Pitanje savetnici
Neuropsihologija i medicina
Dobar dan, četvrta sam godina opšte gimnazije i još nisam odlučila šta želim da upišem. Oduvek me je zanimao ljudski organizam, način na koji funkcioniše, odnos duhovnog i telesnog. Takođe, volim da povezujem stvari iz različitih
oblasti, povlačim paralele među pojmovima koje izučavamo na časovima, izvodim zaključke i sama stvaram nesto novo, u smislu pisanja projekata i radova na različite teme. Volim da sakupljam podatke iz različitih izvora i
uz pomoć njih stvaram novu celinu, npr. kada nam je u školi zadat samostalan rad. Oblasti koje mi zvuče privlačno su neuropsihologija i medicina, takođe, na vašem sajtu sam naišla na zanimanje saradnika za klinička ispitivanja.
Kada pročitam opis zanimanja, mogu sebe da zamislim u toj ulozi, kao i u ulozi doktora-istraživača, koja mi ipak nije potpuno jasna? Da li biste mogli da mi kažete nesto više o ovim zanimanjima i načinu na koji se do njih
se do njih dolazi? Takođe me brine težina prijemnog ispita na Medicinskom fakultetu, jer nisam još počela da se spremam, ali mislim da imam neko solidno predznanje. Iako mi studije zvuče izuzetno zanimljivo, ne bih volela da se bavim medicinom na klasičan način, kroz neposredan rad sa pacijentima, takođe, posao farmaceuta u apoteci me ne privlači. Radila sam test profesionalne orijentacije (izuzetno složen) i usmerena sam na egzaktne nauke: farmaciju, ekonomiju, (finansije, računovodstvo), pravo (rad sa aktima). Hvala unapred!
Odgovor savetnice:
Iz tvog pitanja sam stekla utisak da si svestrana i radoznala osoba i mislim da je veoma dobro što si u ovom razmišljanju o različitim zanimanjima pošla od upoznavanja sebe i svojih interesovanja. Prema onome što si opisala, i neuropsihologija i medicina mogu biti oblasti koje ti mogu odgovarati. Pored toga, možda možeš da razmisliš i o određenim oblastima biologije, u kojima takođe postoji izučavanje organizma i povezanosti ponašanja ljudi sa određenim biološkim karakteristikama. U svim oblastima imaš opciju da se baviš istraživanjima, a ukoliko se za to odlučiš biće od značaja to što voliš da prikupljaš podatke, da izvlačiš zaključke na osnovu njih i postavljaš nova istraživačka pitanja.
Za zanimanja doktora istraživača i saradnika za klinička istraživanja bilo bi potrebno da završiš Medicinski ili Farmaceutski fakultet. Za oba zanimanja bilo bi značajno da prođeš kroz dodatne obuke i usavršavanja. Kao što si videla u opisu zanimanja, svaki saradnik za klinička ispitivanja mora da prođe dodatne obuke. Više o ovom zanimanju možeš pročitati i ovde https://poslovi.infostud.com/zanimanje/Saradnik-za-klinicka-istrazivanja/14, a takođe možeš i da pogledaš profile osoba koje se bave ovim poslom na profesionalnoj društvenoj mreži LinkedIn i da pogledaš kakvo obrazovanje i obuke su ih doveli do te pozicije (https://rs.linkedin.com/title/cra/serbia). Što se tiče zanimanja istraživača, važno bi bilo da se tokom studija uključiš u istraživačke projekte i da stičeš praktična znanja koja bi ti bila potrebna za taj posao. Da bi se bavila neuropsihologijom, bilo bi potrebno da završiš studije psihologije. Možda će te zanimati da postoji i studentsko udruženje koje se bavi neuronaukama, a više o njihovim aktivnostima možeš pogledati na sledećoj adresi http://neuronauke.com/. Oblast neuronauka je interdisciplinarna, što znači da se stručnjaci različitih profila bave izučavanjem nervnog sistema i nastoje da prošire naše znanje u ovoj oblasti.
Nisi mi napisala kako ti se čine sve delatnosti koje su ti predložene testom profesionalne orijentacije. Možda bi te interesovalo da pronađeš više informacija o tome kojim istraživačkim i analitičkim poslovima bi se mogla baviti u ovim oblastima. Na primer, i sa završenim studijama farmacije ne moraš nužno da radiš u apoteci, već možeš raditi i kao istraživač u laboratoriji (na primer, možeš pogledati ovo zanimanje Biohemičar istraživač u istraživačkom centru ili istraživačkoj laboratoriji).
Na kraju, što se tiče prijemnog ispita, koliko vremena je potrebno da bi se on dobro spremio svakako je individualno. To što imaš potrebno predznanje, zajedno sa pažljivim i detaljnim spremanjem za testove znanja, sigurno će biti od najveće važnosti.