Od septembra sam maturant pomenute gimnazije koju pohadjam kao učenica prirodno - matematičkog smera. Sam akcenat se stavlja na matematiku i prirodne nauke. Kad sam upisivala srednju školu bilo je ili da nastavim srednju muzičku ili da upišem gimnaziju. Tad nisam videla nikakav izlaz i odabrala sam drugu stavku (pohadjanje obe skole u isto vreme se granici sa nemogućim, mada poznajem par osoba koje su se odabrale to). Ubrzo sam shvatila da matematika, koja mi je do srednje išla ko od šale, postala jedan od najtežih predmeta.

Ovo je druga godina kako se spremam za fakultet - generalno. Radim sve testove iz svega što nađem a što mi je zanimljivo ili nedokučivo - test opšte informisanosti, hemija, biologija, psihologija, istorija... čega god

se dokopam.....(pravo i ustav zajedno sa sociologijom tek treba da dobijem kao predmet pa ne vredi da radim testove unapred).

Moj problem je sledeći - ne znam šta da upišem. Ništa me posebno ne zanima, vrlo dobar sam đak (najniži prosek 4.07, najveći 4.55), nisam išla na takmičenja. Kao i svaki učenik ima predmeta koji mi nisu najdraži zbog profesora koji mi predaju a koji bi mi možda bili zanimljivi da je drugi slučaj, ali ima i obrnutih situacija - predmet mi nije ili ne bi bio zanimljiv da mi baš taj profesor ne predaje. Problem mi je što ne znam čak ni iz čega bih pisala maturki rad.

Kad me neko pita čime bih volela da se bavim nemam apsolutno nikakav odgovor, samo mogu da slegnem ramenima. Čak ni kroz šalu ne mogu da odgovorim, koliko me to muči.

Što se tiče društvenih nauka imam solidne ocene, geografija mi je laka, istorija mi je zanimljiva, engleski mogu da razumem ali ne i da ga progovorim, nemački ne mogu ništa, apsolutno ništa. Od umetnosti obožavam književnost (više slobodnu i modernu neg ono što škola smatra književnošću, mada nije da su sve lektire bezvredne). ples i muziku.

U suštini, toliki sam miks društvenog i prirodnog smera da sebe ne mogu nigde da razvrstam. Iznerviram se na obično pitanje - da li voliš da radiš sa ljudima? (odgovor zavisi uvek sa kojim ljudima, nije nikad svejedno).

Šta biste mi preporučili da uradim? Još uvek je letnji raspust i spremam se i dalje besciljno za neki fakultet, učim španski i pokušavam da poboljšam nemački i engleski, radim testove koje nadjem i pokušavam da shvatim sebe al jednostavno ne ide.

Roditelji, kao roditelji, su zabrinuti i imaju svoje mišljenje, ali čak ni oni ne mogu da me svrstaju u određenu sferu ili da me zamisle u određenom poslu.