Baza zanimanja
Klinički psiholog/psihološkinja
Klinički psiholozi se bave pojedincima sa specifičnim teškoćama. To mogu biti poteškoće u prilagođavanju, problemi u ponašanju, promene ličnosti, anksioznost, depresija i razni drugi problemi. Jedan od najvažnijih zadataka kliničkih psihologa je klinička procena, koja obuhvata prikupljanje podataka o klijentu, o njegovom ponašanju, osobinama ličnosti, intelektualnom funkcionisanju itd. Ovi podaci se koriste u različite svrhe, od dijagnostikovanja mentalnih poremećaja, do opisivanja ličnosti pojedinca, prilikom izbora adekvatnog lečenja, prilikom odlučivanja o smeštaju lica u ustanovu i sl. Naime, da bi se donela odluka o postupku potrebno je što bolje poznavati klijenta.
Psihološka procena se sprovodi primenom intervjua, korišćenjem psiholoških testova i posmatranja.
Klinički intervju daje psihologu uvid u problem klijenta radi postavljanja dijagnoze. Praktičan je jer oponaša prirodnu društvenu interakciju, pružajući na taj način mogućnost da se uhvati verbalno i neverbalno ponašanje osobe.
Osim psihodijagnostike, klinički psiholozi konsultuju i odrasle, a kada su deca u pitanju, u zavisnosti od uzrasta, konsultuju njih i/ili njihove roditelje. Važno je naglasiti da se psiholozi uglavnom bave savetovanjem. Savetovanje je vrsta prve pomoći; traje kraće i usmereno je na konkretan životni problem ili situaciju. Njegov cilj je da pruži pomoć u svakodnevnim životnim situacijama u kojima se ljudi teško snalaze iz različitih razloga. Takođe, savetovanje obučava pojedinca da se samostalno nosi sa životnim problemima i podstiče ga da koristi sopstveni potencijal. Psihoterapija je, pak, dugotrajnija i detaljnija i bavi se problemima sa težim simptomima, kao i psihičkim poremećajima. Terapijom se mogu baviti samo oni koji su završili dodatnu edukaciju, odnosno neku od škola psihoterapije i dobili psihoterapijski sertifikat. Dakle, psiholog nije automatski psihoterapeut, iako može biti.
Takođe, važno je objasniti razliku između kliničkog psihologa i psihijatra. Psihijatar je lekar, osoba koja je završila Medicinski fakultet, a potom specijalizirala psihijatriju. S druge strane, klinički psiholog ima završene studije psihologije na Filozofskom fakultetu. Psihijatri rade prvenstveno u zdravstvenim ustanovama, dok klinički psiholozi mogu raditi i u nekim drugim ustanovama. Oni koji rade u bolnicama i klinikama, poput psihijatara, bave se neprilagođenim i aberantnim (devijantnim) iskustvima i ponašanjem.
Jedna od specifičnosti psihologa je da može da primenjuje i tumači psihološke testove. Klinički psiholog opisuje i klasifikuje devijantno ponašanje, predviđa i prati efekte lečenja i pomaže u postavljanju pouzdanije dijagnoze kada se radi sa pacijentom sa nejasnim simptomima ili posebno kada je važan njegov intelektualni status. Pacijent se prvo može konsultovati sa kliničkim psihologom. Ako vidi da postoji potreba za psihijatrijskim lečenjem i lekovima, uputiće ga psihijatru. Klinički psiholozi i psihijatri često sarađuju i zajedničkim snagama pokušavaju da otkriju najbolji pristup pacijentu.
Klinički psiholog može da obavlja posao forenzičkog psihologa - Funkcija forenzičkih psihologa je prikupljanje, proučavanje i ispravno tumačenje različitih psiholoških podataka koji mogu pružiti važne elemente za ispitivanje, procena mentalnih sposobnosti i psiholoških uslova bilo koje strane uključene u suđenje (optuženi, tužioci i svedoci). Ova analiza pomaže u razjašnjavanju u slučaju optuženog, jesu li u potpunosti iskoristili svoje mentalne sposobnosti u vreme kada su, navodno, počinili zločin.
Klinički psiholozi su uključeni i u nastavu studenata u nekim od obrazovnih ustanova. Oni takođe mogu biti supervizori u istraživanju. U okviru određene ustanove u kojoj rade, mogu podučavati pripravnike iz psihologije, medicine ili druge profesije, kao i socijalne radnike, medicinske sestre, zatvorske čuvare, nastavnike, administrativno osoblje, vaspitače i mnoge druge grupe kojima poznavanje psihologije može koristiti u svojim svakodnevni rad. Bave se i administrativnim poslovima i mogu da rade kao šef univerzitetske psihologije, kao direktor konsultantske kuće, glavni psiholog u bolnici ili klinici itd.
Psihološka procena se sprovodi primenom intervjua, korišćenjem psiholoških testova i posmatranja.
Klinički intervju daje psihologu uvid u problem klijenta radi postavljanja dijagnoze. Praktičan je jer oponaša prirodnu društvenu interakciju, pružajući na taj način mogućnost da se uhvati verbalno i neverbalno ponašanje osobe.
Osim psihodijagnostike, klinički psiholozi konsultuju i odrasle, a kada su deca u pitanju, u zavisnosti od uzrasta, konsultuju njih i/ili njihove roditelje. Važno je naglasiti da se psiholozi uglavnom bave savetovanjem. Savetovanje je vrsta prve pomoći; traje kraće i usmereno je na konkretan životni problem ili situaciju. Njegov cilj je da pruži pomoć u svakodnevnim životnim situacijama u kojima se ljudi teško snalaze iz različitih razloga. Takođe, savetovanje obučava pojedinca da se samostalno nosi sa životnim problemima i podstiče ga da koristi sopstveni potencijal. Psihoterapija je, pak, dugotrajnija i detaljnija i bavi se problemima sa težim simptomima, kao i psihičkim poremećajima. Terapijom se mogu baviti samo oni koji su završili dodatnu edukaciju, odnosno neku od škola psihoterapije i dobili psihoterapijski sertifikat. Dakle, psiholog nije automatski psihoterapeut, iako može biti.
Takođe, važno je objasniti razliku između kliničkog psihologa i psihijatra. Psihijatar je lekar, osoba koja je završila Medicinski fakultet, a potom specijalizirala psihijatriju. S druge strane, klinički psiholog ima završene studije psihologije na Filozofskom fakultetu. Psihijatri rade prvenstveno u zdravstvenim ustanovama, dok klinički psiholozi mogu raditi i u nekim drugim ustanovama. Oni koji rade u bolnicama i klinikama, poput psihijatara, bave se neprilagođenim i aberantnim (devijantnim) iskustvima i ponašanjem.
Jedna od specifičnosti psihologa je da može da primenjuje i tumači psihološke testove. Klinički psiholog opisuje i klasifikuje devijantno ponašanje, predviđa i prati efekte lečenja i pomaže u postavljanju pouzdanije dijagnoze kada se radi sa pacijentom sa nejasnim simptomima ili posebno kada je važan njegov intelektualni status. Pacijent se prvo može konsultovati sa kliničkim psihologom. Ako vidi da postoji potreba za psihijatrijskim lečenjem i lekovima, uputiće ga psihijatru. Klinički psiholozi i psihijatri često sarađuju i zajedničkim snagama pokušavaju da otkriju najbolji pristup pacijentu.
Klinički psiholog može da obavlja posao forenzičkog psihologa - Funkcija forenzičkih psihologa je prikupljanje, proučavanje i ispravno tumačenje različitih psiholoških podataka koji mogu pružiti važne elemente za ispitivanje, procena mentalnih sposobnosti i psiholoških uslova bilo koje strane uključene u suđenje (optuženi, tužioci i svedoci). Ova analiza pomaže u razjašnjavanju u slučaju optuženog, jesu li u potpunosti iskoristili svoje mentalne sposobnosti u vreme kada su, navodno, počinili zločin.
Klinički psiholozi su uključeni i u nastavu studenata u nekim od obrazovnih ustanova. Oni takođe mogu biti supervizori u istraživanju. U okviru određene ustanove u kojoj rade, mogu podučavati pripravnike iz psihologije, medicine ili druge profesije, kao i socijalne radnike, medicinske sestre, zatvorske čuvare, nastavnike, administrativno osoblje, vaspitače i mnoge druge grupe kojima poznavanje psihologije može koristiti u svojim svakodnevni rad. Bave se i administrativnim poslovima i mogu da rade kao šef univerzitetske psihologije, kao direktor konsultantske kuće, glavni psiholog u bolnici ili klinici itd.
Psihijatrijske bolnice, psihološka savetovališta, kliničko-bolnički centri, domovi zdravlja, krizni centri, instituti za mentalno zdravlje, zatvori, policija, sud.
Obuke i seminari o savremenim znanjima iz oblasti psihologije, forenzičkoj psihologiji, kao i psihoterapijska edukacija nisu obavezni, ali su značajni.
Volonterski rad, rad u nevladinoj organizaciji...
preko 3 godine
do 60 sati nedeljno
Radno vreme je fleksibilno.
- Liderske (veštine vođstva)
- Pregovaračke
- Komunikacijske (veštine međuljudske interakcije)
- Administrativne
- Istraživačke
- Analitičko razmišljanje
- Veština rada pod pritiskom
- Pomagačke, humanističke
- Timski rad
- Komunikativnost
- Misaonost
- Skoncentrisanost
- Udubljenost
- Radoznalost
- Savesnost, odgovoronost
- Dobrodušnost
Interesantan, nudi puno prostora za lično i profesionalno usavršavanje. Posao je dinamičan, ne postoji rutina. Ima mogućnost stalnog sticanja novih veština, sloboda da se samostalno organizuje i planira rad, ali i timski rad i podrška.
Posao zahteva puno strpljenja (da bi se ljudima pomoglo kroz psihoterapiju potrebno je puno vremena), finansijski zahtevno usavršavanje, otpori okruženja.
U slučaju forenzičkog psihologa, potrebno je da osoba ima znanja iz različitih oblasti: psihologija, prava, medicina...
U ovom poslu ima mogućnosti za napredovanje.
Uzimajući u obzir promene na tržištu rada, za ovo zanimanje će biti posla za 5 narednih godina.