Aktuelno

Nije lako u par rečenica sumirati sve izazove, emocije, dešavanja i novine koje donosi studentski život, još manje uputiti jedan savet za uspešno snalaženje. Međutim, ukoliko bismo to pokušali, kao najkorisniji i najobuhvatniji savet dali bismo:

Aktivirajte se – Pokažite proaktivnost!

Šta znači biti proaktivan?

Proaktivna osoba veruje da naše ponašanje najviše zavisi od naših izbora, manje se osvrće na prethodna iskustva i spoljašnje prepreke. Proaktivnost podrazumeva želju i mogućnost da se uradi nešto povodom nastale situacije. Osoba sama bira kako će se ponašati u tim situacijama, njene reakcije koje ne zavise od prethodnih iskustava, niti nužno od spoljašnjih okolnosti.  Dakle, proaktivnost podrazumeva spremnost na preuzimanje odgovornosti za sebe i svoj život. Neko ko je proaktivan sam pokušava da reši problem, ne čekajući da mu drugi reše, ali prihvatajući neophodnu pomoć.

Ideja da su naše reakcije određene našim prethodnim iskustvima naziva se determinizmom. Tako ljudi koji se vode ovim mišljenjem, reaktivni ljudi, često govore stvari kao što su „Ma ja sam takav, tako su me vaspitali”, „To je genetika! Ne mogu ja to da menjam.” ili „Pao sam ispit zbog lošeg sistema bodovanja, nema šta tu da se priča…”  Naravno, i proaktivni ljudi su pod uticajem okruženja, genetike i bliskih ljudi, ali oni su svesni da je njihova reakcija njihov izbor. Nekada je prosto važnija naša reakcija na događaje od samih događaja. Teška iskustva i neuspesi se uvek mogu iskoristi kao prilika za dalje usavršavanje svoje ličnosti.

Proaktivnost se može uvideti i u samom govoru, ne samo kroz ponašanje osobe:

Na kraju, studije pokazuju da je proaktivnost povezana sa akademskim/profesionalnim uspehom i što je još važnije, da se može „trenirati” i usavršavati. Znači, proaktivno izgrađujte proaktivan stav!

Proaktivni pristup može biti od velikog značaja za snalaženje na fakultetu:

• Centralna stvar proaktivnog studiranja jeste autonomno učenje. Autonomno učenje zapravo podrazumeva preuzimanje inicijative, samostalno taženje literature (učenje izvan onoga što piše na sajtu fakulteta, što je profesor rekao, što „mora” da se uči…). Dakle, preuzimanje odgovornosti za sopstveni napredak. Naravno, autonomno učenje je veština koja se stiče, niko ne očekuje od brucoša da odmah budu eksperti u tehnikama učenja.
• Pored autonomnog, jako je bitno i isprobavanje različitih tehnika učenja. Postoje različiti načini pisanja beleški, ponavljanja naučenog, mnoge strategije pretraživanja literature i pisanja seminarskih radova i ostalih predispitnih obaveza. Isprobajte što više kako biste otkrili šta vam najviše leži! Pričaj o tome i sa kolegama, napravite odličnu gurpu za učenje i pisanje predispitnih obaveza.
• Organizujte se – Jasno određeni ciljevi završavaju pola posla pri organizaciji! Dalje, sređeni folderi i fascikle, „to-do” liste, korišćenje rokovnika, samolepljivi papirići i obeležen kalendar vam omogućavaju da znate: šta sve radite, kada šta radite, znate šta je hitno, a šta bitno, znate sa kime radite, štedite vreme i maksimalno koristite svoju energiju.
• Istražujte! Nađite i iskoristite sve resurse podrške.
• Ne čekajte da vam kažu šta da radite. Nemojte čekati da vam profesor da literaturu – počnite sami da tražite! Nemojte čekati da objave datume kolokvijuma – počnite da učite na vreme!
• Pitajte ako vam nešto nije jasno, nemojte čekati da napravite grešku da biste tražili pomoć.
• Jačajte samopouzdanje prihvatajući i stvarajući nove izazove, ne izbegavajte ih plašeći se grešaka, jer – koliko grešaka toliko lekcija!
• Nemojte čekati da vam starije kolege predlože studentske organizacije u koje možete da se učlanite – samostalno ih nađite na internetu!
• Istražite Beograd – nudi vam bezbroj mogućnosti za razonodu! Ali ne zaboravite na napravite balans između razonode i obaveza.

Srećan početak studija!

Tekst je preuzet sa sajta: http://www.razvojkarijere.bg.ac.rs/