Dve godine posle srednje škole, otvorila mi se prilika da studiram. Završio sam četvorogodišnju školu, smer elektrotehničar računara. Proteklih godinu dana sam u inostranstvu s roditeljima, radim posao čistača za minimalac koji je ovde relativno okej i može lako da se uštedi, ali je sve to mentalno iscrpljujuće, upadam maltene u krizu identiteta na dnevnoj bazi jer ne želim da verujem da je to jedino što mogu da radim u životu, i hoću da probam da uložim u sebe to što sam uštedeo i pokušam da započnem bar nešto u rodnoj zemlji gde mi je i mesto. U proteklih nedelju dana razmatram sve opcije za studiranje i čini mi se da bi mi najviše odgovarala filozofija, eventualno književnost, na filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Naravno problem tu je što iako me te stvari iskreno zanimaju i voleo bih da ih izučavam, plašim se da na kraju ipak ne bih završio nigde s tim. Znam da nijedan fakultet ne znači sigurno zaposlenje ali voleo bih kad bih znao da li bar imam neke druge šanse s tim smerovima osim kao profesor (što takođe nije sigurno jer nije kao da ima velika potražnja za takvim profesorima). Ne sumnjam u to da li bi mi takav smer odgovarao jer sam čak i u elektrotehničkoj školi bio jako dobar u pisanju sastava na času srpskog il na predmetu filozofije kad je trebalo da se iznose mišljenja i kritički razmišlja o određenim temama. U suštini hoću da kažem da sam pronašao šta me istinski zanima i voleo bih bar da probam da idem u tom pravcu ali prvo bih da tražim savet od Vas kao nekoga ko ima iskustva s ovakvim problemima. Ukratko, da li u filozofiju vredi ulagati ili je to samo "mlaćenje prazne slame" i gubljenje vremena što se zaposlenja i prilika tiče? Hvala.