Aktuelno

Suočavanje sa neuspehom nakon završenog ispitnog roka ume da bude veoma teško. Osim što su najčešće prisutne emocije poput tuge i razočarenja, često smo izloženi i različitim pritiscima okoline, kako od strane roditelja, tako i od prijatelja.

O tome kako da skupimo hrabrost, suočimo se sa čuvenim pitanjem: „Kako dalje?“ i na koji način da taj neuspeh iskoristimo kao podsticaj za dalji napredak, razgovarali smo sa psihološkinjom Anom Obradović.

Ana nam je objasnila da u psihologiji postoji podela na pozitivne i negativne emocije i da su obe zdrave, jer predstavljaju naš odgovor na okolnosti koje procenjujemo kao negativne, što u ovom slučaju može biti i neuspeh na ispitu.

- Potpuno je prirodno da osećamo neku vrstu nezadovoljstva ukoliko doživimo neuspeh. Ono što kod nekih (mladih ljudi) studenata može biti problematično je intezitet i dužina trajanja takvih emocija. Ukoliko je intezitet jak, traje duže od nekoliko dana i onesposobljava nas da obavljamo druge aktivnosti, to je signal da moramo da poradimo na tome. Probajte da shvatite: šta je to što vas toliko uznemirava i šta možete da promenite u svom pristupu sledećeg puta – kaže Obradović.

Na naše pitanje koji su to glavni koraci u prevazilaženju razočarenja nakon neuspešnog ispitnog roka i kako održati motivaciju za dalje, Obradović je navela da je veoma važno da prihvatimo taj neuspeh kao deo puta ka ostvarenju našeg cilja.

- Važno je da ne obojimo celog sebe kao neuspešnog. Celo studiranje kao negativno i sl, već samo kao jedan deo tog procesa. Sledeći korak je preuzimanje odgovornosti. “Na koji način sam ja doprineo da se to dogodi i šta mogu sledeći put da promenim, kako bih došao do drugačijeg rezultata?” – objašnjava Obradović.

Balans između učenja i brige o mentalnom zdravlju

U ispitnom roku, studenti su najčešće opterećeni brigom o postizanju dobrih rezultata i ostvarivanju svojih ciljeva. Međutim, nije redak slučaj da se u takvim trenucima zaboravi važnost mentalnog zdravlja i zapostavi briga o sebi, što često može da dovede do kontraefekta.

- Balans između učenja i brige o mentalnom zdravlju je na neki način preventiva od sagorevanja. Napravite plan kada ćete početi sa učenjem. Prilagođavanje tematici – različiti predmeti mogu da zahtevaju različite pristupe. Posmatrajte svaki ispit kao jedan mali projekat. Na koji način mogu da mu priđem, koliko je potrebno razumevanje, koliko je potrebno vremena da se ovakva problematika savlada i sl. Ono što je jako važno je da date sebi vreme za “resetovanje”, to znači da sebi obezbedite kratak odmor, hranu, san, izlazak iz tematike na kratko (izlazak sa prijateljima). Odmor je važan jer nam obnavlja energiju odnosno kapacitet za učenje. Budite umereni, i ne zaboravite čemu služi taj reset u tom trenutku – kaže Obradović.

Očekivanja i pritisci okoline

Osim što se studenti često nakon neuspešnog ispitnog osećaju loše, često je prisutan osećaj krivice, straha i strepnje od okoline, a pre svega roditelja. Pitali smo našu sagovornicu kako da se nosimo sa pritiskom i očekivanjima našeg okruženja.

- Ovo je široka tema, zavisi na koji način reagujete na pritisak okoline i da li se vaša i njihova očekivanja podudaraju. Jedan od načina je da “pritisak” percipirate kao brigu o vama, kao da je to jedan od načina da pokažu da im je stalo. Ako na taj način posmatrate stvari, verujem da će osećaj ljutnje ili revolta nestati ili bar se smanjiti. Pre svega jer te emocije, najčešće, nisu funkcionalne za vas. Postavite granice, dajte do znanja da ste ih čuli, ali da ste vi ti koji preuzimate odgovornost za svoje delanje po pitanju ispita. Razgovarajte o svojim planovima i ciljevima, o poteškoćama koje vidite ispred sebe – navela je Obradović.

Strah i samopouzdanje: „Neuspeh je samo jedan od koraka ka uspehu“

Budući da je polaganje ispita važano svakom studentu, kako zbog njegovog akademskog razvoja, tako i zbog sopstvenih osećanja, neretko se dešava da se u slučaju neuspeha javi snažan manjak samopouzdanja. Prema rečima naše sagovornice, strah od ponavljanja iste, neprijatne situacije, može biti očekivana reakcija nakon neuspeha, ali kako kaže, veoma je važno da u tim trenucima definišemo šta je za nas uspeh i koji su koraci ka ostvarenju cilja.

- Budite detaljni šta je Vaš cilj, iako to može delovati kao da banalizujete stvari. Napišite to sebi, vizualizujte. Krenite na vreme. Obratite pažnju na greške ili propuste koje ste možda prethodni put napravili i sada ih korigujte. Svi ovi koraci će ojačati vaše samopouzdanje vezano za izlazak na ispit. I setite se da je neuspeh samo jedan od koraka ka uspehu – zaključuje Obradović.

Tekst i slika su preuzeti sa sajte: https://startuj.com/