Tvoj izbor nije lak, ali ako se svodi na ove dve mogućnosti, mislim da što se perspektive zapošljavanja tiče nećeš pogrešiti. I psiholozi i doktori će i ubuduće i ovoj i svakoj zemlji biti neophodni, tako da će posla biti sigurno. Koji će to posao biti i koliko plaćen i kakav život će ti nuditi... to je već pitanje na koje ne mogu ja da odgovorim nego delimično vreme a delimično ti.

Medicina jeste jedna specifično stručna oblast, ali se unutar nje nalazi jako puno podvrsta medicine a samim tim i mogućnosti. Jedno vreme, zbog prevelikog broja stručnih doktora (tipa: hirurg, anesteziolog, pulmolog, psihijatar...) su specijalizacije bile stopirane i ograničene i samo mali broj najboljih (i onih sa jakim vezama) su uspevali da dobiju specijalizaciju. Kako će to biti u momentu kada bi ti recimo završavala osnovne studije, ja ne mogu da znam. Ali recimo da bude ok, mogućnosti će pred tobom biti brojne. Posebno ako budeš odličan student.

U medicini važi pravilo da su neke grane profitabilnije (finansijski) od drugih, takođe se zna šta je napornije, gde se više radi i troši stručnjak... ali ako izabereš medicinu, to ćeš tokom studija već i sama saznati. Ono što je korisno kod medicine jeste da poznaješ nekoga ko već radi ovaj posao, bilo bi dobro da to bude neko tebi blizak i još bolje neko ko ima dobre kontakte u svetu medcine. Za dobijanje dobrih pozicija u poslu i dobrih mesta za specijalizaciju to kada je medicina u pitanju može puno da pomogne.

Kako god bilo, to je jedno jako ozbiljno zanimanje, i to bi trebalo da znaš unapred i toga da budeš svesna. Ovo sam već nekoliko puta pisala. I ovo ne govorim da bih te iz bilo kog razloga odgovorila od tog izbora, nego zato što mislim da je to specifično polje ljudskog rada i da ovo moram da ti kažem. Posao doktora (bilo kog) je jako odgovoran, i možda ne toliko fizički naporan ali psihološki svakako. Istovremeno jako plemenit posao, pošto možeš biti u prilici da spasavaš živote i oporavljaš ljude u jako teškim situacijama. Zato i jeste tako odgovoran.

Fakultet je dosta težak i naporan, puno se uči, ali da bi jednog dana kvalitetno radila svoj posao, to jednostavno tako i mora da bude. U medicini nema ošljarenja - ako ga ima, onda pojedinci ispaštaju.

Psihologija je bliska medicini po mnogim pitanjima, ali se opet dosta i razlikuje. Takođe je težak i naporan fakultet, osnovne studije traju nešto kraće, ali sa dodatnim edukacijama ili specijalizacijama takođe studije budu duže nego većina drugih. I psihologija kao zanimanje nosi izvesnu odgovornost i težinu, pre svega zbog očekivanja drugih ljudi za tvoje reči i dela.

I ona nudi jako veliki izbor mogućnosti budućih poslova, ali za razliku od medicine (u kojoj su svi poslovi unutar same medicine) psihologija postoji i kao nauka za sebe (i tu nudi mnoga zanimanja), a opet se prožima kroz razne druge oblasti rada (od umetnosti, ekonomije, politike, obrazovanja, pa i samog zdravstva.....). Tako da se neko može baviti "čistom" psihologijom, a može u puno slučajeva i "primenjenom". To je razlika u odnosu na medicinu.

Raspon plata takođe varira kao i kod medicine. Verovatno da su najniže plate u prosveti, kada neko radi kao školski psiholog ili profesor psihologije. A mogu biti velike kao i kod najvećih stručnjaka hirurga koji rade u privatnim bolnicama. Psihologija nije samo rad sa ljudima koji imaju psihološke probleme, to je ono što ljudi najčešće misle. To je jedan od poslova koje psiholog može da radi da leči i pomaže ljudima koji imaju psihološke teškoće ili životne teškoće. Ali mimo toga postoji još bezbroj poslova koje psiholozi obavljaju. Jedan od njih je i ovaj koji ja radim:)

Ovim sam htela donekle da ti približim šta koji od ovih izbora znači i koliko su slični tj. različiti. To što si učila gimnaziju a ne medicinsku školu, posebno ako si bila dobar đak, mislim da može samo da ti pomogna a ne da ti odmogne. To što je neko u srednjoj nešto malo medicine naučio mislim da je manja prednost nego neko opšte znanje koje ti nosiš iz gimnazije, opšte obrazovanje i način razmišljanja (koji je i kod doktora jako bitan). Dobar doktor ne samo što mora odlično medicinu da poznaje već mora biti obrazovan čovek u širem smislu. Tako da mislim da je gimnazija u svakom slučaju prednost.

A što se tiče testa opšte kulture, možda je zgodno da prođeš, onako skroz "pošteno" kroz te stare primere koje imaš i da tako negde stekneš utisak o tome kolike su tvoje mogućnosti. Taj test jeste specifičan, ali nije bauk. Mislim da se može položiti, u stvari znam:) A onda može i strategija da ti bude da briljiraš na testu znanja, kako bi imala malo prostora da pogrešiš na opštoj kulturi. I naravno da budeš jako svesna negativnih poena!!! 25 Nov 2009