Mislim da je veoma dobro što si prepoznala da ti to predstavlja teškoću i što želiš da se izboriš sa tim. Kao što si sama odlično prepoznala, zaista je važno da se preispitaš ovaj problem ukoliko se odlučiš za karijeru u oblasti kriminalistike. Prepoznavanje problema je uvek prvi korak u njegovom rešavanju, tako da si i sada uradila značajan deo posla.

Velika većina ljudi se u nekom manjem obimu suočava sa osećanjem koje si opisala. Kada se nalazimo u nekoj pretećoj situaciji, na primer kada treba da radimo neki test znanja ili držimo prezentaciju, dešava se da nam brže lupa srce, da nam drhte ruke i da se osećamo veoma uznemireno. Sa druge strane, kod nekih ljudi anksioznost je izraženija, simptomi se javljaju veoma često i to im predstavlja teškoću za obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Ono što je važno da znaš jeste da je osećanje anksioznosti često povezano sa uverenjem da postoji određena pretnja ili opasnost. Kao što si i sama dobro primetila, stvarna situacija može biti sasvim bezazlena, a da se ona ipak doživljava kao preteća. Tačnije, anksiozne osobe vrlo često preuveličavaju pretnju i negativne posledice te pretnje, a ujedno ne veruju da mogu da se izbore sa njom. Na primer, neke osobe su uverene da su oni ili njima bliske osobe u opasnosti i da im se može nešto loše dogoditi dok se neke osobe osećaju anksiozno u situacijama u kojima misle da neće ostaviti dovoljno dobar utisak. Različiti su razlozi zbog kojih može doći do ovog osećanja.

Možeš da razmisliš da li postoji nešto što doživljavaš kao pretnju a što prethodi tvom osećanju anksioznosti. Možda se plašiš da ćeš izgubiti kontrolu nad sobom kada si anksiozna i kažeš sebi da nikako ne smeš izgubiti kontrolu. U tom slučaju, to može samo još više da poveća osećanje anksioznosti. Može biti veoma važno da prepoznaš šta prethodi osećanju anksioznosti koje imaš. Razmisli u kojim situacijama se to dešava i oko čega si u toj situaciji najviše uznemirena. Takođe je važno da prepoznaš šta misliš neposredno pre nego što počneš da se osećaš uznemireno. Način na koji mislimo o nekoj situaciji često određuje naša osećanja, a promenom naših uverenja možemo menjati i to kako se osećamo. I dalje će postojati situacije koje ćeš videti kao preteće, ali umesto da se osećaš anksiozno i da imaš simptome koje si opisala, možeš se osećati zabrinuto ali u isto vreme biti u stanju da se suočiš sa onim što doživljavaš kao preteće.

Takođe, važno je da prepoznaš koliko ti se to što si opisala često dešava i koliko intenzivno. S obzirom na to, možeš pokušati sama da rešiš ovaj problem tako što ćeš pokušati bolje da razumeš sa čime je povezan, a ako misliš da treba i želiš možeš i da potražiš savet psihologa. Možeš da razgovaraš sa školskim psihologom - to ne može da škodi ali svakako može da pomogne.
 
Pored razgovora sa školskim psihologom, preporučila bih ti da potražiš odgovarajuće knjige samopomoći ili da pokušaš da naučiš vežbe relaksacije koje možeš primenjivati svaki put kada se osećaš tako. Ukoliko ti bude značio moj savet u traženju stručne podrške ili literature u ovoj oblasti, slobodno mi piši.

Zaista verujem da ćeš se uspešno izboriti sa svim izazovima, koji nas ujedno uče da budemo vredni i hrabri i da će te ovaj put odvesti do željene karijere!