Slažem se da, ako si ambiciozna, viša medicinska nije izbor. Takođe je istina da je Medicinski fakultet jako ozbiljan i težak. Ali, to je skroz normalno i očigledno. Pa zamisli sebe kod doktora, nešto ti "fali", nisi dobro, i zapadne ti neki doktor koji pojma nema i pogrešno te leči... To je velika odgovornost. Ako te to interesuje, mislim, za tvoje dobro, treba da budeš potpuno spremna na velika odricanja zarad posla koji voliš.

Prvo na fakultetu, jer tamo se puno boravi, vežbe... I mnogo se uči. Dugo traje fakultet, pa specijalizacija... Praktično ceo život učiš. A i sam posao te uzima celog. To je cena za posao koji možda spašava živote i jako je human. Razmisli dobro o tome. Ako je to nešto što te zaista interesuje i misliš da će te sutra ispunjavati, uz sve "žrtve" - držim ti fige i samo napred.

Kad su u pitanju socijalni rad i socijalna politika, pogledaj malo ispite na njihovom sajtu. To je za ljude koji će sutra biti socijalni radnici, pre svega. Oni rade u različitim ustanovama socijalne zaštite: centrima za socijalni rad koji se bave siročadima, ugroženim pojedincima, ometenim, maloletnim delikventima (u popravnim domovima), pa čak i u zatvorima rade, zatim u sirotištima, školama za slepe, slabovide, gluve, gluvo-neme, osobe sa invaliditetom... Dakle oni su servis države za sve socijalno ugrožene grupe stanovništva. Pošto rade za državu, plaćaju ih iz budžeta, i to u sektoru države gde obično nema puno novca - dakle zaključak je da im plate nisu baš sjajne. U najbolju ruku kao u školama, mada verovatno i manje. Možeš eventualno sa tim smerom da radiš u nekoj Nevladinoj organizaciji koja se bavi istim ili sličnim pitanjim. Tamo su plate nešto bolje. 28 Nov 2008