Pitanje savetnici

Moja interesovanja idu ka novinarstvu, književnoj kritici, ili kliničkoj psihologiji

Zdravo, završavam četvrtu godinu gimnazije, a još uvek nisam odlučila koji ću fakultet upisati. Moja interesovanja idu ka novinarstvu, urednik, književni kritičar, ili klinička psihologija. Za sva ova zanimanja, uglavnom svako kaže da nema vajde od toga, pa me zanima koliko su ustvari profitabilna ova zanimanja, i da li ću ppgrešiti ukoliko upišem nešti od ovoga?

880
pre 4 godine

Odgovor savetnice:

Pre svega, super je što si prepoznala svoja interesovanja i što imaš ideju čime bi volela da se baviš. :)

Mislim da nikako ne možeš pogrešiti ukoliko upišeš ono što voliš. :).

Sva ova zanimanja zahtevaju puno prakse i stalnog usavršavanja, i često su potrebne godine da se dođe do viših pozicija, pa se često mnogima čini da nisu perspektivna.

Hajde da krenemo od novinarstva. Da bi neko lako došao do posla u ovoj branši, potrebno je iskustvo, posebno za posao urednika, i važno je da stičeš praktično znanje još tokom fakulteta. To znači da je vrlo značajno da i u toku studija tražiš prilike za stručne prakse, usavršavanja i volontiranja u različitim redakcijama ili medijskim kućama. Ovo ti neće pomoći samo da stekneš praktično znanja već i da razviješ mrežu važnih kontakata koji mogu biti vrlo značajni za tvoje buduće zaposlenje. Plate u novinarstvu se sada dosta razlikuju od medija do medija, i u zavisnosti koja se oblast prati (npr. sport, politika, zabava....). Ipak, moguće je da će se situacija promeniti u narednim godinama. 

Što se tiče kliničke psihologije, i ona traži puno usavršavanja da bi se došlo do pozicije gde možeš relativno samostalno da obavljaš svoj posao. Takođe, klinička psihologija predstavlja i vrlo odgovoran posao koji podrazumeva pružanje direktne podrške i pomoći drugima. Upravo je zbog takve prirode posla važno da ispuniš sve prethodne korake koji se tiču obrazovanja i usavršavanja u ovoj oblasti, rada sa starijim i iskusnijim kolegama, itd... Većina ljudi koji se bave kliničkom psihologijom se odlučuju i za zanimanje psihoterapeuta, i često otvore svoja privatna savetovališta. U tom kontekstu, ovo zanimanje može biti profitabilno, ali sa druge strane traži puno ulaganja, truda i stručnog usavršavanja. 

Na kraju, imamo zanimanje književnog kritičara. I kod ovog zanimanja je specifično što zahteva veliko iskustvo i poznavanje oblasti, što znači da neko odmah po završetku fakulteta nema sva potrebna znanja i veštine kako bi mogao da se bavi ovim poslom. U tom kontekstu, takođe traži dosta usavršavanja i učenja. Još jedna specifičnost ovog zanimanja je što ne mora biti nužno vezano za jedno radno mesto. Često se dešava da pojedinci budu povremeno angažovani kao književni kritičari, a da se pored toga bave nekim drugim poslom. Takođe, ukoliko se tvoj rad prepozna i u trenutku kada stekneš dovoljno iskustva, možeš da budeš angažovana za pisanje više kritika za različite klijente, što sa sobom može povući i veći profit. 

Razmisli o tome kako bi volela da izgleda tvoj radni dan. Da li bi više volela da radiš direktno sa ljudima ili ti više leže poslove koji podrazumevaju analizu ili pisanje? Da li bi više volela da radiš individualno ili se dobro snalaziš i u timu? Takođe, razmisli o tome koliko si spremna da uložiš u svoje usavršavanje - tu su važni faktori kao što je vreme, dostupunost prilika za usavršavanje, ali i uložena energija, kao i finansijski resursi. Pokušaj da sve ove ideje i razmišljanja o zanimanjima napišeš na jednom papiru gde možeš videti koje su sve prednosti za jedno zanimanja i koji su potencijalni nedostaci. Takav pregled može da ti pokaže određene uvide i da ti pomogne da doneseš odluku o zanimanju koje ti najviše odgovara. :)