Aktuelno

Veštine su naučene sposobnosti – stvari koje radimo dobro. Većina studenata ima mnogo više veština nego što ih je svesna, ali je sklona da svoje veštine uzima zdravo za gotovo – kao nešto što se podrazumeva. Prepoznavanje veština je važno i zbog: nastavka školovanja, odabira karijere, upravljanja karijerom, lakšeg donošenja odluka. U nastavku je dat opis tri veština i primeri kako se one razvijaju:

1. Interpersonalne veštine
2. Veštine istraživanja i analiziranja
3. Veštine rešavanja priblema

INTERPERSONALNE VEŠTINE

Interpersonalne veštine predstavljaju skup veština koje su potrebne i neizbežne skoro u svim oblastima rada koje uključuju upućenost na druge ljude i saradnju sa njima. Posedovanje interpersonalnih veština olakšava komunikaciju i saradnju sa drugima, omogućava bolje razumevanje sopstvenih i potreba drugih ljudi, ciljeva i načina za njihovo postizanje. Interpersonalne veštine obuhvataju različite “mini-veštine”, a neke od njih smo opisali detaljno.

Timski rad
Rešavanje konflikata
Savetovanje/ Pomaganje drugima
 

Timski rad

Timski rad je mnogo više od popularne fraze. Veštine rada u timu sa razlogom spadaju u najcenjenije prema oceni poslodavaca. Rad u timu je naročito važan kada su u pitanju složeniji i kompleksniji zadaci u kojima postoji velika međuzavisnost. Naravno, nisu svi zadaci pogodni za rad u timovima.

Tim nije isto što i grupa ljudi. Tim ima zajednički zadatak, cilj, definisane i podeljene uloge. Prednosti i benefiti timskog rada postoje kako za samu organizaciju tako i za članove timova. Neki od benefita su: izražena kreativnost, inovativnost u  rešavanju problema, kvalitetnije odlučivanje, unapređeni radni procesi, bolja komunikacija među zaposlenima  i povećanje morala zaposlenih.

Elementi timskog rada:

• Efektivna razmena ideja u grupi
• Slušanje drugih mišljenja
• Preuzimanje svog dela odgovornosti u grupi
• Asertivnost – pre nego pasivnost ili agresivnost
• Prihvatanje i učenje iz konstruktivne kritike i pružanje pozitivnog, konstruktivnog fidbeka
• Prepoznavanje snaga i slabosti – sopstvenih i drugih članova tima
• Saradnja na postizanju zajedničkog cilja

Rešavanje konflikata

Konflikti su sastavni i nezaobilazan deo u bilo kom odnosu, bilo da je privatan ili profesionalni. Do konflikata dolazi zbog razičitih potreba, interesa ili ciljeva. Konflikti mogu biti kamen spoticanja, ali i zamajac za unapređivanje rada. Ukoliko se ne rešavaju, dovode do negativne atmosfere na poslu i ugrožavaju produktivnost. Veštine rešavanja konflikata su važne naročito za ljude koji se nalaze na menadžerskim i liderskim pozicijama, ali su one potrebne svim profesionalcima kako bi u svom radnom okruženju održavali zdrave i funkcionalne odnose. Osnovni elementi rešavanja konflikata uključuju sledeće:

• Sposobnost prepoznavanja i odgovaranja na potrebe saradnika
• Prevazilaženje sopstvenog stresa
• Asertivnost – izražavanje sopstvenog mišljenja na jasan i direktan način uz uvažavanje mišljenja i potreba sagrovornika
• Spremnost za traženje kompromisa

Savetovanje/ Pomaganje drugima

Veštine savetovanja se tradicionalno vezuju za profesije koje su umerene na pomaganje ljudima – u kliničkom, terapeutskom i obrazovnom kontekstu. Veštine savetovanja imaju za cilj da  sagovornik oseti podršku, razumevanje kako bi prevazišao neki problem ili razrešio dilemu koju ima.  Iako se ove veštine koriste pre svega u savetodavnom radu, one mogu biti izuzetno korisne u bilo kom organizacionom kontekstu i poslu koji je vezan za timski rad sa ljudima i pružanje pomoći ili usluga. Veštine savetovanje sve češće postaju jedna od komponenti u radu menadžera koji, koristeći ih, mogu da unapređuju svoj i rad svog tima. Neki elementi veština savetovanja su:

• Aktivno slušanje
• Osetljivost za potrebe sagovornika/Prepoznavanje potreba sagovornika
• Postavljanje otvorenih pitanja
• Parafraziranje
• Sumiranje
• Reflektovanje osećanja
• Empatičnost
• Davanje fidbeka
• Neverbalno ponašanje
• Prihvatanje, a ne osuđivanje

VEŠTINE ISTRAŽIVANJA I ANALIZIRANJA

Istraživanje i analiziranje znači sposobnost da se koriste različiti izvori informacija kako bi se sagledale opcije i rešavali problemi ili zadaci. Veštine istraživanja i analiziranja predstavljaju najznačajnije veštine potrebne tokom studija, bez obzira na nivo ili vrstu studija. One podstiču kritičko mišljenje, omogućavaju da ocenjujemo različite izvore informacija i zauzimamo stav prema njima . Evo šta istraživanje i analiziranje obuhvata:

• Sistematično prikupljanje informacija kako bi se uspostavio princip ili pravilo
• Pojašnjavanje prirode problema pre donošenja odluke o akciji koju treba preduzeti
• Prikupljanje, klasifikacija i sumiranje podataka
• Sposobnost efikasnog korišćenja prikupljenih rezultata pomoću teksta/grafikona/slika
• Formulisanje pitanja
• Kreativnosti i inicijativa u kreiranju alternativnih rešavanja problema
• Prepoznavanje kontradiktornosti u zaključivanju
• Analiza faktora koji utiču na problem – sposobnost prepoznavanja ključnih
• Razlikovanje praktičnih i nepraktičnih rešenja.

Bilo šta da radimo, susrećemo se sa problemom koji treba rešiti. Česte situacije sa kojima se srećemo tokom studija u kojima treba da rešimo neki problem uključuju: pružanje argumentacije kada se piše neki esej, praktični zadatak na fakultetu, debagovanje nekog kompjuterskog programa itd. Rešavanje problema uključuje analitičke, kreativne i veštine kritičkog mišljenja. U zavisnosti od vrste problema, koriste se više jedne, druge ili treće.

Rešavanje problema podrazumeva preduzimanje nekoliko koraka:

• Procena problema – objašnjavanje prirode problema, formulisanje pitanja, prikupljanje relevantnih informacija i organizovanje podataka, sumiranje i postavljanje željenog cilja
• Upravljanje problemom – raščlanjivanje problema na nekoliko manjih delova, brainstorming i lateralno razmišljanje (usmereno ka proizvođenju različitih ideja i opcija), analiziranje opcija, definisanje koraka koje je potrebno preduzeti u pravcu dostizanja cilja
• Donošenje odluka – odabir među mogućim opcijama, prikupljanje dodatnih informacija pre preduzimanja akcije, odlučivanje o potrebnim resursima potrebnim za rešavanje problema
• Rešavanje problema – preduzimanje akcije, delegiranje i podela zadataka, praćenje napretka
• Razmatranje rezultata – praćenje ishoda preduzetih aktivnosti, revizija problema i procesa njegovog rešavanja kako bi se izbegle slične situacije u budućnosti

Tekst je preuzet sa sajta: http://www.razvojkarijere.bg.ac.rs/