Aktuelno

1. Učenje!

Naravno da će vam svaki student odgovoriti da je učenje glavna studentska muka. Iako je većina brucoša svesna da je studiranje drugačije od srednje škole, mnogi ne razumeju šta to zapravo znači i šta im je činiti u svemu tome. 

Razlike između učenja u srednjoj školi i učenja na fakultetu

• Jedna od lepših razlika jeste to što nema više toliko predmeta iz različitih oblasti, već studiranje podrazumeva određeno usmerenje ka onoj za koju ste zaista zainteresovani i motivisani (ukoliko ste se time vodili kada ste donosili odluku o izboru fakulteta). Ipak, ovo može voditi nerealnim očekivanjima, a kasnije razočaranju. Vrlo često, a naročito u prvoj godini, možete se iznenaditi gradivom. Možda vas neće odmah sačekati ono što ste najviše želeli da saznate, možda ćete se sa tim susresti tek na višim godinama ili pak tek u praksi nakon studiranja. Prva godina obično sadrži predmete koji predstavljaju osnovna teorijska znanja - temelj na kojem ćete dalje nadograđivati svoju stručnost i može delovati dosadnije i napornije nego što ste očekivali. Ne dajte da vas to obeshrabri. Uz pomoć discipline, redovnog pohađanja predavanja i vežbi, konsultacija sa profesorima i asistentima, zanimljivih tehnika učenja, volje i ambicije savladaćete i manje zanimljivo gradivo.
• Obim gradiva koji budete pripremali za kolokvijum ili ispit biće znatno veći od obima gradiva koje se priprema za kontrolni zadatak. To će zahtevati od vas primenu odgovarajućih metoda i tehnika učenja i dobro upravljanje vremenom. Ukoliko ste bili kampanjac, na fakultetu ćete morati bolje da se organizujete, jer će biti neizvodljivo savladati veliku količinu gradiva u kratkom vremenskom roku.
• Još jedna novina - pored ocena dobijate i espb poene. ESPB je skraćenica od Evropskog Sistema Prenosa Bodova ili na engleskom ECTS European Credit Transfer System. Ovakav sistem omogućava kvantitativno vrednovanje uloženog rada studenata u sticanje znanja, sposobnosti i veština predviđenih svakim predmetom u okviru različitih studijskih programa. Na ovaj način diplome postaju uporedive u Evropskom sistemu visokog obrazovanja, što pospešuje mobilost studenata i pruža mogućnost prenosa i akumulacije bodova stečenih u različitim institucijama i olakšava priznavanje diploma u različitim zemljama Evrope. ESPB poeni predstavljaju ukupno opterećenje studenta na određenom predmetu, u smislu pohađanja predavanja i vežbi, pripreme za nastavu, pisanja seminarskih radova, projekata itd. Jedan bod odgovara 25-30 sati rada studenta. Dakle, predmeti nose različit broj bodova u zavisnosti od opterećenja studenta izraženog u vremenskim jedinicama koje utroši da bi ispunio sve ispitne obaveze. Manji broj bodova ne znači da je neki predmet manje važan, nego samo da iziskuje manje vremena za potpuno sticanje ishoda učenja. Bodovi se dodeljuju predmetu nakon detaljne analize ukupnog vremena potrebnog za uspešno savladavanje gradiva i polaganje ispita. Uvedena je konvencija da 60 bodova predstavlja kvantitativnu meru opterećenja prosečnog studenta u jednoj akademskoj godini, odnosno 30 bodova u jednom semestru. Svaka nastavna komponenta studijskog programa nosi određen broj bodova (predmet, modul, studijski program, diplomski rad, disertacija…). Bodovi se sakupljaju sve dok se ne stekne dovoljan broj za određeno zvanje. Broj predmeta koji se sluša u jednom semestru i tokom celih studija zavisi od studijskih programa i fakulteta. Bitno je zapamtiti da ESPB bodovi nisu ocene, niti ih zamenjuju!
• Ono što u prvi mah zvuči kao dobra vest je da vas na fakultetu profesori neće prozivati! Međutim, to nekim studentima može predstavljati problem jer nisu navikli na samostalno planiranje vremena. Dakle, potrebno je da razvijate ovu veštinu i da budete svesni sopstvene odgovornosti. Na vama samima je da se spremite i izađete na ispit. Isplanirajte polaganje kolokvijuma i ispita u narednom vremenskom periodu onako kako vam najviše odgovara. Nemojte odlagati obaveze! Prokrastinacija je najveći neprijatelj studenata! Ne navikavajte se na nju već razvijajte odgovornost i disciplinu od prvog dana studiranja. Dobar početak doneće nove uspehe, a motivacija će srazmerno sa tim rasti. U suprotnom, ukoliko zakažete na početku, biće vam teže da se kasnije „podignete“ kada vaši vršnjaci već budu odmakli ka cilju. Ali ako vam se to ipak dogodi, posetite CzRK i popričajte sa savetnikom.
• Korisna opcija na fakultetu svakako jesu konsultacije. Posećujte redovno profesore i asistente u terminima konsultacija. Time ćete ispoljiti svoju motivaciju za učenje, zainteresovanost za predmet, omogućićete profesorima da vas bolje upoznaju i razjasniti nedoumice koje imate u vezi sa gradivom. Naposletku, tako ćete predstaviti sebe kao osobu od inicijative, koja razrešava dileme čim na njih naiđe.

Postavlja se pitanje – kako da organizujete svoje učenje sada kada ono predstavlja veći izazov nego ranije? Kada učite, vi stvarate nove veze između onoga što već znate i novog gradiva. Što bolje povežete informacije, one će se duže i bolje zadržati u pamćenju. Zbog toga je važno da učite na pravi način. A koji način je za vas pravi?

 Najčešći problemi u učenju – šta stoji iza njih i kako ih rešiti?

• Počinjem da učim od sutra. – Čuvena prokrastinacija, odlaganje obaveza i zapravo, laganje sebe. Zašto je ljudi praktikuju? Da bi ukrali momente opuštanja i uživanja bez griže savesti. Ako vam se to desi ponekad, retko, to je za ljude. Ali ako je to praktično postala navika, vreme je da rešavate ovaj problem. Dobro bi bilo doneti čvrstu odluku o jačanju volje, postaviti jasne ciljeve u učenju i stalno pratiti napredak kako biste znali dokle ste stigli, koliko vam još treba do vašeg cilja i na taj način podstakli sebe.
• Učio bih, ali mi pažnja „luta“. – Problemi sa koncentracijom sa kojima se svi povremeno susrećemo. Imajte na umu da je pažnja pod vašom kontrolom, a ne izvan vaše moći. Ona ne može mnogo „lutati“ ako joj vi to ne dozvolite. Unesite više napora i neke novine u učenju. Jedno od rešenja može biti korišćenje „pomodoro” tehnike učenja.
• Ne mogu da odvojim bitno od nebitnog. – Često kada se susretnemo sa obimnim gradivom, imamo poteškoća da odvojimo bitne informacije od nebitnih. U tome nam mogu pomoći predavanja – prezentacije koje koriste profesori, gradivo koje oni naglašavaju, teme koje se pominju u ispitnim pitanjima i naravno, konsutacije sa profesorima i asistentima, kao i starijim kolegama.
• Ovo mi neće trebati u životu. – Možda vam ne treba sada ili uopšte, ali vam nečemu sigurno služi: od toga da vas uvede u gradivo koje će vam biti korisnije do veoma praktične stvari: da vam omogući prelazak u drugu godinu studija. Ne gubite vreme na izgovore nego prionite na posao.
• Mislim da me profesor ne voli. – Još jedan od čestih izgovora pojedinih studenata. Čak iako zaista mislite da vas je profesor pogrešno procenio, nemojte prkositi i pružati otpor, jer ćete time dodatno sebi zakomplikovati polaganje ispita. Pokažite zainteresovanost za predmet i upućenost u gradivo postavljanjem pravih pitanja i redovnim ispunjavanjem obaveza na predavanjima, vežbama, konsultacijama... Potrebno je da imate samo jedno na umu: kako najefikasnije pronaći put do položenog ispita?
• Ne mogu da stignem da pređem sve do sutra, tako da neću ni da se trudim. – Ovo je uglavnom rečenica perfekcionista. Perfekcionizam je ponekad dobar, jer uz pomoć njega odlično savladamo stvari, ali je loš ako funkcionišemo po principu „sve ili ništa“. Kada nemate vremena, dozvolite sebi da bude dovoljno dobro, a ne savršeno. Ništa ne gubite ako pokušate.
• Ja ovo nikad neću naučiti, drugi mnogo bolje kapiraju nego ja. – Ovo nam može prolaziti kroz glavu kada iskusimo pad samopouzdanja. Bitno je znati da samopouzdanje varira i da na njemu možemo raditi. Uz adekvatan stil učenja sve se može usvojiti – zato isprobavajte i vežbajte i otkrićete onaj koji vam odgovara. Takođe, nikad se ne poredite sa drugima, svi imamo svoj ritam i način učenja, bitno je da nas on dovede do cilja, a ne koliko nam je trebalo ili koliko smo truda uložili.

2. Pisana i usmena komunikacija sa profesorima

Kada želite putem imejla da pitate profesora/ku za termin konsultacija, kada šaljete seminarski rad, prijavljujete se za neku aktivnost ili pak samo odgovarate na nešto što su oni vama poslali,  bitno je da imate odgovarajuću formu imejla.

Osnovni delovi mejla su:

• Naslov (Subject) – naslov treba da sadrži sažet razlog vašeg obraćanja u par reči, kako bi onaj kome šaljete mogao da pretpostavi sadržaj pre nego što pročita mejl, takođe mejlovi bez naslova uglavnom završe kao spam, pa može da se desi da ga nikad ni ne pročitaju (npr. Poeni sa kolokvijuma)
• Obraćanje – „Poštovani profesore…”
• Razlog obraćanja – „Pišem Vam povodom…”
• Ukoliko šaljete neki dokument ili sliku – „U prilogu se nalazi…”
• Pozdrav – „Srdačan pozdrav, sa poštovanjem…”
• Potpis – vaše ime i prezime, u nekim slučajevima je poželjno i broj indeksa (ukoliko šaljete seminarski rad ili se raspitujete za broj poena na ispitu)
• Na kraju proverite pravopisne i slovne greške
• Još jedan savet: Proverite kako vam glasi e-mail adresa. Ukoliko vam se čini neprimerenom (npr. iwanicaaa98@hotmail.com, lepidzoni@gmail.com), napravite novi nalog koji ćete koristiti za fakultet, pa i kasnije za prijavljivanje za prakse, posao…

Kako se usmeno obratiti profesoru? Isto kao i pismeno – sa uvažavanjem i uz izbegavanje žargona. Neki profesori zahtevaju da im se studenti obraćaju sa profesore, dok drugi više vole da ih oslovljavate imenom i podstiču opušteniju atmosferu na predavanjima. U svakom slučaju, persiranje je bitno bez obzira na preferencije i godine. Nekada komunikacija može da  bude neposrednija, npr. pri grupnoj diskusiji na predavanju ili konsultacijama pred ispit, ali i tada vodite računa da ne „skliznete” u neprimerenu komunikaciju. Sa druge strane, nemojte se stideti da postavljate pitanja. Ako je trema prejaka, priđite profesoru nakon predavanja ili ga posetite u kabinetu. Ne ostavljajte gradivo nerazjašnjeno zbog stida.

3.Pisanje seminarskih radova

Zašto pisati seminarski rad? Da biste dobili dodatne poene, da biste se oslobodili jednog ispitnog pitanja, zato što je uslov za polaganje ispita? Da, možda su ovo stvari koje vam prve padnu na pamet, ali situacija je malo drugačija. Pisanjem seminarskih radova se upoznajete sa određenom oblašću naučne discipline kroz detaljnu razradu jedne teme iz date oblasti, pripremate se za pisanje drugih samostalnih radova – esej, diplomski, master rad, i vežbate pisanje samostalnih naučnih radova, formu i stil pisanja koji će vam kasnije značiti.

Dobra priprema je ključ uspeha, a nakon pripreme sledi akcija i evaluacija rada, a sam proces se dalje može razložiti na 10 koraka.

1. Odaberite temu koja vas zanima i suzite je dovoljno tako da može da se napiše jedan seminarski rad, dakle da se ne rasplinete previše i napravite sebi veliki posao bez potrebe. Npr. nemojte pisati na temu Izazovi kod studiranja, već nešto uže, recimo Problemi pri držanju prezentacija.

2. Razmislite o ciljevima zbog kojih pišete. Verovatno vam pada na pamet...„da bih skupio poene“, ali razmislite šta tačno želite da postignete - da napišete prikaz literature, da istražite praktičan ili teorijski problem, da to predstavite profesoru, da prezentujete pred kolegama ili da na osnovu toga radite na nekom drugom projektu/predispitnoj obavezi? U skladu sa ciljevima usmerite temu i odaberite odgovarajuće informacije.

3. Koristite različite izvore informacija – knjige iz biblioteke, naučne članke, dokumentarce... (Neki od linkova za pretraživanje naše i strane literature literature http://scindeks.ceon.rs, http://kobson.nb.rs) Nemojte se previše oslanjati na internet, dobro proverite izvor informacija!

4. Pisanje beleški – najbolji način da se izbegne plagijatorstvo. Plagijatorstvo podrazumeva prisvajanje ili kopiranje tuđeg pisanog, umetničkog ili drugog kreativnog rada u svoj vlastiti, bilo delimično ili u celosti, bez navođenja izvornog autorstva, što znači da kada citirate nekog ili prepričavate ono što je rekao, morate navesti referencu (podatke odakle su te informacije potekle). Više o tome u odeljku „Navođenje literature”.     

 5. Organizujte informacije koje ste prikupili. Vaš rad treba da ima uvod, razradu i zaključak, dakle sve infomacije moraju biti logički povezane i hronološki poređane. Korisno je napisati strukturu rada, pre nego što počnete da pišete sam seminarski. Ta struktura može sadržati naslove, podnaslove, neke ključne informacije... Uobičajena struktura rada sadrži:

• naslovnu stranu,
• sadržaj,
• uvod,
• obradu teme rada (prikaz literature, prethodnih istraživanja, rezultata),
• zaključak i/ili diskusiju,
• spisak literature i
• priloge ukoliko ih ima.

6. Napišite sa strane glavnu ideju rada. Ona treba da se provlači kroz ceo rad i posebno da se naglasi u uvodu i zaključku.

7. Pisanje! Da, tek sada. Ukoliko ste se dovoljno posvetili prehodnim koracima, nećete imati nikakvih poteškoća. Pratite strukturu rada, dajući dovoljno informacija za svaki odeljak. Odlično bi bilo navesti i praktične primere ukoliko ih ima. Posebnu pažnju posvetite pisanju zaključka – tu imate priliku da iskažete svoje mišljenje, osvrnete se na ceo rad i kritički ocenite informacije koje ste našli, izlistate pitanja koja su ostala otvorena... Takođe, možete navesti mesta gde niste našli dovoljno literature i gde je potrebno dalje istraživanje.

8. Što se tiče samog pisanja – vodite računa o izražavanju, mora biti naučno,sa stručnim izrazima, kratko i jasno formulisano. Ne zaboravite: ovo je naučni rad, ne sastav iz srpskog ili stranica dnevnika, što ne znači da treba zanemariti talenat za pisanje, već se truditi da ga uklopite u naučni tekst.

9. Navođenje literature podrazumeva pisanje referenci po abecednom redu na kraju vašeg rada. Pitajte profesora koji stil referenciranja je najbolji. Zašto uopšte citirati literaturu? Da bi se prikazale zasluge autora članka, da bi se čitaocima pokazao materijal na kome je bazirana analiza, diskusija ili zaključci i da bi znali kako mogu sami da dođu do materijala. Reference se pišu i u tekstu (u zagradi nakon navedenog teskta) i na kraju rada u odeljku Literatura.

Više informacija možete naći na http://unilib.libguides.com/content.php?pid=441025&sid=3611085. 

10. Na kraju, (više puta) detaljno pregledajte svoj rad. Tražite slovne greške, ujednačite formatiranje teskta, proverite da li ste stavili naziv kod svake slike, grafika i sl. I što je najbitnije, da li su sve informacije logički povezane. 

Tekst je preuzet sa sajta: http://www.razvojkarijere.bg.ac.rs/