Aktuelno

Prokrastinacija je pojava sa kojom se mnogi suočavaju, bilo da se radi o odlaganju zadataka koji se tiču posla, kućnih obaveza ili važnih ličnih planova. Iako na prvi pogled deluje bezazleno, hronična prokrastinacija može dovesti do povećanog stresa, smanjene produktivnosti i narušavanja mentalnog i fizičkog zdravlja. Razumevanje uzroka prokrastinacije i njenog uticaja na različite aspekte života ključno je za uspostavljanje adekvatnih načina prevazilaženja ove navike.

Zašto prokrastiniramo?

Prokrastinacija je često rezultat poteškoća u emocionalnoj regulaciji, a ne jednostavne lenjosti. Jedan od najznačajnijih faktora koji doprinose ovakvom ponašanju jeste strah od neuspeha. Mnogi izbegavaju započinjanje zadatka jer strahuju da neće ispuniti očekivanja – bilo svoja ili drugih ljudi. Ovaj strah može dovesti do paralize, zbog čega ljudi odlažu zadatke do poslednjeg trenutka. Posledično, anksioznost i stres se povećavaju, stvarajući začarani krug u kojem zadaci postaju sve teži kako ih više odlažemo. Drugi faktor je perfekcionizam. Ljudi koji teže savršenstvu mogu odlagati zadatke jer se osećaju preopterećeno zbog potrebe da sve urade savršeno. Ova težnja ka izuzetnosti često vodi u izbegavanje zadataka jer strah od grešaka postaje prevelik​. Takođe, averzija prema zadacima je česta – kada smatramo neki zadatak dosadnim ili neprijatnim, verovatnije je da ćemo ga odložiti u korist zabavnijih aktivnosti. Tako, loše upravljanje vremenom i nedostatak motivacije, takođe, mogu uzrokovati prokrastinaciju. Bez jasnog plana ili strukture, lako je izgubiti fokus i podleći ometanjima​. 

Uticaj prokrastinacije

Prokrastinacija može ozbiljno narušiti i individualnu i timsku produktivnost na poslu. Propušteni rokovi, zbrzan rad i česte greške uobičajene su posledice. Ovo ne samo da utiče na reputaciju osobe koja prokrastinira već može poremetiti i dinamiku tima, stvarajući kašnjenja i dodatni pritisak na kolege koji moraju da nadoknade izgubljeno vreme. Pored toga, hronična prokrastinacija može negativno uticati na mentalno zdravlje, povećavajući nivoe stresa, anksioznosti, pa čak i depresije. Fizički simptomi poput glavobolja, problema sa snom i oslabljenog imunološkog sistema, takođe, česta su posledica stresa izazvanog prokrastinacijom.

Kako prekinuti krug prokrastinacije

Rešavanje prokrastinacije zahteva kombinaciju samosvesti i strukturiranih strategija.

Jedna od najefikasnijih metoda je razlaganje zadataka na manje, lakše korake. Ovo ne samo da čini zadatak manje zastrašujućim već daje osećaj napretka i postignuća nakon svakog završenog koraka​.

Takođe, promena narativa može pomoći. Umesto da se fokusiramo na potencijalne poteškoće ili rizike od neuspeha, možemo pokušati da zadatke vidimo kao prilike za učenje i rast. Ovakva promena perspektive može smanjiti doživljaj stresa i odlaganje.

Postavljanje jasnih ciljeva i kreiranje spoljašnjih sistema odgovornosti kao što je deljenje rokova sa kolegama ili nadređenima može, takođe, sprečiti prokrastinaciju. Ovi sistemi pružaju podršku i motivaciju, čak i kada unutrašnja motivacija nedostaje​.

Na kraju, razvijanje saosećanja prema sebi je ključno. Razumevanje da savršenstvo nije uvek dostižno i dozvoljavanje sebi da pravimo greške može ukloniti veliki deo pritiska povezanog sa zadacima.

Kada prokrastinatori oproste sebi za kašnjenja i fokusiraju se na napredak umesto na savršenstvo, zadatke obavljaju efikasnije​! 

Tekst je preuzet sa sajta: https://kutak.suk.gov.rs/