Aktuelno

Život je neprekidan proces, sa stalno promenljivim zahtevima koji proizilaze iz različitih situacija, okoline, pa čak i iz nas samih. Da bismo dobro funkcionisali, moramo biti u stanju da se prilagodimo ovim promenama i pronađemo načine da na koordinisan način odgovorimo na unutrašnje i spoljne zahteve, uz očuvanje sopstvenog integriteta.stres. Psihološki zdrava osoba je dobro integrisana i otporna, dobro se nosi sa frustracijama i stresom.Iako se stres uglavnom doživljava kao negativan i izvor životnih problema, on je normalna i prirodna reakcija ljudskog sistema. U stvari, umerene količine stresa mogu biti korisne, kao pokretači rasta i razvoja.

Reakcija na stres obuhvata niz fizioloških promena, čija je svrha da aktiviraju snage organizma i pripreme organizam za povećane zahteve adaptacije i za reakciju „let-borba”. Ovo je imalo izuzetnu evolucionu vrednost – jer nas je brzo upozorilo da postoji moguća opasnost u okruženju i usmerilo našu pažnju na nju, i mobilisalo naše snage da se efikasno suočimo sa ovom opasnošću (ili da što pre pobegnemo od nje ili da Bori se ).

Da bi se ova ponašanja što uspešnije izveli, ubrzava se rad srca i disanje, glukoza se luči iz jetre u krvotok. Time se obezbeđuje bolje snabdevanje ćelija kiseonikom i hranljivim materijama i njihov pojačan rad. Zenice se šire, što poboljšava vidljivost i brže otkrivanje potencijalno pretećih stimulusa. Krv brže cirkuliše kroz telo i nosi povećane količine hranljivih materija i kiseonika i energizira ključne mišiće i organe u ovim reakcijama. Ovo su skeletni mišići - spremni za borbu ili brzo trčanje. Pojačana cirkulacija u mozgu stimuliše senzorne i kognitivne funkcije važne za bržu percepciju i obradu informacija. Stoga se oštrije vidi i čuje, a mentalna efikasnost se povećava na određenom nivou uzbuđenja.

Sve ove promene harmonično deluju na obezbeđivanje većeg nivoa uzbuđenja organizma i pripreme za povećane zahteve adaptacije, odnosno za suočavanje sa stresorom. Dobro zvuči. Pa šta je problem?

Jer organizam na tom povišenom nivou uzbuđenja ne može dugo da funkcioniše. Često iniciranje ovih reakcija i povezano dugotrajno funkcionisanje na abnormalnim fiziološkim nivoima iscrpljuje snagu i rezerve tela. On mora da obnovi sopstvene resurse pokrenute u ovoj mobilizaciji i da se konsoliduje.

Prekomeran, dugotrajan i hroničan stres povezan je sa raznim štetnim posledicama – od fizičkih tegoba, neprilagođenog emocionalnog i mentalnog funkcionisanja. Brojne studije dosledno pokazuju povezanost dugotrajnog i hroničnog stresa sa kardiovaskularnim, respiratornim i gastrointestinalnim oboljenjima i poremećajima imunog sistema.

Najčešći stresori (izvori stresa) – koji pokreću ove reakcije su situacije koje osoba doživljava kao preteće, preteće, uznemirujuće. Iako su hronični stresori povrede, traume, gubitak ličnosti, bolesti, materijalni i finansijski problemi, stresori su specifični i teško je definisati listu stresnih životnih događaja. Iznenađujuće – brojne studije pokazuju da su svakodnevne poteškoće, koje su uznemirujuće, ljute, dosadne, značajnije za mentalno i fizičko zdravlje od takozvanih velikih životnih događaja. Stres je i napredak na poslu, dobitak na lutriji, venčanje ili rođenje deteta. Jer sam potencijalni stresor nije bitan, već je mnogo važnije psihološko značenje koje čovek daje određenim događajima. Unutrašnji faktori posreduju između određenog stresnog stimulusa i reakcije organizma, koji utiču na to kako će se određena situacija doživeti. Nije stresna sama situacija, već naša procena situacije kao preteće. Ista situacija se može oceniti kao pretnja ili izazov od strane različitih ljudi.

Doživljeni stres stoga zavisi od karakteristika situacije (kontekst situacije, percipirana mogućnost kontrole), ali i od unutrašnjih resursa osobe (intelekt, repertoar strategija suočavanja, ličnost, samopoštovanje i osećaj kontrole, procena sebe). -efikasnost, optimizam-pesimizam, društveni kontekst i percipirana društvena podrška, očekivanja, trenutno stanje).

Pored toga što čovek procenjuje koliko je situacija opasna, on procenjuje i svoje sposobnosti da se nosi sa situacijom.

Psihološki stres nastaje kada osoba proceni da neće moći da odgovori na zahteve okruženja i/ili unutrašnje potrebe jer ti zahtevi prevazilaze njegove mogućnosti. Osim što drugačije ocenjuje situaciju, čovek pokušava i da se sa njom „pozabavi“ na različite načine. Suočavanje se odnosi na strategije kojima osoba pokušava da smanji ili eliminiše stresne reakcije i da se nosi sa datim zahtevima.

Efikasnost suočavanja zavisi od prirode stresora, karakteristika osobe pod stresom i karakteristika situacije u kojoj se suočavanje odvija.

Suočavanje se može fokusirati na pokušaje smanjenja negativnih osećanja (kroz manje ili više zrele mehanizme), i kroz pokušaje rešavanja problema (promena izvora stresa, okolnosti, usvajanje novih veština za suočavanje sa stresnim situacijama). Ovi oblici suočavanja su isprepleteni, a koliko koristimo zavisi od toga kako se stresni događaj procenjuje.

Strategije fokusirane na problem češće se biraju u situacijama za koje se procenjuje da su promenljive i podložne kontroli. Pokazalo se da se češće povezuju sa dobrim prilagođavanjem, dok se suočavanje usmereno na emocije i izbegavanje češće povezuje sa lošom prilagođavanjem pojedinca. Pokazalo se da je način na koji se ljudi nose sa stresom važniji za njihovo ukupno funkcionisanje od toga kakve su stresne događaje doživeli.

Dobra adaptacija podrazumeva korišćenje efikasnih strategija suočavanja. Kako se osoba „nosi“ sa stresnim situacijama u velikoj meri zavisi od njegovih osobina ličnosti (neuroticizam, ekstraverzija, samopoimanje itd.). Ali sa druge strane – postoje i dokazi da je na njih moguće uticati, poboljšati njihovu efikasnost i koristiti mehanizme koji odgovaraju situaciji, čime se smanjuju negativne posledice stresa.

Šta možemo da uradimo? Za uspešno upravljanje stresom, važno je razumeti proces stresa i kako su naša procena značenja i naši načini suočavanja povezani sa doživljenim stresom. Psihološka pomoć je korisna u postizanju dubljeg uvida u sebe, razumevanju kako naša uverenja, slika o sebi, osećaj kontrole, iskustva doprinose proživljenom stresu i korišćenim metodama suočavanja.

Pored toga, kroz rad sa psihologom radimo na razvijanju uspešnijih i adekvatnijih načina suočavanja sa stresom u različitim situacijama.

Samo proradom i uvidom u sopstvene obrasce doživljavanja i reagovanja, i njihovu povezanost sa negativnim ishodima, nezadovoljstvom životom i negativnim emocijama, možemo stvoriti temelje za promene. U procesu unutrašnjih promena – korigujemo slike i uverenja o sebi i svetu, povećavamo unutrašnju integraciju, ali i fleksibilnost u prihvatanju i suočavanju sa promenama.

Tekst je preuzet sa sajta: https://www.tesa.hr/