Pitanje savetnici
Profesor srpskog ili fizike
Četvrta sam godina i trebalo bi jako brzo da se odlučim šta ću da sudiram, pa da počnem sa pripremom prijemnog. Oduvek sam želela da budem profesor, a kako sam nekako oduvek volela srpski jezik i kjiževnost, mislila sam da upisujem nešto vezano za to.
Međutim, svi su mi rekli da je to danas neisplativo (naročito pošto sam ja matematički smer i biće glupo da bacim četvorogodišnju posvećenost nauci u vodu). Zato su mi rekli ako želim da budem profesor, bolje da upišem fiziku, jer takvih ima sve manje, pa ću lako da nađem posao. Iskreno, s fizikom nikada nisam imala nekih probelam oko učenja (uvek 5), ali nisam je ni nešto preterano volela da bih išla na takmičenja isl.
Moja dilema sada je: da li je to prava stvar za mene. Cula sam da su studije teške i da traju šest i više godina u proseku, što mi se čini predugo. A ja ne želim da zaglavim na faksu kao večiti student.. i ne želim da upadnem u nešto i da zaglavim.. Možete li da me posavetujete u vezi s tim? Šta da radim? Da li da ipak upišem fiziku? Šta je potrebno da bih bila dobar student i na vreme završila studije?
Odgovor savetnice:
Kreneću unatraške:)
Da bi bila uspešan student i na vreme završila studije potreban je rad. To pravilo važi bez obzira na to šta studiraš. Što bi stari rekli "fakultet se završava guzom:)" - tj. zagrevanjem stolice i vrednim radom i učenjem. Naravno, ako upišeš nešto što voliš i za šta si motivisana unutrašnje, tj. postoji interesovanje za samo gradivo i materiju koju učiš, taj posao će ti biti daleko lakši. Elan će dolaziti sam od sebe.
Kada upisuješ nešto što ne voliš ili nisi sigurna da voliš, moraš da nađeš načina sebe da motivišeš. Onda je to spoljašnja motivacija koja nije uvek tako efikasna kao ona prva. To znači da sebe motivišeš ciljevima koje želiš da postineš. Ni to nije loše, ali je kombinacija ova dva najbolja. Osim pitanja motivacije, mislim da bi svako trebalo da upisuje i studira i sutra radi ono što želi i što voli, u onoj meri u kojoj je to moguće. Mislim da treba svojim prohtevima i željama da izlazimo u susret, jer ćemo tako biti generalno zadovoljniji pa samim tim i uspešniji u onome čime se bavimo.
Iz perspektive ovoga što sam već napisala ja nikako ne mogu da te savetujem da li da upišeš ili ne upišeš fiziku. Mogu da pokušam da navedem neke informacije. Istina je da je to traženije zanimanje, baš zato što je fakultet težak (sama fizika kao nauka je rezervisana za one malobrojne koji su u stanju da je razumeju) zbog predmeta izučavanja.
Da li je prosek studija na fizici šest godina to ne znam, ali znam da je prosek studija na većini fakulteta jako veliki, daleko veći od četiri godine. To više govori o našem sistemu obrazovanja. Kada sam ja studirala psihologiju, prosek studiranja je bio devet godina!!!! Da li si se raspitala za prosek na književnosti? Ti uvek možeš da pokušaš da se izuzmeš iz tog proseka i da jedan od tvojih ciljeva bude da ostvariš svoj tempo koji tebi odgovara. Moraš istovremeno da budeš svesna da to zahteva veliki trud i rad i po neko odricanje (uglavnom od blejanja i slobodnog vremena).
Ako ti je krajnja želja da budeš profesor, što je potpuno ok, onda izbor fakulteta možeš da shvatiš kao put ka svom budućem zanimanju. U tom smislu razmišljaj o tome šta ćeš narednih ko zna koliko godina predavati svakodnevno đacima. To će biti nešto što ćeš prenositi, pričati, predavati i slušati (nazad od đaka) svakodnevno. Koja je to nauka za koju veruješ da će ti prijati da budeš svakodnevno okupirana njome: književnost, fizika...ili možda neka treća???? 23 Nov 2009