj su te Granice probijene? Država je tada ugrožena, jer neko drugi nameće svoje potrebe, pravila, vrednosti. Tada uglavnom imamo društvene sukobe i rat.

A šta se dešava u međuljudskim odnosima kada su u pitanju Granice?

Psihološke granice možemo razumeti kao doživljaj emocionalnog i fizičkog prostora između nas i druge osobe, tj. liniju koja označava gde prestaju naše potrebe, uverenja, vrednosti, a gde počinju potrebe drugog. To je psihološki doživljaj prostora koji odvaja nas i druge.

Osoba koja nema jasne Granice (ili kako se još kaže, ima niske Granice), dopušta drugima da koriste njen prostor, prihvata pravila i potrebe drugih, potiskujući svoja. Zašto to neko radi?

Zbog strogog vaspitanja gde je drugi uvek bio u pravu; iz sopstvene nesigurnosti, i straha da će je drugi odbaciti ako se ne prilagodi. Razlozi za ovo su takođe i negativna slika koju imamo o sebi, odakle dolazi do manjka poverenja u sebe, nipodaštavanja sopstvenih potreba i davanja prioriteta i moći drugima. Nekada je u pitanju samo neznanje u vezi sa time kako se Granice uopšte postavljaju.

Osoba koja ima rigidne Granice (ili suviše visoke), ne dopušta nikome da joj priđe ili reaguje burno, verujući da je ljudi lako mogu povrediti. Tako osećaj nesigurnosti može rezultirati snažnom odbranom. To se može ogledati u impulsivnim reakcijama, kao i u stalnim sumnjama koje ljudi imaju u kontaktu sa drugima. Narcistična tendencija takođe može biti odgovor na ovu fragilnost. To je odbrana kroz (nesvesno) davanje potpuno suprotne poruke. Složićete se, kod narcističnih struktura, mi ne vidimo slabost… naprotiv.

Granice nam najpre daju doživljaj sigurnosti, a pored toga ono što je možda još važnije – doživljaj dostojanstva i samopoštovanja. To nam kasnije daje dodatnu volju da stvaramo, i učestvujemo na najrazličitije načine u svetu, sa osećajem da smo VREDNI. One štite naš identitet, bez njega u odnosu nismo celoviti, autentični, i takav odnos je na duži rok osuđen na propast. U početku možemo da sačuvamo taj odnos tako što podilazimo i prilagođavamo se ali to nikada ne može da traje i završava se različitim posledicama…

Šta se dešava kada NE postavljamo Granice?

Koji su to najčešći simptomi poremećenih emocionalnih granica?

Klijenti često dolaze na terapiju sa posledicama odsustva jasnih ličnih Granica (ili s previše rigidnih Granica). Iza skoro svake teme u terapijskom radu stoji tema granica. To primećujem i privatno u kontaktu sa ljudima. Ljudi svakodnevno pate jer su robovi uverenja o “pristojnom” ponašanju, jer u tuđim očima traže istinu o svojoj vrednosti, jer zavise od potvrde drugih i oblikuju sebe prema tuđim potrebama.

Posledica toga je da se smanjuju, dok potpuno ne izgube sebe. A onda ih naravno, drugi sve manje vide (njihove potrebe, želje, snage i vrednosti). I eto začaranog kruga.

Da bi povratili svoj doživljaj vrednosti, opet prekomerno daju drugima svoju pažnju i energiju, i na taj način kupuju doživljaj sopstvene vrednosti.

U tom začaranom krugu oni su sve dalje od sebe, sve manje sebe poštuju i sve manje poštovanja i razumevanja dobijaju i od drugih. Nakon nekog vremena truda, prilagođavanja i davanja, bivaju razočarani, povlače se od svih i ulaze u usamljenost, hipohondriju, depresiju – ili pucaju na sitnice i ulaze u impulsivnost, i bes.

Od radoholizma dolazimo do depresije, od perfekcionizma do “lenjosti” tj. blokade. Od odsustva Granica, često do rigidnih Granica. Svaka idealizacija se završava razočaranjem, a trpljenje ili odsustvo Granica manifestuje se kroz mnoge simptome.

Preplavljenost, neodlučnost, psihosomatske reakcije, osećaj krivice, odsustvo energije, bezvoljnost, blokada, pasivna agresija, impulsivnost, “neizdrž” i bes – sve su to posledice odsustva Granica.

Tokom života učimo o svemu, osim o emocijama, mehanizmima odbrane, prepoznavanju svojih potreba i ključnim “alatima” koji su nam potrebni za život sa drugima. To što pravimo greške i lutamo, ne znači uvek da imamo problem. Nekada nam je samo potrebno znanje koje će nas podržati u ličnom razvoju i dati neophodne smernice, kao što ih dobijamo za mnoge druge stvari u životu.

Izvor: https://psihoterapijadunjavesic.rs/zasto-su-vazne-granice/