Savetnica

Spremam se za Saobraćajni fakultet

Pitanje:

Hvala Vam na odgovoru i obrazloženju. Konkretno se spremam za Saobraćajni fakultet, jer je to jedini tehnički koji bi mogao da me zanima, smer logistika. Razlog zbog kojeg sam se odlučila za njega jeste jer je tehnički i kažu priznat u inostranstvu. Uz to logistika je povezana sa ekonomijom, tako da u neku ruku u drugoj godini ce biti zanimljivo, ali problem je doći do nje, jer je prva puna fizike, matematike, mehanike, koje ja verovatno mogu da savladam ali me ne zanimaju, jer nisam neki kliker za prirodne nauke. Opet s druge stane nisam sigurna u to, kao što sam Vam već rekla, jer sam svesna činjenice da mi društvene nauke mnogo bolje idu i znam da čoveka sve sto zanima mnogo brže pamti i naravno postiže bolje rezultate. Smatram da je bolje odabrati oblast u kojoj mozes biti najbolji, a ne gurati nešto čega si svesan da ti i ne ide baš. Kad pokušam da odustanem moja profesorka kaže da se lako predajem i kaže da će mi jednog dana biti žao ako ne odem jer sam htela. Kad se udubim u nešto i posvetim mu se, mogu da ga zavrišim, šta god da je. Dok na primer znam da bi mi studiranje na ekonomiji ili FPN-u bilo mnogo lakše i možda na FPN-u meni najzanimljivije. Ali se onda postavlja pitanje šta posle toga. Mada na ekonomiju mogu i sa matematikom da konkurišem, tako da je najveće pitanje koje se sad postavlja da li ići i pokušati ili odustati i spremiti se za nešto gde znas da ćes moći i da će lako ići pre svega. Najviše mislim da na mene utiču priče tipa ma posle toga sigurno nećes imati posla, još će te ograničiti i nećeš moći ni da pokušaš da odeš negde sa nekim od tih fakulteta. Pritom jako brzo učim i volim istoriju, srpski, informatiku i računovodstvo. Izvnite zbog ovako opširnih poruka, ali vreme leti, već je februar, a ja nisam još sigurna šta ću. Jer jedan dan sam sigurna da ću Saobraćajni, a vec drugi šta ako ne uspem. Kad čujem moje drugarice kako spremaju srpski ili istoriju kažem sebi samo blago njima jer to je lako, a pritom si siguran da si naučio i da ne može da ti dođe nešto deseto. Još jednom, unapred zahvalna.

Odgovor:

Verujem da si zbunjena i da misliš da nemaš dovoljno vremena, ali hajde da to ostavimo po strani i da zajedno razmislimo o različitim opcijama.

U razmišljanju o tome koji je fakultet dobar za nas, veoma često je korisno razmišljati unazad. To znači da je dobro da razmisliš koliko ti zanimanja koja su povezana sa različitim fakultetima mogu odgovarati, a onda kasnije i da li su za tebe odgovarajuće i studije. Nedavno je bilo jedno pitanje o logistici, pa u okviru odgovora ovde http://karijera.bos.rs/savetnica/1123/logistika.html možeš pronaći i korisne linkove u vezi sa tim gde bi mogla da radiš i kako bi izgledao tvoj posao. Slično možeš da uradiš i sa ostalim fakultetima o kojima razmišljaš. Pored toga, možeš i da razgovaraš sa osobama koje se bave zanimanjem koje te interesuje. Znam da imaš veoma jasnu sliku o tome šta bi želela da radiš a šta ne, tako da ti ove informacije mogu pomoći u odluci.

Hajde sada da razmislimo o priznatosti fakulteta u inostranstvu. Nažalost, ne postoji lista fakulteta čije su diplome priznate. Jedan od razloga je i taj što to zavisi i od zemlje za koju bi tražila priznanje. Međutim, svi akreditovani fakulteti mogu biti priznati. Više o tom procesu možeš saznati na sledećim linkovima http://www.enic-naric.net/ i http://prijemni.infostud.com/priznati-fakultet-visa-skola/?poll=11. Vidim da je to važno pitanje za tebe, ali baš zbog toga, možda možeš da uložiš malo više truda i da se preko sajtova i raspitivanjem među zaposlenima na fakultetu, informišeš više o tome. Što se tiče mogućnosti za zapošljavanje u inostranstvu, za pojedine zemlje su preko određenih sajtova dostupne informacije sa prognozama potreba za pojedinim zanimanja. Da bi dobila informacije o trenutnim potrebama za pojedinim zanimanjima u našoj zemlji, možeš potražiti informacije na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje i drugim sajtovima za traženje posla. Ipak, važno je da znaš da će za zapošljavanje, pored stanja na tržištu rada, biti veoma važno i da tokom studija stičeš radno iskustvo, kroz različite programe stručnih praksi i obuka.

Kada budeš razmislila o različitim zanimanjanima i o tome čime bi želela da se baviš i šta odgovara tebi kao osobi, možeš da razmisliš i o prijemnom ispitu i težini studija. To zaista jesu važni aspekti, ali je isto tako važno da se ne obeshrabriš. Kao što si i sama super primetila, možeš dosta da utičeš na svoje rezultate. Ako budeš vredna i uložiš trud u spremanje prijemnog ispita i učenje na fakultetu, to sigurno može dosta da utiče na tvoj uspeh. U pravu si kada kažeš da je lakše učiti ono što volimo i iz čega imamo predznanje. Međutim,  ako postaviš cilj da nečim želiš da se baviš i uložiš trud, to će svakako biti povezano sa boljim rezultatima. Pri tome, treba da imaš na umu da svoje predznanje u nekoj oblasti svakako možeš povećati temeljnim pripremama. Važno je i da znaš, da šta god da upišeš veoma je verovatno da će postojati neki predmeti koji te više interesuju a neki koji te manje interesuju ili te čak ne zanimaju uopšte. Zbog svega toga je veoma važno da razmisliš kojim zanimanjima i poslovima želiš da se baviš. Kada budeš znala svoj cilj, sve ostalo u vezi sa pripremama da bi došla do tog cilja ti može biti lakše.

Vidim da te brine i prijemni ispit. Iako ti se možda čini da je nekim srednjoškolcima lakše a nekima teže, treba da imaš u vidu da se gotovo svi osećaju pomalo nesigurno i nisu sigurni da će postići željeni rezultat. To je i prirodno,  samo ne bi valjalo da to osećanje bude previše intenzivno i da ti oteža spremanje. Uvek postoje neki aspekti koji nisu do nas, ali u svakom slučaju, baš kao i kandidati koji spremaju neke druge predmete, dosta toga zaista jeste i do tebe.

Konačnu odluku ipak samo ti možeš da doneseš, ali baš zbog toga je i važno da ona bude zasnovana na informacijama koje su tebi relevantne. Ukoliko postoji još neko pitanje na koje bih ja mogla da odgovorim, slobodno mi piši.

1280
10.02.2016
EU flag Rad portala BOŠ Karijera podržava Evropska unija u okviru programa „Evropa za građane i građanke“.