Treća si godina, imaš dovoljno vremena dobro da promisliš svoju dilemu. Ja ću ti nabacati nekoliko informacija za razmišljanje, pa se posle možemo opet čuti. Ne forsiraj sebe previše, na vreme si počela i imaš dovoljno vremena da na miru razmisliš.

Ima dosta vrsta novinarstva. To je ono što bih prvo volela da ti kažem, ovaj isečak iz teksta na Minglu govori o tome:

"Pored klasičnih radnih mesta u medijima – na televiziji, radiju i u novinama, postoji još mnogo različitih oblasti u kojima novinari mogu raditi. Budući studenti novinarstva često zaboravljaju jedno od najstarijih novinarskih radnih mesta – novinsku agenciju, ali i jedno od najnovijih – internet sajtove i portale. U svim ovim medijima novinari imaju mnogo prilika da razvijaju svoju karijeru – u različitim redakcijama (od politike, ekonomije, kulture i zabave do sporta i tehnologije) i na različitim pozicijama (reporter, fotoreporter, kolumnista, urednik, intervjuer, kritičar…) Pored klasičnog rada u medijima novinari se često bave radom sa medijima, pa su tu najpopularniji odnosi sa javnošću. Takođe, novinari se mogu baviti i istraživanjem javnog mnjenja, marketingom, proveravanjem činjenica (fact checking), pronalaženjem vrednih izvora informacija, i drugim poslovima za koje su ključne veštine komunikacije."

A ceo tekst o novinarskom pozivu možeš naći ovde: http://www.mingl.org/karijera/zanimanje_meseca.php/2008/08/19/novinar-8.html

Na situaciju koju si u mejlu prenela može se gledati iz nekoliko uglova. Jedan od tih je da, kao što rekoh, postoje razne vrte novinarstva. Zavisno od toga gde i šta radiš potrebne su ti različite osobine i veštine. Pa se tako može naći neki novinarski posao koji bi tebi ležao i tvojim osobinama. Međutim problem sa tim stavom je taj što kada završiš faks, ti ne možeš baš da biraš gde i šta ćeš raditi. Možda donekle, ali sigurno ne skroz, i kada se negde zaposliš, urednici će biti ti koji će ti određivati poslove i zadatke u početku, pa i duže u zavisnosti od mesta gde radiš i vremena koje će proći dok se ne profilišeš i dokažepš kao novinar.

Sa druge strane novinarstvo nije jedini posao za koji je neophodno samopouzdanje i komunikativnost i otvorenost. Ne želim sada da te uplašim, ali to su osobine koje se traže za skoro svaki posao. Čak i programeri koji sede za kompom i ekranom po ceo dan moraju biti otvoreni komunikativni, makar u izvesnoj meri.

Ako se ne bi opredelila za tu opciju nego za srpski jezik i književnost, sa te tačke posmatranja - profesorski poziv jeste jedan od najčešćih kojim se bave stručnjaci te oblasti, ali nije jedini.

Postoji još dosta poslova kojima se može čovek baviti sa tim faksom. Na primer posao lektora. To je osoba koja lekturiše, tj. čita i ispravlja dela koja su pred objavljivanjem tako da budu u skladu sa našim jezikom. To mogu biti dela naših autora ili prevodi sa stranih jezika. To mogu biti dela iz oblasti književnosti ili beletristike, ili naučna dela iz raznih domena nauke ili nešto skroz treće. To je jedno zanimljivo zanimanje. Dosta si upućen na jezik, sintaksu, gramatiku... na čitanje, doduše sedenje za kompom takođe. To je zanimljiv posao, dinamičan u smislu da si stalno u toku sa izdavaštvom i raznovrsnom literaturom, ali fizički donekle statičan posao. Ali se taj posao može raditi kao dopunsko zaposlenje pored nekog drugog posla. I to i dalje nije jedina opcija sa tim fakultetom.

Međutim, mislim da je za tebe najkorisniji sledeći ugao posmatranja: šta god da odlučiš da upišeš, neka ta odluka bude nošena tvojim željama, ambicijama i mogućnostima naravno. Ali kada kažem mogućnosti, ne mislim na tvoje samopouzdanje i komunikativnost, već na tvoj znanje i intelektualne mogućnosti i preference.

Osobine kao što su samopouzdanje i komunikativnost je nešto na čemu se radi. I što može da se promeni, na bolje. Uvek. Samo je potrebno da se time baviš. Zapravo mnoge javne ličnosti izjavljuju za sebe da su povučene, introvertne osobe, da ne vole mnogo da komunicirju sa ljudima, da se mešaju...a bave se javnim poslom. To deluje apsurdno. Ali je istina. To je zato što baš profesija kojom se baviš može da ti pomoge da se nadogradiš kao osoba i da prevaziđeš neke svoje nedostatke. Ako posmatraš to sa te pozitivne strane. Ako te nije strah da pokušaš.

Samopouzdanje se stiče vremenom i iskustvom. Većina adolescenata, tvojih vršnjaka, nisu samopouzdani. To je zato što je to normalno u tom periodu života. Ali svako to ispoljava na različit način. Neko to otvoreno prizna kao ti, a neko se trudi da se to ne vidi i ponaša se potpuno otvoreno i opušteno baš da drugi ne bi pomislili da on/ona nemaju samopouzdanja i na taj način prevazilaze i prikrivaju to. Svi ti oblici ponašanja su normalni. I to kako se ti osećaš to je potpuno ok. Ali mnoge tvoje osobine i stavovi će se vremenom promeniti, na mnoge ćeš ti direktno uticati, a neke druge će se prosto vremenom i iskustvom koje budeš sticala menjati.

Ne želim ovom pričom da te ubedim da upišeš ovo ili ono. Samo želim da ti kažem da mislim da ne bi trebalo faks da biraš na osnovu tih svojih osobina koje zapažaš, zato što se one mogu promeniti, posebno ako se time baviš. Faks treba da biraš prema svojim intelektualnim interesovanjima i kapacitetima. Prema onome što voliš i želiš, prema tome kakav bi posao sutra volela da radiš, kako sebe sutra kao zaposlenu devojku zamišljaš, koji bi to posao ispunio tu zamisao i koji je faks koji do toga vodi.

Naravno ne treba biti nerealan i zamišljati bajku. Ali samopouzdanje je nešto što i te kako može da se popravi i nadogradi a otvorenost i komunikativnost takođe, možda malo manje a možda i skroz. Zavisi od tebe. 13 Feb 2010