Aktuelno

Nećemo se zavaravati – ispitni rok je pojam od koga se oduvek zgražavala ogromna većina studenata. Uglavnom je sinonim za potpuno otuđivanje od spoljnog sveta, nikad veći nedostatak vremena i vrhunac stresa svake godine. Često izbegavate izlaske, viđanje sa porodicom, društvom ili devojkom/dečkom. Ne stižete da pogledate film ili seriju. Zacrtate sebi da ne smete da gubite vreme ni na šta što nema veze sa vašim fakultetom, a sve u cilju da bi se gradivo spremilo što bolje. 

Naravno, i vi sami često podsećate sebe da ne bi trebalo ovo da radite. Ipak, i pored toga veoma često smetnete sa uma vaše mentalno zdravlje, koje je – složićete se – neuporedivo bitnije od samog polaganja ispita. Međutim, kako je fakultet mesto gde je učenje gradiva jednako važno kao i učenje da budemo zreliji i snalažljiviji ljudi, tako moramo što bolje rasporediti naše akademske obaveze i vreme koje ćemo koristiti za ono što nas ispunjava. Zbog toga, potrudite se da svaki savet uzmete u obzir, kako biste sve što želite postigli sa najmanjom mogućom količinom stresa. 

Dobar san – predispitna obaveza 

Budući da novom danu, tokom kojeg ćete učiti, prethodi spavanje, snu morate dati veoma veliki značaj. Iz iskustva svi znamo da je različitim ljudima potreban noćni odmor različitog trajanja, ali ipak pokušajte da se držite zlatnog standarda, a to je – barem 7 ili 8 sati sna. Mozak najefikasnije procesuira i pamti sve informacije tokom ovog vremena, tako da mu omogućite da to postane rutina. Takođe, poznato je da studenti nisu poznati kao ljudi koji rano odu u krevet, Ipak, trudite se da kasne sate ne trošite na monotono proveravanje Instagrama, ali ni na besomučno učenje i bubanje lekcija, jer se, verujte, nećete bolje osećati tako, i potrošićete dragoceno vreme koje je moglo da bude zapravo iskorišćeno za mnogo kvalitetnije učenje tokom dana. Jasno je da volimo da “visimo” na društvenim mrežama tokom noći, ali neka vam to ne bude navika, jer vas može značajno izbaciti iz koloseka. Mada bi bilo idealno leći što ranije (oko 23 h), vi sami procenite vreme leganja i ustajanja, u skladu sa obavezama. 

Planiranje i organizacija – garancija za uspeh 

Sigurno imate drugare i drugarice koji uspevaju da postignu određene fakultetske ciljeve nasumičnim vremenom učenja i odabirom redosleda lekcija, ali ne dozvolite da vas to zavara. Dokazano je da je najdelotvorniji način zdravog učenja dobra organizacija obaveza, te se trudite da počnete sa učenjem u ono vreme kada ste prvobitno planirali. Ako ste nameravali da utrošite nekoliko sati za spremanje jednog dela gradiva, nakon jedne celine umetnite pauzu u trajanju od 20-30 minuta, tokom koje ćete popiti kafu, proveriti telefon, popričati sa nekim ili jednostavno odahnuti i prošetati. Što se tiče celina, one su izuzetno bitne u raspodeli određene oblasti koju ste planirali da spremate tog dana, kako biste planski odvojili jedne informacije od drugih. Nemojte nikako učiti svaki deo oblasti u isto vreme bez naznačenog kraja jedne celine, odnosno, kako bi se u žargonu reklo, “u cugu”. Nastojte da učite kraće, ali bogatije.  

Čitaonica – mesto prosvećenosti 

Rekao bih, zapostavljen “life hack” kada govorimo o učenju. Razumljivo je ako prihvatate da učite samo u toplini svog doma, gde se osećate najudobnije, i gde na dohvat ruke imate šta god poželite. Međutim, ovakav vid učenja donosi i određene nedostatke, a oni su takođe mogli doći do izražaja i tokom svima poznatog fenomena – “online” nastave. Tako je, taj nedostatak je – učite u toplini svog doma, gde se osećate najudobnije, i gde na dohvat ruke imate šta god poželite. Ne, ovo nije greškom ponovljena rečenica. Upravo vam taj kućni komfor i dostupnost svih predmeta i zvukova može značajno pogoršati koncentraciju i volju za učenjem. Apsolutno svaki ugao sobe može da vam skrene pažnju, pogotovo kada u tom trenutku spremate ne toliko zanimljiv ispit. Uključite televizor kada god vam padne na pamet, pojedete grickalice koje ste odložili u kuhinju, uživate u udobnosti svog kreveta, i još milion drugih zanimacija. 

Da biste ovo izbegli, probajte da odete u čitaonicu (ili u biblioteku, manje popularna opcija). Poseduje je većina fakulteta, postoji i u određenim knjižarama, i u njoj se skupljaju svi studenti koji su odlučni u tome da maksimalno ozbiljno pristupe učenju. Budite sigurni da vam oni neće biti izvor nikakve dekoncentracije. Štaviše, enterijer čitaonice je dizajniran tako da se čovek oseti “učeno” dok boravi u njima. Dajte im priliku, budući da, kada je spremanje ispita u pitanju, sigurno su svojom akademskom atmosferom prilagodljivije od vaše sobe, u kojoj biste verovatno radili sve što ne podrazumeva učenje. Međutim, čuvajte se ovoga. Kada dođete u čitaonicu, setite se zašto ste utrošili vreme da biste stigli dotle. Ako ćete i tamo listati Instagram ili poruke sa društvom i partnerom, onda je bolje da ste ostali kod kuće. Zato, unapred isključite svaki vid ometanja, i prionite na rad zbog kog ste i došli tu gde jeste. Sigurno je da ćete se osećati mnogo srećnije nakon što taj posao završite, naročito u ovakvom stilu. 

Ispitni rokovi – tanka linija između obrazovanja i sporta 

Popularni Boža Dunster, koga tumači Nebojša Ilić u kultnom domaćem filmu “Montevideo, Bog te video”, govori kako “u životu nemate drugo poluvreme, ali u fudbalu imate”. Isto se može reći i za ispitne rokove. Ako ste pali ispit, nema potrebe za očajanjem, imate priliku da ga položite i u narednim rokovima, i niko vam eventualan položen ispit neće omalovažavati jer je položen u drugom roku. Štaviše, na prvom mestu, vi sami ne smete sebe da potcenjujete zbog toga. Davno sam naučio ovu premisu, kada sam na jednom takmičenju u vrtiću bio opterećen time da budem najbrži koji će ispuniti cilj, dok me majka nije ubedila da grešim, i to sasvim jednostavnom rečenicom koju pamtim i dan-danas: “Nije važno ko je brži, važno je da ubaciš lopticu u kutiju”. 

Mada, ako želite da izvučete maksimum iz sebe, nemojte prijavljivati sve ispite za jedan rok. Nema potrebe za time. Imaćete vremena za sebe i društvo ako svoje obaveze rasporedite tako da imate najviše tri ispita po jednom roku, što i lično praktikujem. Leto i zima vam nigde neće pobeći, strpljivo vas čekaju. Pri tome, racionalnim rasporedom ispita moći ćete u prilično većoj meri da se fokusirate na jedan koji u tom trenutku spremate, te se pritisak koji vam izazivaju drugi predmeti potencijalno manje oseća, i zato će i ishod ispita verovatno biti pozitivniji nego što bi bio da ste sve ispite “nabacali” jedan na drugi. 

Ne zaboravite na sebe!  

Suvišno je podsećati da treba da jedete i pijete vodu redovno. Ovo je neizmerno važno kako biste koncentraciju i motivaciju održali na najvišem mogućem nivou. Trenirajte. Radite na sebi, ne dozvolite da vam ispiti iz korena promene život. Ali vi možete promeniti očekivanja pred ispite, i to boljim i zdravim učenjem. A zatim, zabavite se kako vi želite. Gledajte omiljenu seriju ili film, čitajte šta vas zanima. Izlazite i provodite se, naravno, u razumnoj meri. 

Srećno i pokažite im od čega ste napravljeni! 

Tkest je preuzet sa sajta: https://koms.rs/pocetna/