U pravu si, opšti smer ne podrazumeva neko dodatno usmerenje, a smer unutrašnjih poslova ima više specijalizovanih predmeta u oblasti kriminalistike. Međutim, i nakon završetka ovog smera dobijaš stručni naziv diplomirani pravnik. Pravnici se mogu baviti različitim poslovima u vezi sa pravom - ne samo u advokatskoj kancelariji, već i u različitim državnim institucijama, firmama i kompanijama ili nevladinim organizacijama. Prema Zakonu o advokaturi, jedini uslov koji se postavlja za bavljenje advokaturom, a koji je u vezi sa studijama, jeste da kandidati imaju diplomu pravnog fakulteta i položen pravosudni i advokatski ispit. Ukoliko položiš odgovarajuće ispite (što podrazumeva i da pre toga budeš pripravnik), možeš da se baviš i advokaturom. Koliko sam mogla da vidim po programu studija, razlike u smerovima su uglavnom u predmetima u četvrtoj godini. Ukoliko se usmeriš na ovaj način, možeš da se specijalizuješ za tu vrstu prava, pa da, na primer, tražiš i stručne prakse u advokatskim kancelarijama koje se bave temama u vezi sa kriminalistikom.

Što se tiče drugog pitanja, postoji ta mogućnost. Uslov za prelazak sa statusa samofinansirajućeg na status budžetskog studenta je da student u toku školske godine ostvari 60 ESPB bodova iz tekuće godine studijskog programa, ako se rangira u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta. Rangiranje se vrši polazeći od broja ostvarenih ESPB bodova i postignutog uspeha u savlađivanju studijskog programa. Više o tome možeš pročitati u Statutu fakulteta u odeljku o statusu studenata.