Aktuelno

Ako ne znate gde želite da budete, nikada nećete stići tamo.

Akcije koje preduzimamo mogu da donesu mnogo više koristi ukoliko ih planiramo i tačno znamo gde nas vode. Ako planirate korake u vašoj karijeri, sigurno ćete stići tamo gde želite da budete, i stići ćete tamo ranije nego kad ne planirate.  

Planiranje može da donese uštedu na vremenu.

Kada radite u skladu sa planom, fokusirate se samo na ono što je bitno i što vas približava cilju. Ne morate da gledate sve ponude za posao ili prilike za usavršavanje, šaljete gomilu prijava, idete na treninge ili obuke koje vas ne interesuju i na kraju završite na poziciji ili u situaciji koja nije odgovarajuća za vas i koje donosi nezadovoljstvo i frustraciju.

Blagovremeno planiranje karijere veoma je važno za ostvarivanje profesionalnih ciljeva i postizanje ličnog zadovoljstva. Ono omogućava veću efektivnost zahvaljujući usmerenoj i sistematskoj akciji, čini nas kompetitivnijim na tržištu rada, obezbeđuje kontrolu u oblikovanju profesionalnog života ne prepuštajući ga slučaju i smanjuje osećaj straha, prepuštenosti, bespomoćnosti u suočavanju sa teškoćama vezanim za tržište rada.

Planiranje karijere je sastavni deo procesa koji se sastoji iz više faza i elemenata:

1.Identifikovanje ličnih vrednosti i potreba

Lične vrednosti i potrebe

Prvi korak koji treba da preduzmete jeste da razmislite o vašim vrednostima i potrebama kada je profesionalni život u pitanju. Obično se ljudi ne pitaju ko su oni sami, koje su njihove vrednosti i potrebe, što je jedna od najznačajnijih stavki u procesu planiranja karijere.

Voditi se ličnim i profesionalnim vrednostima i potrebama, znači smanjivanje šanse da se jednog dana nađete u situaciji da radite nešto što ne volite. Takođe, steći ćete samopouzdanje, sigurnost i jasnu viziju onoga što tražite u životu.

Šta je ono što vas pokreće, motiviše? Koje su vrednosti kojima se vodite u životu?

2. Postavljanje cilja/ciljeva

Ciljevi, posmatrano uopšteno, predstavljaju presudan deo samoregulatornog sistema. Ukratko, oni upravljaju našim ponašanjem. Iako se ciljevi mogu usvojiti spontano, kao odgovor na prilike u okruženju (npr. kupovina tople jakne kada je hladno napolju), oni su češće formulisani proaktivno kao vizije budućih stanja i situacija koje teraju na akciju. U ovom tekstu fokusiraćemo se na ove razvojne ciljeve.

Pronaći ciljeve zapravo podrazumeva njihovu identifikaciju. Vi ih imate, iako možda niste svesni toga. Pokušajte da odgovorite na ova pitanja:

Zamislite da ne postoje ograničenja i prepreke u onome što radite.  Isključite sumnju, mentalne blokade i izgovore. Šta biste učiniliu toj situaciji? Šta zapravo želite?

Šta biste promenili u svom životu kada biste dobili na lutriji?  Šta zaista volite da radite?

Koji su vam najznačajniji ciljevi u ovom trenutku? Uzmite olovku i zapišite tri cilja. Ne razmišljajte predugo, zapišite ih spontano kako bi bili istiniti.

Verovatno imate mnogo ciljeva u životu (npr. karijernih ciljeva), koji su raspoređeni po određenoj hijerarhiji; ciljevi koji su postavljeni više na hijerarhijskoj lestvici su apstraktniji i odnose se na vaše celokupno biće, dok su ciljevi postavljeni niže na lestvici specifičniji i referiraju na određeno ponašanje. Kako bi bili efektivniji, preporučuje se da svako odredi svoje više ciljeve, kao  i niže, koji pomažu u ostvarivanju onih viših.

Kako prevesti više ciljeve u one specifične pomoću kojih ćete dostići više? Jedna od metoda sa kojom ste se možda ranije sreli je postavljanje SMART ciljeva, a može da bude vrlo efikasna u ovom kontekstu. U tabeli ispod su opisane karakteristike SMART ciljeva.

Nije loše istaći da cilj ne treba da bude previse precizan, kao i da nije dobro biti previše striktan u dostizanju cilja. To znači da uvek treba da budete otvoreni za nove mogućnosti i pratiti da li promene koje se dešavaju u svetu  mogu da utiču na vaš plan. Jednog dana može da se stvori nova mogućnost zbog koje ćete odstupiti od plana, ali ćete biti u prilici da steknete mnogo  iskustva koje će vam omogućiti da se u budućnosti bolje pozicionirate. Razmislite da li treba da se držite zacrtanog plana ili da budete fleksibilni i na neko vreme odstupite od njega.

3. Analiza ličnih resursa i prepreka, mogućnosti i smetnji

Bolje poznavanje sebe pruža vam osnovu za postavljanje karijernog cilja, koji će odgovarati vašim interesovanjima, veštinama, znanjima, ličnim karakteristikama itd.

O čemu treba da razmislite, na koja pitanja treba da date odgovor kada analizirate sopstvene resurse i nedostatke?

Evo nekih predloga:

• Interesovanja (Šta volim da radim najviše? Šta me interesuje i fascinira? Kakve aktivnosti biram u slobodno vreme?)
• Znanja i veštine (U čemu sam dobar? Kada radim u timu – šta mi dobro ide? Koja specifična znanja posedujem? Šta je za mene lak zadatak? Šta mi je teško? Da li uspešno rešavam probleme? Da li sam fleksibilan? Otvoren za nove ljude? Kako radim pod pritiskom?
• Lične karakteristike (Šta mi je važno? Šta volim kod sebe? Kako reagujem u svakodnevnim situacijama? Šta me pokreće?)
• Ograničenja (Šta su moje slabe strane? Koja znanja i veštine mi nedostaju?)

Jedan od korisnih metoda prilikom planiranja u biznisu predstavlja SWOT analiza. Ovaj metod je našao svoju uspešnu primenu i u procesu individualnog planiranja karijere. Lična SWOT analiza je metod za planiranje koji se koristi za analizu i evaluaciju snaga (Strenght), slabosti/nedostataka (Weakness), mogućnosti (Opportunities) i pretnji (Threads). Samoanaliza je jedna od najkomplikovanijih stvari, ali igra značajnu ulogu u našem ličnom razvoju. Lična SWOT analiza pomaže da se identifikuju sopstvene snage i nedostaci, mogućnosti i pretnje.

SWOT analiza ima dva plana – unutrašnji i spoljni. Unutrašnji plan se tiče ličnih karakteristika, resursa i prepreka, a spoljni - faktora koji leže van pojedinca.

5. Donošenje odluke i izvođenje akcije. 

Donošenje odluka je pojam koji može da znači više stvari. U poslovnom kontekstu može da se odnosi na posebnu veštinu koja je potrebna u vođenju timova, postavljanju strateških ciljeva, usmeravanju poslovnih aktivnosti i odlučivanju o strategijama ostvarivanja rezultata. Ali, donošenje odluka je sastavni deo bilo kog posla, nešto sa čim se susreću svi profesionalci kada treba da odluče o načinima rešavanja radnih zadataka i strategijama rešavanja problema.

Donošenje odluka je nezaobilazan korak u procesu individualnog planiranja i razvoja karijere i usko je povezan sa postavljanjem karijernih ciljeva i preduzimanjem konkretnih akcija.

Danas se donošenje karijernih odluka ne shvata na način koji se shvatalo ranije – odlučiti o budućem zanimanju. Donošenje karijernih odluka je ličan i složen proces kroz koji prolazimo više puta u životu. Kao što odlučujemo o fakultetu koji ćemo studirati, izbornim predmetima koje ćemo pohađati, donošenje karijernih odluka se odnosi na svaku odluku koja ima veze ili utiče na našu karijeru - nastavak studija, promena fakulteta, traženje prakse ili posla, ili promena posla, pohađanje različitih kurseva, seminara, treninga i tako dalje.

Šta god da je predmet odlučivanja, ovaj proces uključuje sledeće: identifikovanje sopstvenih potreba i vrednosti, razmatranje mogućnosti/alternativa, utvrđivanje kriterijuma za procenjivanje alternativa, procenjivanje pozitivnih i negativnih aspekata svake od alternativa.

Svaka odluka u vezi sa karijerom podrazumeva neke kompromise i nosi izvestan stepen rizika i “cene koja treba da se plati”.  Teško da ćete moći da donesete neku odluku sa kojom ćete u potpunosti biti zadovoljni, jer uvek postoje njene dobre i loše strane. Pored toga, donošenje karijernih odluka može da ima uticaja na sve ostale aspekte našeg života, pa mnogi ovaj proces doživljavaju kao naporan i neprijatan posao koji često nosi pretnju i strah od pogrešnog izbora i zbog toga se donošenje odluka odlaže ili izbegava, održavajući status quo.

Postoje brojne tehnike koje mogu da olakšaju proces donošenja odluka.

Tekst je preuzet sa sajta: http://www.razvojkarijere.bg.ac.rs/