Savetnica

Kakve poslove nudi Istorija umetnosti?

Pitanje:

Zdravo i od mene... Učenica sam trećeg razreda gimnazije (društvenog smera) i protekle dve godine imam odličan uspeh. Počela sam da razmišljam o svom budućem obrazovanju još u drugoj godini gimnazije ali znajući sebe, ja se za željeni fakultet neću opredeliti do četvrte godine. Moj glavni problem je to što bih mogla da se pronađem u svakoj struci, ali ne znam da preciziram željenu. Za sad me zanima Istorija umetnosti, gde sebe nalazim u velikoj meri. Sve bi to bilo dobro da znam poslove koje bih mogla da radim po završetku tog fakulteta? Čisto da spomenem da sam dugogodišnji izviđač i da imam iskustva u organizovanju različitih društvenih aktivnosti kao što su putovanja, akcije i zajednički rad sa decom i vršnjacima. Tako da poslovi koji podrazumevaju konstantno bistvovanje na jednom mestu me ne privlače, već neki koji bi bili kreativni i inovativni :) Hvala unapred!

Odgovor:

Draga Milice, znajući sebe na vreme si krenula :) ... Pa ćes do IV razreda i odlučiti.

Retki su tvoji vršnjaci i oni koji se ovde javljaju, a sigurno i oni koji se ne javljaju, koji bi voleli da rade dosadan, monoton, kancelarijski posao. Doduše, dosta tu ima i toga kako vi koji posao zamišljate, a to - opet sasvim normalno i očekivano - nije uvek onako kako ti poslovi zaista i izgledaju. Dakle, neko tvojih godina, naravno, želi zanimljiv i uzbudljiv posao. Šta je kome uzbudljivo, to je drugo pitanje, a posebno je tek šta će kome biti za 5, 6, 7 i više godina kada se ubace u radnu mašinu.

Istorija umetnosti je jako lep fakultet, jedini problem je što nema dovoljno radnih mesta, onih "klasičnih" za sve istoričare umetnosti. Oni bi po nekom pravilu trebalo da rade kao kustosi u muzejima, kojima je broj ograničen, zatim u galerijama i drugim prostorima koje sada umetnici koriste za prodaju/izlaganje svojih radova, u umetničkim časopisima kao kritičari, ili u nekim časopisima šireg spektra u rubrikama namenjenim umetnosti i kulturi, naravno svoje mesto imaju i u drugim medijima pa i na televiziji, mogu biti umetnički direktori nekih tv stanica ili voditi emisije o umetnosti ili tome nešto slično.

Na našem sajtu imaš opis zanimanja menadžera u kulturi u rubrici zanimanje meseca, savetujem ti da pročitaš, vrlo je zanimljivo. Uz dodatno obrazovanje i to može biti posao istoričara umetnosti.

Kod nas postoji jedan malo veći problem u obrazovanju. To je taj što su nam fakulteti organizovani kao pre mnogo godina, tako se zovu, tako se često na njima uči i nisu dovoljno fleksibilni za pojmove savremenog tržišta rada. Šta to znači? Da je manje fakulteta i njihovih "imena" nego što je vrsta radnih mesta... Pa različiti ljudi sa istih fakulteta rade potpuno različite poslove... Tako što školujući se uz put kreiraju svoj profesionalni identitet i idu za svojim interesovanjima i tako uče uz put ili kroz neke poslove ili neke postdiplomske, master studije i tako postanu stručnjaci u nečemu što ima veze sa njihovim osnovnim fakultetom, ali nije preslikano ono što se tamo uči.

To znači da vi mladi, srednjoškolci, nekada morate da idete za svojim instinktima i predstavama kada birate fakultet, jer će se mnoge opcije tek posle otvoriti. Zato je moj najčešći i verovatno najdosadniji savet da se bavite sobom i istražujete svoje sklonosti i kvalitete, ali istovremeno da se trudite da saznate koji sve to poslovi postoje tamo posle faxa, šta ti ljudi rade na tim poslovima, kako to izgleda, koji su zadaci.... A to možete bukvalno na svakom koraku da saznate, samo ako pitate, i onda će slika možda biti malo jasnija.

Mislim da samo u jednoj stvari grešiš, a to je da se u svakoj struci možeš naći. Možda površno i načelno. Ako bolje razmisliš taj spisak će se malo sam od sebe suziti. Razmisli kako izgleda radni dan svake od tih struka koje ti se motaju po glavi. U ostalom imaš još dosta vremena. I možda ćemo do tada još koji put pričati na ovu temu. 24 Feb 2009

2019
07.03.2012
EU flag Rad portala BOŠ Karijera podržava Evropska unija u okviru programa „Evropa za građane i građanke“.