Prvo, želim da ti se zahvalim što si mi se obratila. Mislim da je dobro što razmišljaš o različitim opcijama koje imaš. Znam da to ponekad nije lako i verujem da si sada zabrinuta, ali jeste važno da dobro razmisliš o svemu. Ja ću ti napisati informacije koje ti mogu biti od pomoći, ali je važno i da veruješ u sebe i da budeš uporna u traženju opcije koja će ti odgovarati.

Odlično znanje italijanskog jezika će ti sigurno predstavljati velika prednost. Poznavanje jezika je važno za različite profesije a i imaš mogućnost da se baviš određenim poslovima koji su blisko vezani za taj jezik. Za neke od poslova koje bi mogla obavljati nije neophodna diploma fakulteta, ali u određenim slučajevima (na primer za predavanje u određenim školama) moguće je da ona bude uslov. Ponekad, za pojedine prevodilačke poslove na primer, važno je samo da znaš jezik na visokom nivou. Pri tome, generalno gledano, obično je dobro da imaš sertifikat koji bi ti omogućio da zainteresovani poslodavac ima uvid u tvoje znanje, ali bi podjednako važno bilo i da imaš odgovarajuće radno iskustvo, odnosno da si se bavila poslovima u vezi sa italijanskim jezikom. Ukoliko razmišljaš o Filološkom fakultetu, možda nije loše da detaljnije pogledaš njihov program studija i da vidiš koja bi još znanja mogla tu da stekneš i da li je to nešto što bi želela.

Uslove za upis treninga za psihoanalitičare možeš pročitati ovde - http://pss.org.rs/edukacija/trening-za-psihoanaliticare/. Dakle, postoji mogućnost da osobe koje završe fakultet srodnih struka medicini ili psihologiji, upišu ovaj trening. Pri tome, mislim da je važno da imaš u vidu da je psihoanaliza samo jedna od vrsta psihoterapijskih pravaca, i da postoje i drugi treninzi za psihoterapeute. Uslovi za upis ovih treninga se razlikuju: za većinu njih uslov je završen studijski program psihologije, medicine, defektologije ili socijalnog rada, ali postoje i neke škole koje nemaju taj uslov (na primer ova http://www.ip.org.rs/edukacija.php). Više o tome možeš pročitati na ovoj adresi http://www.epsihoterapija.com/edukacija-za-terapeute.

U pravu si kada kažeš da bi studiranje fakulteta i psihoterapijskog treninga predstavljalo dug proces, koji bi trajao nekoliko godina i podrazumevao značajno ulaganje napora. Da bi postala psihoteraput, čak i sa studijama psihologije bi morala da završiš određenu psihoterapijsku školu, tako da bi i taj proces trajao relevantno dugo. Pri tome, treba da imaš u vidu i da će biti potrebno da za psihoterapijski trening ulažeš i finansijska sredstva. Zbog toga je važno da budeš spremna na sve ovo, ukoliko se odlučiš za školovanje za psihoterapeuta.

Verujem da je psihologija nešto što bi najviše želela, ali ako zaista procenjuješ na osnovu svih dostupnih informacija da ni na jednom fakultetu na kome postoji ovaj studijski program ne bi mogla da ostvariš potreban broj bodova, čak ni ako spremiš dobro prijemni, možda bi bilo dobro da za ostale fakultete o kojima razmišljaš pogledaš spisak predmeta i utvrdiš koji ima najviše sličnosti sa onim što te interesuje. Takođe, možeš da razmisliš i sa kojom ciljnom grupom bi želela da radiš, pa da u zavisnosti od toga razmisliš o studijama pedagogije, socijalnog rada, defektologije... Čini mi se da i ti veruješ da upisivanje nečega što ti se ne dopada nije rešenje, pošto ipak treba da završiš četiri godine studija, pa bi zbog toga bilo dobro da potražiš sve potrebne informacije.

Možda ne bi bilo loše da staviš na papir sve opcije o kojima razmišljaš i da tako imaš pregledniju sliku o tome koje su sve tvoje mogućnosti. Želim ti puno uspeha, a ako postoji još neko pitanje koje imaš a na koje ja mogu da odgovorim, slobodno mi piši, bilo bi mi zaista drago da odgovorim.