Smerovi farmaceutsko inženjerstvo i kontrola kvaliteta nalaze se na Tehnološkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, dok se smer inženjerstvo zaštite životne sredine nalazi na Tehnološko – metalurškom fakultetu i pripada Univerzitetu u Beogradu. Školovanje na svim ovim smerovima traje 4 godine, i nosi 240 espb bodova.

Nakon završenog Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, stiče se zvanje diplomirani inženjer tehnologije. U zavisnosti od smera, tom zvanju bi se dodalo i uža naučna oblast, odnosno Prehrambreno inženjerstvo, ukoliko se odlučiš za smer kontrola kvaliteta ili Farmaceutsko inženjerstvo za istoimeni smer. Što se tiče smera kontrola kvaliteta, stručnjaci iz ove oblasti osopobljeni su za da samostalno organizuju i vode procese proizvodnje u prehrambenoj industriji, kontrolišu sirovine, međuproizvode, finalne proizvode i unapređuju postojeće tehnologije i postupke u oblasti prehrambenog inženjerstva. Stručnjaci koji završe smer Farmaceutsko inženjerstvo se ne bave pravljenjem niti prodajom lekova u apotekarskim ustanovama već u industrijskim razmerama proizvode lekove, pomoćna lekovita sredstva, sredstva za pranje i kozmetičarske proizvode. Ovi smerovi su prepoznati kao prilično perspektivni, a preporučujem ti da pogledaš aktuelne oglase za posao u ovim oblastima, i da vidiš koja su to znanja i veštine koje je potrebno da neko poseduje da bi dobio posao u nekoj od pomenutih oblasti.

Fakultet Tehnoloških nauka je član Erasmus Plus mreže, što znači da postoje opcije za mobilnost studenata. Spisak fakulteta sa kojima je ostvarena saradnja, i gde postoji mogućnost da studenti odu na razmenu ćeš pronaći ovde. Tehnološko – metalurški fakultet takođe ima mogućnost za ramenu studenata, a više o tome možeš pročitati ovde.

Diplomci koji završe smer zaštita životne sredine na Tehnološko – metalurškom fakultetu, se zapošljavaju u: svakoj privrednoj organizaciji koja se bavi bilo kojom, vrstom proizvodnje, u projektantskim i proizvodnimkućama za razvoj i projektovanje opreme i postrojenja za prečišćavanje, državnim institucijama uključenim u zaštitu životne sredine, institucijama koje se bave kontrolom zagađenja vode, vazduha i zemljišta, raznim inspekcijskim službama, konsultantskim firmama koje su na različite načine uključene u ovu oblast, opštinskim organima i inspekcijama, javnim komunalnim preduzećima, vodovodima, reciklažnim centrima, itd.

Što se tiče zaposlenja u inostranstvu, verujem da je moguća nostrifikacija, odnosno priznavanje diplome, kao što je slučaj sa drugim tehničko-tehnološkim fakultetima. Svaka zemlja ima svoj postupak priznavanja diplome, pa bi bilo dobro da kada odlučiš u kojoj zemlji bi volela da radiš, pokušaš da pronađeš nešto više o tome, i da, ukoliko ti je želja da u inostranstvu izgradiš karijeru, vidiš koje su opcije za to. Slično važi i za zaposlenje. Teško je dati precizne informacije o perspektivi nekog zanimanja, jer svaka država ima svoje trendove na tržištu rada. Savetujem ti da tokom studija pokušaš da stekneš što više praktičnih znanja koje će ti dati iskustvo koje može biti značajno za dalju karijeru, bez obzira na to gde želiš da apliciraš za budući posao.

Što se tiče studentskih domova, praksa je da brucoši konkurišu za dom pre početka školske godine, i rangiranje se vrši u odnosu na uspeh iz srednje škole i na prosek mesečnih primanja domaćinstva. Ukoliko ti je potrebno više informacija, ovde možeš pronaći više o tome.