Aktuelno

Složićete se da su stresne situacije neizbežne. Ohrabruje ideja da u procesu adaptacije na stres ili traumu, osobe mogu razviti nove resurse i kapacitete, mogu iskusiti pozitivne promene u vrednostima i prioritetima. Možda smo i sami doživeli ili čuli od drugih:„Postao sam svesniji vrednosti svakodnevnog života, tolerantniji i nezavisniji“, „Postala sam jača nego što sam ikada mislila da ću biti“.U psihologiji ovaj fenomen nosi nazive pozitivna promena, razvoj povezan sa stresnim iskustvom ili postraumatskirazvoj.

Istraživanja pokazuju da se u situacijama suočavanja sa stresom najčešće mogu javiti tri dimenzije razvoja:
1. Ljudi izveštavaju da su njihove veze i odnosi na neki način poboljšani, da, na primer, više nego ranije cene svoje prijatelje i porodicu i da prema njima imaju više saosećanja („Naučila sam da cenim ono što imam, divnog dečka i drugaricu na koju uvek mogu da se oslonim“).
2. „Preživeli“ mogu unaprediti način na koji razmišljaju o sebi. Najčešće izveštavaju da imaju veći osećaj sopstvene otpornosti i snage. (“Postao sam nezavistan, mogu više da se oslonim na sebe jer fokusiram svoju energiju na ono što mi je zaista važno”).
3. Mogu se javiti pozitivne promene u životnoj filozofiji, kao što je zahvalnost za svaki novi dan, za život uopšte ili ponovno razmatranje vrednosti i bogatiji egzistencijalni i duhovni život („U potpunosti uživam u svakom danu, ne opterećujem se nepotrebnim stvarima a ako nešto zaista želim, uložim dodatni napor da to i dobijem“).

Važno je znati da razvoj podrazumeva više od rezistentnosti i elastičnosti u ponašanju i mišljenju, više od osećaja optimizma i smelosti. On se takođe ne odnosi na jednostavno vraćanje na početni nivo na kojem je osoba bila pre pojave stresnih okolnosti. Razvoj zapravo uključuje iskustvo napretka i transformaciju u odnosu na prethodne nivoe funkcionisanja. Osoba se može razvijati, ne samo kroz iskustvo visokotraumatskih okolnosti kao što su automobilske nesreće, seksualna i fizička zlostavljanja, teške bolesti,već i kroz uobičajene životne događaje, čak i svakodnevne i hronične stresore (kašnjenje autobusa, svađa sa prodavačicom, loše urađen kolokvijum). 

Međutim, neće svaka osoba izvući koristi iz stresnih okolnosti.Postoje dve putanje gubitka. Kroz putanju otpornosti, gubitak može voditi do razvoja mnogih faktora rezilijentnosti kao što su inteligencija, pozitivna socijalna podrška (bliskost i razumevanje od vršnjaka, emotivnog partnera ili roditelja, traženje saveta od profesionalnih savetnika, religioznost i razgovor sa sveštenicima), pozitivne koping strategije (upotreba humora, relaksacija, organizacija aktivnosti). Takav razvoj može voditi do mudrosti, promene životne filozofije koja će pomoći u boljoj adaptaciji na stresne okolnosti.

 Na putanji vulnerabilnosti, odnosnoranjivosti, gubitak kombinovan sa neuroticizmom (uključuje napetost, anksioznost, teškoće u opuštanju i prihvatanju životnih promena), siromašnom socijalnom podrškom, negativnim koping strategijama (kao što su izbegavanje, korišćenje droga, alkohola, pražnjenje emocija kroz agresivno ponašanje, samoozleđivanje) može voditi do veće izloženosti stresnim životnim događajima. Važno je da budemo oprezni kako nebi smo implicitno davali do znanja da u traumi i stresu postoji nešto prirodno pozitivno.

 Lični rast nakon stresa ili traume ne vodi poreklo od samog događaja već od unutrašnjih kapaciteta pojedinaca tokom borbe sa događajima i njihovim posledicama. Možda ćete reći da je rečenica “Ono što me ne ubije, ojača me” suviše uobičajena ali pokušajte da je zaista primenite u svakodnevnom životu. Setite je se tokom dana, zapišite je u svoj podsetnik i neka to bude prvi korak ka razvoju čak i u stresnim situacijama.

Tekst je preuzet sa sajta: https://pricajmootome.rs/test/