Pitanje savetnici
Hemija, istraživački rad...
Pisala sam Vam već jednom početkom ove godine. Tada sam bila gotovo sigurna da ću studirati hemiju, međutim sada jako sumnjam u tu odluku.
Ove godine sam imala prilike da u Petnici radim na svom projektu tako da sam se upoznala sa istraživačkim i laboratorijskim radom. I jeste da to ima nekih svojih dobrih strana i da zna da bude zanimljivo, ali isto tako se nailazi na mnogo problema koje u hodu treba rešiti. Sve je to za mene bilo dosta stresno. Čitava ideja na kojoj sam radila godinu dana je propala jer to nije išlo u laboratoriji, imali smo mnogo problema tako da mi je u pojedinim trenucima svega bilo preko glave jer smo i dalje radili iako smo znali da nećemo imati nikakve rezultate.
Znam ja da je takav istraživački rad i još uvek me pomalo privlači, volim da eksperimentišem, ali nisam sigurna da bih celog života mogla da se bavim time. Mislim da bih bila zadovoljna tokom studija jer stvarno volim da učim biohemiju i teško mi je da zamislim da ako izaberem neko drugo zanimanje nikada više to neću učiti niti se baviti time.
S druge strane ne želim da ceo zivot provedem u grču da li će neki eksperiment uspeti i ne želim da se toliko “zaludim” naukom da ništa drugo ne primećujem oko sebe. Želim posao koji me ne bi ograničavao da radim još neke stvari koje volim, kao što je na primer fotografija, pisanje, čitanje knjiga...
Razmišljala sam o drugim zanimanjima i psihologija mi deluje jako privlačno. Nisam baš mnogo upućena o mogućnostima koje se pružaju posle završetka tog fakulteta, ali mislim da bih tako mogla da pomažem ljudima kojima je pomoć potrebna. Takođe mi deluje zanimljivo, mada ne znam koliko je to izvodljivo, rad na nekim psihološkim eksperimentima i istraživanjima. Mislim da bih tako zadovoljila svoju znatiželju i istraživački duh, a opet se ne bih ograničila samo na hemijsku laboratoriju. Ova dva zanimanja me nekako najviše privlače i ona su mi prioriteti.
Medjutim, tu su i žurnalistika i španski ili italijanski jezik. Ne znam puno o njima, tako da nisam u potpunosti sigurna da li vidim sebe u tome. Žurnalistika bi mi mozda pružila mogućnost da pišem i istražujem o različitim temama, a što se tiče jezika, anglosaksonske jezike uopšte ne volim, ali zato obožavam romanske, jer mi stvarno dobro idu.
Ipak, pri izboru me najviše muči to da li su ovi fakulteti priznati u inostranstvu, jer bih jako želela da odem na usavršavanje, a posle ako se pruži prilika, i da se zaposlim u nekoj od evropskih zemalja ili eventualno u Americi. Za biohemiju uz dobar prosek znam da postoji takva mogućnost, jer poznajem dosta ljudi koji su ili otišli ili planiraju da po završetku studija odu u inostranstvo. Da li takva mogućnost postoji i posle završetka psihologije i ostalih fakulteta koji me zanimaju? Ponekad pomislim da bih bila spremna da žrtvujem neke stvari i da bih mogla da se bavim biohemijom zarad odlaska u inostranstvo. Medjutim, mislim da je to ozbiljna odluka koju ja još uvek nisam spremna da donesem.
Znam da svaki posao traži neka odricanja, ali ne znam čega sam spremna da se odreknem. Mnogo bi mi značilo Vaše mišljenje i savet.
Odgovor savetnice:
Veliki se zaokret desio u tvojim razmišljanjima i planovima. Naravno opisala si kako je do toga došlo i to je skroz ok. Ako si na svom ličnom iskustvu osetila da hemija nije baš skroz za tebe, ne znam šta bih mogla još tu da dodam. Tvoje iskustvo je ipak tu najrelevantnije i tvoj unutrašnji osecaj. Ne želim da ti kažem nemoj je upisivati, nemam za to ni prava ni hrabrosti. Posebno što i sama kažeš, postoji još neki elementarni žar u tebi vezan za tu nauku. Ipak mislim da tu odluku nekako, koliko god da je teško, moraš sama da izvagas.
Nisu sva zanimanja iz hemije vezana za laboratoriju. To ti je odlično da se raspitaš kod tih starijih sa kojima si sarađivala u Petnici i pre nego što doneseš konačnu odluku da vidiš koje su ti još opcije ostale ako bi se odlučila za taj faks.
To što kažeš za odlazak u inostranstvo potpuno si u pravu. Nije uvek stvar u tome koji je faks priznat, nego i toga kolika je potreba za kojim stručnjacima tamo u inostranstvu. Školovanje nekih stručnjaka je jako skupo svuda u svetu. I zato se bogatim zemljama isplati da preuzmu stručnjaka kada je završio svoje osnovno obrazovanje, ali u onim oblastima koje su njima bitne. A svakako da je biohemija bitnija od žurnalistike, jezika pa i psihologije. Razumeš li me šta pričam? Zato je i veći broj mladih koji imaju napolju prohodnost posle osnovnih studija hemije. I ja znam za neke primere. Za jezike i žurnalistiku nisam baš sigurna, a donekle mi i nema smisla. Moguće je da neki naš novinar ode napolje ali pre svega onda da radi kao dopisnik iz te zemlje. Ipak put do dopisništva je malo duži, teško se direktno sa faksa upada u tu priču. Ipak da bi bio novinar u nekoj zemlji, jako je bitno da poznaješ njene prilike i da si tu čak i odrastao. Naravno sigurno izuzeci postoje, ali ja pričam ipak o pravilu.
Mislim da sa žurnalistikom i jezicima nisu baš velike opcije za odlazak i neki kvalitetan rad. Sa jezicima moguće, ali ipak bi morala još nešto da znaš osim jezika da bi radila za nekoga napolju. Ti dođeš iz druge zemlje, znaš recimo italijanski, ali to znaju i svi Italijani... trebalo bi da znaš još nešto. Nemoj samo moj sud uzimati u obzir, raspitaj se i kod drugih ljudi, pa vidi šta ti oni kažu. Najbolje kod studenata tih fakulteta ili nekih ljudi koji su ih završili i rade ih. Osim toga pogledaj ovaj tekst na Minglu o novinarstvu, možda će ti biti od koristi, to je u okviru rubrike zanimanje meseca.
Što se psihologije tiče, tu sam ipak stručnija i imam više znanja pošto sam je i sama završila. Nemoj ovo da protumačiš da navijam za taj faks, ali na tvoja pitanja mogu da odgovorim sa 100% sigurnosti. Što se opcija poslova i mogućnosti tiče, zaista su ogromne, i ja sam ih po malo opisala u jednom tekstu isto na Minglu u rubrici "zanimanje meseca".
Što se pitanja o laboratorijskom radu tiče, to je sasvim moguće. Na našem faksu u Beogradu postoji Laboratorija za psihološka istraživanja, u kojoj rade i sami studenti a i neki drugi ljudi ostanu posle faksa i tamo rade, pa čak i neki profesori paralalno sa svojim profesorskim poslom. Takođe sa ovom pričom iz eksperimentalne psihologije možeš otići u inostransttvo doškolavati se na najprestižnijim američkim univerzitetima. Znam sigurno, jer znam nekoliko primera onih koji su uspeli. Naravno, to su bili među najboljim studentima fakulteta, koji je sve ali nije lak. Osim eksperimenata koji se tiču finkcionisanja ljudskog mozga, opažanja, govora i tako dalje, postoje mnoga istraživanja iz oblasti ljudskog ponašanja, razmišljanja delovanja iz različitih oblasti psihologije (socijalna, klinička, razvojna...) i ta istraživanja uglavnom rade ljudi koji su ili na faksu ili rade po raznim institutima. To je slično kao sa egzaktnim naukama, zato što psihologija nije čisto društvena nauka (kao istorija na primer), ona je ipak negde na granici sa prirodnim naukama.
Nadam se da sam elementarno zadovoljila tvoje pitanje. Ako želis još nešto da saznaš iz ovih oblasti koje sam dotakla i spomenula, piši mi opet. Nisam htela previše da duzim da te ne ugušim. Ali ako ima još koje pitanje, naravno javi se opet.