Sociolozi mogu da rade kao profesori u srednjim školama i na fakultetu. Mnogi sociolozi rade kao naučnici istraživači u institutima (kao što su Institut društvenih nauka i Institut za sociološka i kriminološka istraživanja). Često sociolozi rade kao novinari baveći se uglavnom društveno-političkim temama, bilo u dnevnim novinama ili u raznim nedeljnicima. Takođe, mogu da rade i u nevladinim organizacijama.

Što se tiče Pravnog fakulteta, dok opšti smer ne podrazumeva neko dodatno usmerenje, smer unutrašnjih poslova ima više specijalizovanih predmeta u oblasti kriminalistike. Razlike u ova dva smera su uglavnom u predmetima u četvrtoj godini. Međutim, nakon završetka oba smera dobijaš stručni naziv diplomirani pravnik. Pravnici se mogu baviti različitim poslovima u vezi sa pravom - ne samo u advokatskoj kancelariji, već i u različitim državnim institucijama, firmama i kompanijama ili nevladinim organizacijama. Kandidati koji se usmere na smer unutrašnjih poslova, uglavnom su zainteresovani za posao u policiji - na primer posao inspektora.

Dakle, postoji veliki broj različtiih poslova koji bi se mogli obavljati sa jednim ili drugim studijskim programom. S obzirom na to da se ova dva studijska programa ipak razlikuju, predložila bih ti da pogledaš detaljnije opise radnih mesta, pošto ti to može pomoći u odabiru. Ono što je veoma važno da znaš jeste i da sa svakim fakultetom ima i zaposlenih i nezaposlenih osoba, pošto nijedan fakultet danas ne garantuje posao. Bez obzira na to koji fakultet upišeš, veoma je važno da na različite načine stičeš radno iskustvo i različite veštine (kao što su komunikacijske veštine i timski rad) koje poslodavci veoma cene. To možeš postići volontiranjem, uključivanjem u programe praksi, obukama, konferencijama, projektima i sličnim vidovima neformalnog obrazovanja.