Pitanje savetnici
Hoću na faks, al ne volim da učim...
Treća sam godina gimnazije i već je vreme da se odlučim u vezi sa budućom profesijom. U gimnaziju (opšti smer) sam otišla upravo zato što nisam uspela konkretno da odlučim šta me zanima... Volim oblasti kao što su psihologija, sociologija, andragogija... Zapravo mi to i ide i mislim da bih se pronašla u tako nečemu, ali tu nastaje problem. Moj uspeh u gimnaziji i nije baš zavidan... Zapravo, mislim da ću iz škole, u najboljem slučaju, nositi oko 30 bodova. Dakle i ne volim baš da učim... Razmišljam, čak i da upišem nešto od toga, takve su perspektive u ovoj zemlji da eventualno dvoje-troje najboljih sa generacije nađe posao u struci... I tu za prosečnog studenta nema mesta. A da se odlučim za neki faks gde ima više prespektive za posao, ne bih mogla da ga završim jer mi definitivno ne idu prirodne nauke, ekonomija, pravo... I šta sad? Zaista ne znam kako da se postavim...
Odgovor savetnice:
Postavila si stvari na takav način da izgleda kao da izlaza nema. Ali ne mora da zaista bude tako. Ako si već svesna svojih afiniteta, želja, kao i prednosti i nedostataka... To je za početak velika stvar! Ja bih ti prvo savetovala, s obzirom da imaš još vremena, da pogledaš spiskove svih mogućih fakulteta i smerova još jednom. Možda nađeš nešto što do sada nisi primetila. Ako se to i ne desi, već tvoj prioritet ostanu društveni fakulteti koje si spominjala: sociologija, psihologija, andragogija... I to je ok. To što nisi previše vredna nije stvar koja mora da ostane konstanta tokom celog tvog života. Posebno što si to osvestila kao neki svoj nedostatak. Dakle, na tome možeš i trebalo bi da radiš - i doneće ti dobro!
Možda nisi bila mnogo vredan i marljiv đak do sada zato što si nekako bila prepuštena i nisi imala neki pravi motiv koji te vodi. Razmisli i ti malo zašto je tako. Ako nađeš faks koji te zanima, inspiriše i motiviše ili neko buduće zanimanje i posao kojem stremiš i volela bi da ga radiš možda ti to bude dovoljan motiv da bolje učiš i vrednije radiš.
Ili razmišljaj suprotno - ako budeš sebi popuštala i udovoljavala i budeš i dalje lenja onda ćeš na kraju jako dugo studirati, moguće neki faks koji ti uopšte ne leži i tu ćeš se godinama razvlačiti, posle kada bude trebalo da se zaposliš imaćeš manje šanse i teže ćeš naći posao i verovatno ćeš biti manje zadovoljna. Dakle sve jedno drugo vuče. Primarna stvar je da budeš motivisana, da nađeš izvor zanimacije i interesovanja i uživanja u tome što radiš i zato ja uvek savetujem da ipak kada upisujete fakultete razmišljate o onome što volite da radite i u čemu ste dobri.
Još imaš vremena da u 4. godini popraviš prosek i budeš konkurentnija na prijemnom. Dobro razmisli šta ti koji fakultet donosi, koje ćeš predmete, nauke, oblasti učiti u naredne 4 godine najmanje. Koje poslove donose ti fakulteti i koliko se to slaže sa onim što ti želiš i zamišljaš za sebe.
Nemoj sebi popuštati i biti previše blaga prema svojim manama, već kada si tako pametna da ih uočiš i kažeš koje su onda budi i dobra prema sebi i radi na njihovom popravljanju, zato što je u tvom slučaju to moguće. Ipak se tu radi samo o radnim navikama.
Pozdrav! Piši opet kada razmisliš još malo ako želiš.
P.S. I nije baš da samo 3,4 najboljih sa generacije nađu posao u struci. To zavisi od fanulteta, sa nekim fakultetima je zaista tako, ali ne sa svim. 3 Aug 2010