Jeste iz prve ruke:) Doduše studije psihologije su se izmenile nešto od vremena kada sam ih ja studirala. Ipak, neke stvari uvek ostaju iste.

Koliko vidim sadašnji studenti se žale da znanja koja stiču ih ne čine dovoljno kompetentnim, zato što je studijski program skraćen na osnovnim studijama. Ali i za to ima leka.

Generalno smatram da ti taj fakultet daje veliku širinu koju u našoj zemlji i okruženju može biti od koristi zato što ovaj period tranzicije traje i traje. Psihologija ti omogućava da se unutar nje nađeš, zato što su mogućnosti i oblasti velike i brojne. Ipak vremenom usvajaš neka generalna znanja i veštine koja ti zauvek ostaju što je jako važno. Posle na njih daljim usavršavanjem možeš da se nadograđuješ i upravljaš svojim znanjem i karijerom istovremeno (što će u budućnosti svakako biti neophodno). Pored osnovnih psiholoških disciplina jako je puno oblasti koje nisu "psihološke" da kažem a ipak se igrom slučaja možeš snaći i tu (ako baš zatreba). Zbog toga mislim da ovaj poziv ima mogućnosti, i da svako može da se snađe sa ovim fakultetom. Naravno svi psiholozi nemaju zavidne plate, posebno oni u školama i mnogim obrazovnim i zdravstvenim ustanovama. Kome je to bitno to treba odmah da zna.

Po mom mišljenju, osim što je neophodno da puno učiš i vredno radiš, korisno je da od samog početka budeš otvorena za razna iskustva iz same psihologije. Da se oprobavaš. Puno toga će se nudioti na samom fakultetu, nešto mimo fakulteta. Bitno je da si u toki i da isprobavaš razne stvari. Da se traiš i nađeš, vremenom naravno, u nekoj oblasti i da onda i mimo fakulteta možeš da stičeš neka znanja iskustva. To će ti najviše pomoći za kasnije zaposlenje. Šta će to biti ja ne znam, to zavisi od tebe i tvojih sklonosti i afiniteta. Tako je i najbolje. Ali je jako bitno da budeš otvorena i da ulaziš u razne aktivnosti, kurseve, seminare....Uvek možeš da odustaneš ali je važno da se isprobaš. Zato što je velika razlika da li ćeš sutra raditi kao statističar, eksperimentalni psiholog, psihoterapeut, u nekoj velikoj firmi kao HR, dečji psiholog, u NGO-u itd, itd. Zato je bitno da makar shvatiš koje ti oblasti nisu bliske, jer i ako su pod imenom iste psihologije međusobno mogu biti veoma različite.

To je moj savet. Samo hrabro i veruj u sebe i svoj izbor i trudi se da uživaš što više možeš (jer nekada na tom faksu to je otežano:))