Aktuelno

Pojam asertivna komunikacija česta je tema blogova, studija, radionica, obuka. Istražujući razmatranja nailazimo na tumačenja i da je asertivna komunikacija veština koja se može naučiti, ali nesumnjivo i ona za koju je potrebno vreme.
 

Poznato nam je da smo svi vezani za svoje poreklo, sredinu u kojoj smo odrasli, onu u kojoj obitavamo i svi ti odnosi nas oblikuju. Ljudi su socijalna bića i svesno ili nesvesno poprimamo obrasce ponašanja drugih, kao i oni naša. 
 

Svako od nas deo je određenih zajednica i kako bismo se potrudili da naši odnosi budu kvalitetniji, naše okruženje i mi zadovoljniji a time i svakodnevica lepša, navodimo nekoliko aspekata asertivne komunikacije koji vam mogu u tome pomoći.
 

Kako bismo definisali šta je asertiva komunikacija, važno je i da shvatimo razliku između pasivne i agresivne komunikacije. Pasivno komuniciram ukoliko mi se ono što sagovornik kaže/traži od mene ne dopada i iako želim da odbijem, kažem ,,DA”. Dalje posledice takvog učestalog obrasca ponašanja su: manjak samopouzdanja i opšte nezadovoljstvo, gubljenje intencije da zaštitim svoja prava i da postupam u skladu sa svojim željama. Agresivno komuniciram ukoliko me ne zanima kako se sagovornik oseća, samo nastojim da realizujem svoje želje bez obzira na posledice po ostale, osuđujem sagovornika, imam negativan i kritički ton ka osobi i ukoliko su moje negativne emocije uperene ka osobi ne ka situaciji ili ponašanju. Niti jedan od ovih obrazaca ne vodi konstruktivnom dugoročnom kvalitetnom odnosu. Agresivan način može ostvariti pojedinačne ciljeve, ali svakako proizvodi istu takvu komunikaciju sa neke druge strane i neće uvek moći da realizuje svoje prohteve. Pasivno komuniciranje takođe guši potencijale osobe, sputava ih i odnos takođe gubi na prosperitetu.
 

Opšte objašnjenje asertivne komunikacije bilo bi da je to komunikacija usmerena ka rešenju, zadovoljenju zajedničkih interesa, gde svako od učesnika neguje i samopoštovanje i poštovanje sagovornika, te vodi ka win-win komunikaciji.  

U asertivnom razgovoru, prihvatljivo je i prirodno da sagovornik kaže ,,NE” kada nešto nije u skladu sa osećanjima, potrebama, interesima. Važno je prikladno obrazložiti svoj odgovor. Neki od saveta jesu:

• Smiren ton razgovora
• Pažljivo slušanje sagovornika
• Fokus i na tuđe potrebe
• Naglašavanje usporavanjem
• Usmerenost ka zajedničkom interesu
• Kontakt očima
• Razumevanje sagovornika
• Bez skretanja sa glavne teme
• Bez osuđivačkog pristupa
• Izvinjenje ukoliko je potrebno.
   

Prednosti asertivnosti jesu i ovladavanje sopstvenim emocijama i upravljanje stresom, postizanje međusobnog poštovanja, otvaranje prostora za istinski susret sa drugima u okruženju u kojem se nalazimo, sa poštovanjem i sopstvenih potreba i prava ali i tuđih. Takođe, naravno da smo svi izloženi i kompromisu i kako ga očekujemo od drugih isto tako ga i sami činimo. Važno je prepoznati i svoje granice i kada i koliko možemo nekome učiniti ustupak. Nekada nemamo mnogo vremena, energije, jednostavno – umorni smo, a nekome smo potrebni. U takvim slučajevima, nekada ćemo na uštrb ličnog odmora ili mira drugima zadovoljiti potrebe. Ali to ne znači da smo pasivni komunikatori, već da u tom trenutku odlučujemo da je i naša emocija ili želja da zbog nekog učinimo odstupanje isto tako značajna i u tom smislu važna je razlika između biram i moram. Odgovornost svakog kvalitetnog odnosa jeste i u uzimanju i u davanju. Isto tako će i taj neko ili neko drugi slično učiniti za nas.

Kada asertivno komuniciram, tada:

• Preuzimam odgovornost
• Iskazujem kako se osećam
• Primam i dajem komplimente/kritike
• Kažem šta ne želim
• Izražavam neslaganje s tuđim mišljenjem kada postoji
• Komentarišem ponašanje a ne osobu
• Slušam sagovornika
• Gledam sagovornika u oči
• Uviđam zajednički interes
• Fokus mi je na rešenju na zajedničko zadovoljstvo
• Kontrolišem negativna osećanja
• Poštujem tuđe i svoje granice.
   

Ljudski je grešiti i svako ima pravo da pogreši, da se predomisli, da iskaže negativan stav… Dakle, kao što imamo svoje obaveze i odgovornosti, imamo i svoja prava i potrebe. Kvalitet međuljudskih odnosa zasniva se na uzajamnom poštovanju, a time i saradnji. Upoznajemo sebe i druge tokom celog života, i tom prilikom pronalazimo zajedničke ,,tačke susreta” sa svojim okruženjem – kako privatnim tako i poslovnim. 

Nadamo se da će vam neki od saveta koje smo izdvojili pomoći u građenju kvalitetnih međuljudskih odnosa, a mi vas podsećamo da možete otvoriti diskusije na Forumu i polemisati o određenim pojavama i situacijama sa svojim kolegama studentima i diplomcima iz regiona.

Tkest preuzet sa sajta: https://studenter.org/pocetna-stranica