Aktuelno

Popularno ime koje se u svakodnevnom govoru koristi za označavanje straha od javnih nastupa, odgovaranja na pitanja u školi... U ovakvim situacijama ljudi se plaše da ne budu posramljeni, dožive neuspeh, blokiraju, zaborave naučeno, izgledaju smešni i aljkavi, pocrvene, rade nešto glupo.

 Situacije koje izazivaju nervozu:

– odgovaranje

 – kad te profesor odvede do table i „proseja“ pitanja! Uh, posebno je jaka nervoza kada se plašiš profesora (bilo zato što je strog i svi ga se plaše, ili zato što si nesigurna u gradivo, ili si imala loša iskustva tokom prethodnih odgovora)

- neko vas posmatra dok radite i plašite se da ćete se zbuniti pod pritiskom

- treba da govorite ispred grupe

- takmičenja 

- sportisti i umetnici na važnim takmičenjima osećaju veliki pritisak da ostave što bolji utisak. Taj pritisak često dolazi od njih samih, ali i od publike. Žele da njihova izvedba bude savršena i bez grešaka, što često može ometati performanse.

- druge situacije - na primer, razgovor sa simpaticom, obraćanje profesoru, neki važni razgovori (za stipendiju, honorarni posao...), govor pred grupom vršnjaka,...

Trema je obično najjača nekoliko trenutaka pre stvarne prezentacije, a kada započne ispitivanje (razgovor, izvođenje), trema uglavnom nestaje. Može vas ohrabriti da radite više, pa čak i da budete impresivniji. Ali kada je jak, može da vam odvuče pažnju i da vas „blokira“.

Kako znate da imate tremu?

Neki osećaju nelagodnost, „leptiriće u stomaku”, uzbuđenje koje uglavnom nestaje nekoliko minuta nakon što osoba počne da govori ili obavlja određenu aktivnost... Drugi imaju jače i izraženije simptome: stomak se steže, srce kuca kao ludo, ruke ti se znoje, crveni obrazi, zbunjenost, haos u glavi / ili praznina, totalna "blokada" i praznina u glavi (osoba oseća da ne može da se seti ni svog imena kada ga profesor pozove, posebno gradivo), mucanje, ili ubrzan govor, isprekidan, drhtav glas...

Ponekad su ovi strahovi intenzivni do nivoa fobija – značajno remete funkcionisanje osobe, veoma su uznemireni zbog toga i osećaju da ne mogu da kontrolišu ta osećanja. Tada počinje da izbegava da odgovori na situacije – da li markira, ili ga boli stomak i glavobolja koja ga tera da odustane.

Neki su toliko usredsređeni na svoj strah da jedva prolaze kroz takvu situaciju uz veliki bol i mnogo jakih i neprijatnih osećanja.

Često, nakon situacije u kojoj je doživela jaku nervozu, osoba razmišlja o sebi na veoma negativan način: „Takav sam gubitnik, da se tako zbunim i da pred svima izgledam smešno!“ Svi su videli kako sam pocrveneo! Šta će sad misliti o meni? Svi ostali odgovaraju normalno – ja jedini nisam sposoban za to!“

Nisi sam!

Istina je da većina ljudi ima tremu - tako da niste sami. Takođe – često naša nervoza spolja nije tako jasno i očigledno izražena koliko je osećamo iznutra. I na kraju dana – šta ako je nervozna i viđena? Prirodno je da svakome manje-više drhti glas kada postoji situacija da se javno progovori, ili da se istupi, itd... To je sasvim prirodno, i ako od toga ne napravimo veliku katastrofu, obično dobijemo i mi i drugi. preko toga brzo.

Šta čini tremu još gorom? Kada smo zaista imali negativno iskustvo! Dešavalo se da to zapravo blokiramo, pa počnemo da brinemo da se to ne ponovi u novim situacijama. Neki su osetljiviji i više ih impresioniraju takve situacije, dok drugi na takva iskustva gledaju kroz smešnu stranu i pretvaraju ih u „šale“, zbog čega iskustvo gubi na težini.

Kada osoba postane svesna svojih fizičkih znakova straha i nelagode (npr. drhtanje glasa, znojenje ruku, crvenilo...) on ih dodatno otežava psihološkom interpretacijom koja ga dodatno opterećuje: „Blokiraću potpuno”... , „Tako sam jadan“, „Totalno ću da raznesem“, „Osramoću se“, „Neću moći“, „Pašću“... budi smešan, uvrnut, zapetljan...

U stvari – svi imamo tremu, ali to spolja ne pokazuje toliko. Međutim, osoba koja je stroga i samokritična, i ima previsoke standarde da bude savršena, neće tolerisati ni najmanje znake slabosti. Dakle, koliko god uspešno odgovarala, to joj neće biti dovoljno dobro.

Važno je prepoznati koje okolnosti pogoršavaju našu anksioznost:

– kada sam neispavan, umoran, iscrpljen drugim stvarima

- ili mislim crno "ova tema mi nikako ne odgovara", "biće totalna katastrofa ako ovo zabrljam"...

 - kada nas drugi (npr. roditelji) svakodnevno testiraju "jesi li polagao taj ispit?", "hoćeš li uspeti ovoga puta?"...

- ako se poredimo sa drugima, "najgori sam u godini (u razredu)"

- previsoki standardi - "da znam da vredim - moram da postignem najbolje rezultate"

- sumnja u sebe - "da li ja to znam", mogu li to učiniti?"

Izlaganje sebe pred drugima nosi strah da će u nama videti naše nedostatke. U strahu su posebno oni sa niskim samopouzdanjem jer mnogo sumnjaju u sebe i kada se razotkriju, strahuju da će ih drugi „razotkriti“.

Kako pokušavate da se nosite sa tremom?

Ponekad mladi pokušavaju da smanje anksioznost upotrebom alkohola ili sredstava za smirenje – što je veoma opasno (jer može dovesti do razvoja zavisnosti). Neki imaju svoje srećne rituale, "sveta" pravila, pa nikada ne piju kafu pre ispita ili uvek nose svoju "srećnu olovku" na test. Ovo je sujeverje u koje neki ljudi veruju, ali je opasno ako počnu da se oslanjaju na njega umesto da preduzmu realne akcije da poboljšaju performanse i ublaže strah.

Treći baš forsiraju pripremu za ispit, pa ponavljaju, prepiru se, uče od reči do reči... Bitno je biti dobro pripremljen, ali problem je što zbog toga neki uče tri puta više nego što je potrebno i iscrpljuju se učenjem i još se osećaju nespremnim. Jer, realno – ne možemo uvek da znamo SVE. Uostalom – zato postoje različite ocene, za procenu različitih nivoa znanja. Problem je kada studenti počnu da izbegavaju ispite zbog ovoga! Neki se „kažnjavaju” učenjem do iznemoglosti i nemaju vremena za druženje i opuštanje; ne planiraju svoje odmore, koji su suštinski deo učenja i rada.

Kako se nositi sa tremom?

- dobro se pripremite - pa ovo ne znači "MORATE SVE ZNATI". Naučite gradivo; ponovite to svojim rečima; odgovorite na pitanja ili smislite primere i rešite zadatke... Dobro je da se pripremite da što bliže odgovorite kako će izgledati prava ispitna situacija

- uvežbavanje - ako imate važnu prezentaciju koju treba da uradite pred grupom, najbolje je da je prođete jednom – dva puta kroz to  kod kuće i izgovorite to naglas. Još bolje pred prijateljima ili porodicom (osim ako vam to nije još više stresno).

- vizualizacija - zamislite da sebe vodite kroz celu situaciju i zamislite je što je moguće slikovitije i pripremite se za nju. Na taj način možemo mentalno da uvežbamo svoj nastup i potrebne korake, zamišljajući kako ih uspešno prolazimo, a kada nastup počne, osećamo se kao da ponavljamo ono što smo već uradili.

- skretanje pažnje pre nastupa - kako je trema najjača pre početka, dobro je dok čekamo da skrenemo pažnju na neutralne situacije i objekte u okruženju (prebrojavanje i opisivanje predmeta po prostoriji). Ovo skreće našu pažnju sa sopstvenih znakova nervoze (koje bismo inače bili previše svesni i protumačili ih kao katastrofu). Osim toga, skrećemo pažnju sa najgorih mogućih scenarija o svemu što će poći naopako, koji nam obično prolaze kroz glavu kada nas „uhvati trema“.

- pravilno disanje - umesto plitkog disanja, udahnite nekoliko sporije i dublje, ovo nas fiziološki smiruje (ovo je potrebno prethodno uvežbati) 

- zamenite katastrofalne misli realističnijim - zapitajte se: šta je najgore što očekujem, koliko je strašno? Čega se toliko plašim? Šta ako izgledam smešno, a drugi vide moju zbunjenost? Koliko je to strašno? – Umesto „izgledaću glupo i svi će mi se smejati”, recite sebi „odgovaraću kako znam i ako se malo zbunim, neće biti tolika katastrofa”. Umesto „ne znam ništa“ recite „mnogo sam učio i ponavljao i znam većinu gradiva“

- realniji pogled na tremu - ako mislite da ni najmanji znak treme ne bi trebalo da se desi i da se to dešava samo vama, moram da vam kažem da niste jedini sa tremom, niti ste fokus svačije pažnje! Osvrnite se oko sebe kad drugi odgovaraju – i oni zadrhte u glasu, pocrvene, možda se i sklupčaju... I ok, prežive, a za nekoliko sati se niko i ne seti! I za nekoliko meseci neko se smeje njegovim „sramnim” iskustvima i pamti ih kao „smešna životna iskustva”.

- izložite se takvim situacijama - ključno je da ne počnete da izbegavate takve situacije jer će tada biti sve teže podići ruku i postaviti pitanje, ili izaći da odgovorite, ili održati seminar ispred grupa... Najbolji način da se smanji anksioznost je kroz izlaganje – i postajemo sigurniji i veštiji u onome što radimo. Nažalost, ne postoji lakši način.

- opuštanje - imajte aktivnosti kroz koje se opuštate i oslobađate nakupljene napetosti, i osećate se dobro u svom telu. 

-umiri sebe - recite sebi "Polako", "Biće u redu", "Prošao sam kroz ovakve situacije i ranije", "Ništa strašno se neće desiti"

Zapamtiti! Nije svaka takva situacija test naše vrednosti! Dovoljno vredite i dobri ste čak i ako rezultat nije savršen. Povremeni neuspeh ili nesavršen odgovor deo je iskustva svakog od nas. I drugi sposobni i uspešni ljudi su imali svoje strahove, neuspehe i greške. Radom i vežbanjem možete prevazići tremu. Srećno!

Tekst je preuzet sa sajta: https://www.tesa.hr/