Pitanje savetnici

Zanimaju me jezici i psihologija, pa bih volela da znam gde je veća perspektiva i mogućnost zapošljavanja

Idem u srednju ekonomsku ali se nisam pronašla u tome. Svakodnevno treniram i volim to, ali ne bih da mi to bude životno opredeljenje. Pored toga uživam učeći strane jezike i čitajući o ljudima, ljudskim odnosima i slično. Dakle, zanimaju me jezici i psihologija. Pa bih volela da znam gde je veća perspektiva i mogućnost zapošljavanja. Jezike obožavam da učim, a i psihologija mi je mnogo zanimljiva, ali je nikad nisam imala u srednjoj već sam samo čitala dela popularne psihologije i stvarno mi je zanimljivo. Ali nisam toliko komunikativna osoba i ne znam da li će me to kočiti ako upišem psihologiju i da li je to nešto što se može promeniti. Hvala unapred.

1209
pre 9 godina

Odgovor savetnice:

Lepo je što razmišljaš o svojoj budućnosti i što umeš da proceniš svoja interesovanja. Nije retkost da se mladi ne prepoznaju u srednjoj stručnoj školi. Dobra strana je što te to ne ograničava da upišeš ono što te zaista interesuje.

Malo je nezgodno reći u kojoj je od dve oblasti koje si navela veća perspektiva zapošljavanja. 

Što se tiče jezika, sa njima možeš da radiš kao nastavnica ili profesorka u državnoj ili privatnoj školi, kao prevodilac samostalno ili pri nekoj organizaciji, u ambasadi i sl. Sve zavisi od toga gde vidiš sebe. 

Rad u školi podrazumeva rad sa decom, tu je jako bitno da razmisliš da li možeš sebe da zamisliš u radu sa decom, u učionici gde predaješ. Već znaš koji su to jezici koji su aktuelni u školama: engleski, francuski, nemački, ruski, španski... One manje zastupljeni po državnim školama (npr. sada su koliko primećujem dosta aktuelni skandinavski jezici kod mladih) mogla bi možda da predaješ u privatnoj školi ili da držiš privatne časove.  

Prevodilački posao možeš da radiš npr. kao dodatni posao na svoj postojeći (tačnije, u slobodno vreme) ili može to da ti bude primarno zanimanje, ako bi radila u nekoj organizaciji.

Sa druge strane, psihologija najviše podrazumeva rad sa ljudima. Tokom studija bi videla koja oblast te najviše zanima, da li je to klinička psihologija, psihologija rada (poslovna), psihologija obrazovanja (u školi) ili možda istraživačka (gde bi se primarno bavila istraživanjima). Komunikativnost jeste veoma bitna u ovom poslu, i u radu u školi sa decom i roditeljima, u klinici sa ostalim kolegama i pacijentima, u poslovnoj sa klijentima itd. Međutim, veštine komunikacije se zaista uče i stiču vremenom. Na studijama ćeš (za koje god da se odlučiš) da upoznaš nove ljude i sa nekim ćeš sigurno komunicirati :) Takođe, imaćeš prakse na kojima ćeš steći određenu sigurnost u sebe, pa ćeš samim tim i poboljšati svoje veštine komunikacije. 

Što se tiče perspektive, ona zavisi od više faktora, ne samo od toga koju ćeš diplomu imati. Danas se sve više ceni praktično iskustvo koje imaš, a koje možeš da počneš da stičeš već tokom studija. Svako volontersko iskustvo, svaka praksa pruža ti mogućnost nešto da naučiš, a samim tim i povećava mogućnost za zaposlenje po završetku fakulteta.

Na našem portalu BOŠ Karijera možeš da uradiš testove ličnosti, veštine i znanja kako bi videla koja zanimanja odgovaraju tvom tipu ličnosti. Rezultati testova će ti možda pružiti jasniju sliku oko odabira pravog fakulteta.

Nadam se da sam bila malo od pomoći. Ako imaš još nekih pitanja, slobodno mi piši.