Aktuelno

Da li si u obavezama i gubiš snagu? Da li imaš mnogo ispita da spremiš za predstojeći rok? Kako se osećaš tim povodom?

Ova pitanja su jako važna i isto tako je veoma značajno da iskreno odgovorimo na njih. Pretpostavljamo da ti je termin burnout poznat. Da se podsetimo, reč je o izgaranju na poslu, ali zapravo je suštinski sindrom kada sagorimo iz više razloga – previše obaveza, osećaj nezadovoljstva ishodima, perfekcionizam, emotivna iscrpljenost, osećaj nedovoljnosti, toksično okruženje...
 

Psiholozi navode i da je jedan od mehanizama odbrane prebacivanje i ono što remeti naša druga polja života, a što opet pomaže razvoju negativnih osećanja. Npr. ako osoba ne može da odgovori jednoj strani, onda to nezadovoljstvo ispoljava u komunikaciji na drugoj, iako uzrok nelagode nije smešten tu. Kako bi se ovo sprečilo, preporučuje se oslobađanje od stresa i nereflektovanje osećaja iz jednog segmenta života na drugi.
 

Bez obzira na to da li još uvek studiraš ili si na početku svoje karijere želimo da ti ukažemo na važnost fizičkog i mentalnog zdravlja, balansa između poslovnog i privatnog života i veruj nam – kada uspostaviš balans tada i postižeš bolje rezultate i gradiš kvalitetniji život. Dakle, ako ne položiš sve ispite sada, postoji i naredni rok, ako sada nemaš to što želiš u karijeri, mnogo godina je pred tobom, ali sve ćeš to pronaći i stvoriti ukoliko stabilno pristupiš svojim tekućim obavezama i ciljevima. 
 

Naravno da treba da budemo ambiciozni - svet upravo tako i napreduje, ali isto tako moramo da pazimo i na sebe i na svoje okruženje. Ljudi su socijalna bića i važno je da imamo svest i o svojim i o tuđim potencijalima i osećanjima i u skladu s tim pravimo planove sagledavajući realnu sliku. Psiholozi savetuju da kada maštamo o nekom uspehu treba da uključimo i realne prepreke koje će biti na tom putu i na taj način se i bolje pripremimo i sebi omogućimo sigurniji put do cilja. A kako život nije samo cilj – već i taj put, onda je dobro da svoje vreme rasporedimo i za obaveze ali i za odmor i uživanje.
 

„U budućnosti, stručnjaci i dalje kažu da bi cilj i dalje trebalo da bude iskorenjivanje sagorevanja. Čak i ako je možda nerealno, njegova težnja ostaje vredna truda: mogla bi da pomogne u smanjenju njegovih najštetnijih efekata i znači da će manji broj radnika ikada morati da ga iskusi. „Ublažavanje je uvek bolje nego ne raditi ništa“, kaže Galager.[1]

Praktični saveti jesu da razviješ osećaj za vreme i koliko ti je potrebno za koju aktivnost i time se bolje organizuješ i ublažiš stres rokova. Isto tako, s obzirom na to da uvek postoje nepredviđene aktivnosti i jednostavno „nešto iskrsne“ da ti fokus bude na najoptimalnijem rešavanju a ne na anksioznosti i sumnji da li ćeš uspeti. Strepnja je prirodna pojava i doza straha je prisutna kod većine ljudi u takvim slučajevima, ali radi na tome da ne bude previše iscrpljujuća i parališuća. Isto tako, treba i da razvijaš veštine asertivne komunikacije prema svom okruženju. 
 

Važno je da pažnju usmeriš i na privatni život – provedi sa porodicom makar nekoliko sati nedeljno ako ne možeš više, omogući sebi boravak u prirodi bez telefona i kompjutera, redovno se druži sa prijateljima i partnerom, nađi hobi, bavi se sportom. Slobodno vreme prihvati kao jednako značajan segment dana i nedelje baš kao što je i vreme za učenje, radno vreme, uopšte vreme koje je usmereno na rešavanje obaveza.

Prevencija sindroma izgaranja

• usporite, obezbedite sebi vreme za odmor
• započnite dan sa relaksirajućim ritualima (polako popite čaj ili kafu, pročitajte nešto što vam prija, slušajte muziku, vežbajte…)
• razvite zdrave navike u ishrani, bavite se fizičkim aktivnostima, vodite računa o higijeni spavanja
• obogatite svoj emotivni i socijalni život, intenzivirajte odnose sa partnerom, porodicom i prijateljima
• postavite granice, naučite da kažete ne, nemojte po svaku cenu, na svoju štetu, izlaziti drugima u susret
• odustanite od definisanja sebe kroz posao, ne vrednujte se kroz novac i uspeh
• napravite selekciju obaveza i listu prioriteta
• odmorite se od tehnike (isključite mobilni telefon, ugasite laptop)
• odvojite vreme za sebe i bavljenje aktivnostima koje vam prijaju
• ne odričite se slobodnih dana, vikenda, godišnjeg odmora
• naučite i primenjujte tehnike stres menadžmenta
• obratite se na vreme psihologu.

Imajte u vidu da je burnout znak da u vašem životu nešto pogrešno funkcioniše. Razmislite šta je u pitanju, preispitajte svoje ciljeve, zapitajte se šta je ono što vam nedostaje. Burnout može biti šansa da otkrijete nove oblike funkcionisanja koji će vaš život učiniti kvalitetnijim. Stoga, ukoliko primetite da izgarate, nemojte se snebivati, potražite psihologa koji će vam kroz savetodavni i psihoterapijski rad pomoći da na najefikasniji način izađete iz začaranog kruga u koji ste ušli.[2]

[1] https://www.bbc.com/worklife/article/20230309-is-it-impossible-to-end-burnout , maj 2023. godine

[2] https://savetovalistemozaik.com/sindrom-izgaranja/ , maj 2023. godine

Tekst preuzet sa sajta: https://studenter.org/blog