Studije psihologije i defektologije su bliske, ali postoje značajne razlike između njih. 

Defektologija se proučava na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (Univerzitet u Beogradu), dok je psihologija smer na Filozofskom fakultetu, i postoji na nekoliko univerziteta.

Posao defektologa i posao psihologa mogu biti vrlo različiti, iako im je zajedničko pružanje podrške pojedincima. Defektolozi pružaju podršku osobama sa različitim teškoćama, od invaliditeta do poremećaja u ponašanju. S obzirom na prirodu posla, tokom studija su u prilici da nauče dosta medicinskih sadržaja, kao i da saznaju više o metodici rada sa osobama sa različitim smetnjama. Posao defektologa najviše je vezan za oblast socijalne inkluzije. 

Sa druge strane, psiholozi mogu obavljati zaista širok dijapazon poslova - od oblasti kliničke psihologije do rada u ljudskim resursima ili istraživačkog rada. Psiholozi tokom studija usvajaju opšta znanja koja su primenljiva u svim oblastima u kojima mogu da rade, a kasnije (npr. na Filozofskom u fakultetu u Beogradu je to četvrta godina studija) se opredeljuju za određeni modul (npr. klinička psihologija ili psihologija obrazovanja) i usmeravaju se u toj specifičnoj oblasti. Na linku ovde, možeš da pogledaš jedan od primera kako su organizovane studije. 

Važno je da razmisliš o tome čime bi volela da se baviš u budućnosti, i koliko se studije psihologije ili defektologije uklapaju u to. :). Svakako, i jedno i drugo podrazumeva želju da se pomaže drugima, razvijene komunikacione veštine, strpljenje, savesnost i odgovornost. Psihologija može biti dobra opcija ukoliko želiš da imaš različite opcije za zaposlenje oko kojih sada nisi sigurna, a sa druge strane, defektologija može biti dobar izbor ako želiš da se posvetiš direktnom radu sa ljudima koji su suočeni sa različitim smetnjama.