Prvo bih želela da ti kažem da koliko god da ti je teško zbog ozbiljnosti odluke, pokušaj ipak sebi da pomogneš i opustiš pritisak sa svoje strane koliko možeš. To koliko dobro poznaješ sebe i ne bi trebalo da bude neka tema koja te ozbiljno zabrinjava.

Iz ovoga što sam pročitala očigledno je da si osoba koja se sobom bavi i sebe pokušava da razume i da pomogne. A to je najbitnije, da si razvila tu disciplinu samoanalize i razmišljanja, a koliko si uspešna u kom momentu je manje bitno. Čovek se menja ceo život i stalno sebe pokušava da analizira i razume. Sada imaš određena interesovanja i sklonosti ali će se ona tokom vremena prirodno menjati i ne samo tako, menjaćeš se po pitanju različitih životnih aspekata.

Tvoj izbor se sveo na dva za tebe zanimljiva fakulteta. Ali je osnovna dilema to što ne poznaješ dovoljno zanimanja koja pružaju ti fakulteti. Mislim da jako dobro tazmišljaš i treba da budeš ponosna na seeb, zato što mnogi mladi ljudi razmišljaju pre svega o uslovima upisa i tome šta se polaže i fokusiraju se na upis, koji je samo jedan mali segment fakulteta, iako prvi. Ali ključno jeste to o čemu ti razmišljaš, a to je šta se radi posle ta tim školama.

O psihologiji znam puno pošto sam psiholog a o arhitekturi nažalost ne dovoljno. Ako ih ja budem opisivala i upoređivala nezasluženo bitka će biti neravnopravna. Zato svoj odgovor ne želim tako da koncipiram. Savetujem ti da se raspitaš što je više moguće o arhitekturi kod različitih ljudi i na različitim izvorima. Pitaj sve što te interesuje.

Osim što je korisno da posetiš sajt samog fakulteta, pogledaš šta oni daju kao opis samih sebe:), pogledaj koji se predmeti uče, da li postoje neki projekti studentski, radovi.... Pokušaj da stupiš u kontakt sa nekim ko uči taj fakultet, možda ko se bliži kraju pa je svestan kakva je mogućnost zaposlenja, još bi bolje bilo kada bi pričala i sa nekim arhitektom. Znam da je to težak zadatak, ali tako ćeš dobiti najkorisnije informacije. Naravno jedna osoba nije dovoljna da bi se dobili objektivni podaci, ali ti pokušaj da to sagledaš nekako objektivno i da njen stav ne utiče na tvoj nego da izvučeš konkretne podatke koji ti mogu koristiti.

Ono što ja znam jeste da arhitekte rade razne privatne poslove, kao što je izrada projekata ljudima koji žele da zidaju kuće, ili da renoviraju neki deo kuće, nekada učestvuju samo u tom segmentu izrade projekta a nekada su tu tokom celog procesa izgradnje. To već zavisi od onoga ko naručuje, mogu biti članovi nekih projektnih biroa u koje stižu zahtevi za projektovanje različitih stvari, mogu raditi u državnim projektnim biroima koji se bave izgradnjom grada, urbanim planiranjem, izgradnjom zgrada, naselja....Verovatno da je to mali segment, ovo što sam ja nabrojala, od svih poslova koje arhitekte rade.

Koliko je sada realno posla na tržištu za arhitekte, to bi isto trebalo da pitaš nekoga ko je bliži tom poslu i tom zanatu. A to je bitna informacija svakako.

Što se psihologije tiče opisa i spiska zanimanja, to sam već odavno na sajtu pisala i možeš da pogledaš taj tekstić: http://www.mingl.org/karijera/zanimanje_meseca.php/2007/10/23/psiholog.html Sve što te konkretno za ovo zanimanje interesuje a ne odgovorim ti u ovom pismu, ti mi piši opet i pitaj.

Rad u školi kao školski psiholog ili profesor psihologije je samo jedno u nizu zanimanja koje psiholog može da radi. Tebe prevashodno kako vidim interesuje terapijski rad. Ali ne znam šta tačno? Mnogi psiholozi rade kao terapeuti, neki unutar zdravstvenih institucija a neki i privatno, ili kombinovano. Osim studija psihologije potrebna ti je, kao i bilo kome ko taj posao želi da radi svuda u svetu i kod nas, terapijska edukacija koja je nezavisna od fakulteta. Postoje različite terapijske škole, najpoznatija je psihoanaliza ali nikako nije jedina. Posle fakulteta mozeš da uđeš da radiš u nekoj državnoj ustanovi, nekoj bolnici ili institutu na primer i polako ulaziš u taj posao. A pored toga dalje možeš da nastaviš da se usavršavaš na tom polju.

Razne su opcije i varijacije, ako bih sada krenula da ih opisujem previše bih se zadržala. Ali to je svakako jedno od zanimanja koje možeš da radiš sa završenim studijama psihologije. Naravno kao psiholog možeš mlađim ili starijim ili ljudima generalno da pomažeš i na neke druge načine, terapijski rad nije jedina opcija. Možda je najbolje da pročitaš taj tekstić, vidiš spisak zanimanja i oblasti koje sam dala pa da mi se opet obratiš sa pitanjima koja ti se jave.

Što se težine fakulteta tiče....to je malo nezgodno. Bilo koji fakultet da izabereš, sigurno će biti teže i napornije nego u školi. Mnogi fakulteti te svojom organizacijom teraju da odrađuješ posao malo po malo pa ne mora obavezno da ti se nagomilaju obaveze. Ali sama materija koja se uči na faksu je teža i komplikovanija i zahteva više angažovanja, ali na to se vremenom brzo navikneš.

Organizacija je ključ uspeha po meni. Ima studenata koji koliko god da im je lakši faks ili organizovan ne uspevaju da se opuste i malo zabave, a ima onih koji i imaju vremena za privatan život i razonodu i na ETf-u ili nekom jako teškom faksu. Ako tu veštinu nemaš izgrađenu, najkorisnije ti je da je vremenom lagano razvijaš i trudiš se oko toga. Takođe, ako izabereš faks koji ti leži i čije te gradivo intrigira i uživaš u njemu, sve te obaveze će ići lakše i brže. 15 Jan 2010