Baza zanimanja

Urednik/ica

Urednici knjiga, novina, časopisa, emisija, odnosno izdanja bilo koje vrste, jesu ljudi koji planiraju njihov sadržaj i nadgledaju sve pripreme za njihovo objavljivanje. To znači da urednici odlučuju što će ponuditi svojim čitaocima, gledaocima ili slušaocima, odakle će pribaviti neki tekst ili ko će ga pisati, dogovaraju se s piscem da ga on napiše, kako da ga napiše te uz koju cenu. Kasnije odlučuju o tomu u kojem će se opsegu i u kojem obliku tekst objaviti.

Urednik, dakle, donosi sve važne odluke u vezi s knjigom, publikacijom, televizijskom ili radijskom emisijom i vodi računa o tomu da se one ostvare. U malim redakcijama publikacija bilo koje vrste glavni urednik radi gotovo sve; u većim redakcijama postoje urednici na više nivoa. Obično pomoćnik glavnog urednika, izvršni urednik, nadgleda i usklađuje rad urednika za pojedine delove sadržaja (u novinama, na primer za spoljnu ili unutrašnju politiku, kulturu, sport) ili pak rad urednika zaduženih za jednu publikaciju ili više pojedinačnih publikacija. U televizijskim ili radijskim stanicama slične odgovornosti imaju programski direktori.

Kad dobiju tekst, urednici ili njihovi pomoćnici proveravaju tačnost podataka i činjenice u njemu, ispravljaju ga pravopisno i stilski, prilagođavaju tako da bude lako razumljiv publici kojoj je namenjen. U skladu s tim ciljem izabiru i fotografije, dopisuju najave, naslove, podnaslove, dogovaraju se o tome kako će izgledati stranice (lay out), odlaze štampariju ili studio da bi nadgledali i zadnje faze pre objavljivanja.
novinama, nedeljniku, magazinu i sličnim štampanim medijima
Seminari o istraživačkom i veb novinarstvu, pisanju i izveštavanju, zatim o menadžmentu.
Volonterski novinar u studentskom listu, reporter, dugogodišnji novinar, asistent urednika pa urednik.
preko 3 godine
do 60 sati nedeljno
Radno vreme je fleksibilno.
  • Pregovaračke
  • Komunikacijske (veštine međuljudske interakcije)
  • Organizacione
  • Istraživačke
  • Kreativno razmišljanje
  • Analitičko razmišljanje
  • Veština rada pod pritiskom
  • Timski rad
  • Komunikativnost
  • Energičnost
  • Druželjubivost
  • Misaonost
  • Radoznalost
  • Fleksibilnost
Fleksibilno radno vreme, sticanje važnih kontakata, uključenost u aktuelna zbivanja, dinamičnost, uvek si na izvoru informacija
Ponekad postoji opasnost pri izveštavanju, dugi radni sati i rad do kasno u noć.
Kada govorimo o fakultetskom obrazovanju za novinara to ne podrazumeva da novinar mora nužno da završi studije novinarstva, medija ili komunikacije. Novinarstvom se odlično može baviti i neko ko završi neki drugi fakultet – na primer verovatno je da će dobar poznavalac filma, sa diplomom Fakulteta dramskih umetnosti i dobro razvijenom novinarskom tehnikom pisati odlične filmske kritike ili da će se novinskom rubrikom o stanju u privredi odlično baviti ekonomista.

Mnogi novinari napominju da novinarstvo čini praksa - iskustvo koje se stiče radom u redakciji i na terenu. Pored klasičnih radnih mesta u medijima – na televiziji, radiju i u novinama, postoji još mnogo različitih oblasti u kojima novinari mogu raditi. Budući studenti novinarstva često zaboravljaju jedno od najstarijih novinarskih radnih mesta – novinsku agenciju, ali i jedno od najnovijih – internet sajtove i portale. U svim ovim medijima novinari imaju mnogo prilika da razvijaju svoju karijeru – u različitim redakcijama (od politike, ekonomije, kulture i zabave do sporta i tehnologije) i na različitim pozicijama (reporter, fotoreporter, kolumnista, urednik, intervjuer, kritičar…)

Pored klasičnog rada u medijima novinari se često bave radom sa medijima, pa su tu najpopularniji odnosi sa javnošću. Takođe, novinari se mogu baviti i istraživanjem javnog mnjenja, marketingom, proveravanjem činjenica (fact checking), pronalaženjem vrednih izvora informacija, i drugim poslovima za koje su ključne veštine komunikacije.
U ovom poslu ima mogućnosti za napredovanje.
Uzimajući u obzir promene na tržištu rada, za ovo zanimanje će biti posla za 5 narednih godina.
Nazad