Aktuelno

Probajmo mobing da posmatramo kroz jednu istorijsku, hronološku prizmu. Mobing kao specifičnu pojavu je prvi uočio i formulisao osamdesetih godina 20. veka švedski psihoterapeut nemačkog porekla prof. dr Hajnc Lojman. U pokušaju da napravimo hronološki red i to u potrazi za adekvatnim pojašnjenjem kroz dogme nauke neretko krećemo od bliskih nam „prijatelja“ životinja kroz opservaciju istih, naime Lojman je opisao ponašanje nekih vrsta životinja. Gde grupa manjih jedinki organizovano napada i isteruje pojedinca iz zajednice, a ponekad dovodi i do smrti, veću jedinku. Životinje veoma lako uočavaju ko im je smetnja na teritoriji i kreću u akciju isključivanja iz čopora, tj. zajednice. I kroz ovakvu dinamiku Lojman je prikazao značenje i pojašnjenje reči mobing.

Kroz dalji svoj rad osvrnuo se ka nezaobilaznoj razvojnoj psihologiji, je na početku svog istraživanja, permanentnog neprijateljskog ponašanje kod dece u školama (tokom šezdesetih godina), u kojoj je utvrdio šta sve deca mogu da urade jedno drugom u školi između časova, nazvao ovo veoma destruktivno ponašanje male grupe dece protiv najčešće jednog deteta mobingom.
 

80' godina, ovaj istraživač ostaje veran svojoj zoni interesovanja i istu vrstu ponašanja uočava kod zaposlenih na njihovom radnom mestu. Gde polako stižemo do naše zone interesovanja. Naime, Leojman je tokom istraživanja ovog oblika ponašanja na radnom mestu utvrdio njegove karakteristike, posledice po zdravlje i osnovao kliniku za pružanje pomoći žrtvama mobinga. On je uočio da se čak svaki četvrti radnik tokom svog radnog veka bar jednom nađe u ulozi objekta ovog vida šikaniranja.

Bilo da se radi o pakosnim primedbama, špijuniranju, klevetanju ili čak i pretnjama i mučenju, cilj svakog mobinga je da ugrozi integritet neke osobe, odnosno njen profesionalni, socijalni, ali i privatni život...

(Heinz Leymann1932-1999).

Danas mobing pokušavamo da shvatimo kao vid komunikacije u radnom okruženju koji nosi sa sobom neprijateljski, neetičan ton i svodi se na psihičko zlostavljanje određene osobe, a vrlo često je praksa pokazala da se maltetiranje vrši od strane šefa, odnosno nadređenog.
 

Kako izgleda psihičko zlostavljanje?

Može da se ispolji u različitim formama, počev od konstantnog i neosnovanog kritikovanja, ponižavanja, šikaniranja, zatim oduzimanjem nadležnosti ili preopterećivanje zaposlenog radnim zadacima koji nisu u skladu sa njenim opisom posla kao ni strukom, pa sve do ignorisanja onoga što osoba govori, zatim prekidanje izlaganja, otvorenog vređanja i kažnjavanja.

Kao što smo pomenuli, mobing se i najčešće dešava na relaciji nadređen-podređen, ali nije isključiv ni među kolegama istog hijerarhijskog nivoa. Česta manifestacija ovakvog mobinga se ogleda u stavljanju osobe u socijalnu izolaciju u tom smislu da joj se kolege ne obraćaju, ne pozivaju na sastanke, i generalno izbegavaju njeno društvo.
 

Nadređeni koji maltetiraju svoje zaposlene mogu biti duboko nezadovoljni samim sobom i svojim kompentencijama. Oni svoju nesposobnost prikrivaju tako što omalovažavaju druge i iz toga crpe doživljaj ličnog zadovoljstva. Ovde možemo pomenuti i činjenicu da žene sada već neretko potpisuju ugovore u kojima se obavezuju da neće odlaziti na trudničko bolovanje, jer u suprotnom sledi otkaz. Što se takođe smatra oblikom mobinga.
 

Ono što se ističe kao problem mobinga jeste što je on često latentan, ispoljava se u skrivenoj formi. U praksi to može biti primer u privatnim firmama, gde radno vreme ne bude fiksno, gde se ne plaća prekovremeni rad, gde plata kasni, ili bude smanjena bez najave ni obrazloženja. Nertko dolaze i pohvale od stane nadređenih, kao sporadična pohvala za posvećenost firmi i ukazanoj kolegijalnosti čime se na jedan manipulativan način održava motivacija zaposlenog da ostane u začaranom krugu zloupotrebe. Dakle, kreiranje radne atmosfere u kojoj je prekovremeni rad norma, a godišnji odmori, slobodni dani ili bolovanja dokaz neposvećenosti firmi, stvara se pogodo tlo za različite vidove mobinga zaposlenih.
 

Kada pričamo o mobingu kao procesu, moramo i pomenuti karakteristike osoba koje su „mobingovane“, tj, psihički zlostavljane. Žrtve mobinga su najčešće izuzetno kvalifikovane i sposobne osobe, koje su posvećene poslu. Često su to motivisani, odgovorni i savesni radnici, koji su osetljivi na kritiku, očekuju pohvalu i priznanje u radnom kontekstu, pravedni su i ne uviđavaju da se njihova savesnost zloupotrebljava.
 

Kako nas zakon štiti od mobinga?

Jedan od najčešćih razloga zašto ljudi ne prijavljuju mobing jeste strah od dobijanja otkaza. Danas je međutim u Srbiji aktuelan Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu. Važan element ovog zakona jeste član da je osoba koja prijavi mobing zaštićena od otkaza, što je i od krucijalnog značaja za potrebe osobe nad kojom se vrši mobing. Stoga, svi Vi koji se prepoznate u pojedinim delovima ovog teksta budite odvažni, zaštitite se, budite ohrabreni da pažljivo izanalizirate pomenuti zakon kako biste preduzeli neophodne korake da biste se izborili za svoje pravo na pravičan način.Međutim, praksa pokazuje drugačije, ljudi se povlače u sebe, dobijaju razne simptome poput depresije, promenljivosti raspoloženja, strahove, te su česti ishodi u raznim delikventnim ponašanjima i podleganje zloupotrebi alkohola ili antidepresiva. Stoga pomoć terapeuta može biti dobrodošla u otkrivanju lične istine.

Tekst i slika su preuzetiu sa sajta: https://pricajmootome.rs/test/