Aktuelno

Raspisan poziv za učešće na besplatnoj Design Thinking radionici koja se održava 10 – 11. jula  u Beogradu. Prijave su otvorene do petka, 5. jula, za pojedince, studente i grupe mladih,  uzrasta 18-30 godina. Ako imaš između 18 i 30 godina, želiš da saznaš više o preduzetništvu i učiniš nešto dobro za svoju  zajednicu, prijavi se na našu interaktivnu Design Thinking radionicu! 

Meksička agencija za međunarodnu saradnju i razvoj (AMEXCID) poziva strane studente zainteresovane za studiranje u Meksiku da se prijave za stipendiju. Prijave su otvorene za sve nivoe studija. Stipendija obuhvata školarinu i mesečni dodatak u visini troškova života studenta. Prijavljivanje se vrši onlajn do 28. juna 2024. godine.

Pismo preporuke smatra se važnim delom dokumentacije koja se šalje na konkurs za dobijanje određenog posla. Pored biografije (sa detaljnim opisom svih praksi, stažiranja, volonterskih angažmana) i motivacionog pisma (koje donosi našu ličnu perspektivu budućeg posla); pismo preporuke je nešto što povećava šanse za dobijanje posla. Ovo važi za sve kandidate. Bilo da prvi put konkurišete ili prvi put menjate posao ili je ovo vaš treći, četvrti posao u karijeri.

Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu organizuje trodnevni program, HR Praktikum za studente, u periodu od 26. do 28. juna 2024. u saradnji sa konsultantskom kućom Advance International i kompanijama Nelt grupa, Delta Holding i Unicredit banka.

U današnjem sve konkurentnijem svetu, uspostavljanje jakih profesionalnih kontakata ključno je za uspeh u karijeri. Za studente, stvaranje mreže kontakata tokom studiranja može imati značajan uticaj na buduće mogućnosti zapošljavanja i razvoj karijere. Evo nekoliko ključnih saveta kako razviti profesionalne kontakte tokom studija:

Čekanje posla može biti veoma stresno. To je vreme kada je važno da budete posvećeni i optimistični. Postoje neke stvari koje možete da radite dok čekate da dobijete posao, te iskoristite vreme koje imate da istražite nove načine da sebi pomognete da budete spremni za posao.

Volontiranje je izvanredan način da se doprinese zajednici, razviju veštine i stekne vredno iskustvo koje može pomoći u izgradnji uspešne karijere. Dok mnogi ljudi obavljaju volonterski rad iz altruističkih razloga, postoje i brojne koristi koje volontiranje pruža pojedincu. Evo nekoliko prednosti volontiranja:

Leto je tu, a samim tim i odlične prilike da se upoznate sa Slovenijom i Ljubljanom! Ukoliko planirate studije na Univerzitetu u Ljubljani, ili vas zanima kakav je život u Sloveniji i njenom glavnom gradu, letnje škole koje organizuju fakulteti i akademije ovog univerziteta predstavljaju odličnu priliku za upoznavanje sa ovim gradom, usavršavanje i sticanje novih iskustava. Ove godine, fakulteti i akademije Univerziteta u Ljubljani nude veliki izbor od preko 50 letnjih škola iz širokog spektra disciplina: od ekonomskih i poslovnih nauka, prirodnih nauka do socijalnog rada i tehničkih nauka. Posetite našu stranicu i izaberite jedan ili više kurseva koji vam se dopadaju i provedite leto sa nama: https://www.uni-lj.si/en/study/summer-schools

Beogradska otvorena škola raspisuje konkurs za upis 32. generacije obrazovnog programa Studije budućnosti! Ako studiraš na nekom od univerziteta u Srbiji, imaš do 27 godina i želiš da se lično i profesionalno razvijaš, prijavi se i postani deo nove generacije programa. Pored sticanja brojnih i raznovrsnih znanja, Studije budućnosti za cilj imaju i da polaznicima i polaznicama obezbede sticanje mnogih praktičnih veština koje su od posebnog značaja kako za profesionalni, tako i za lični razvoj.

U današnje vreme, mnogi mladi traže savršen posao koji će da ispuni sve želje već na samom početku karijere. Međutim, često se dogodi da baš ti prvi poslovi budu manje zanimljivi ili da prosto deluje kako ne mogu doprineti karijernom napretku. Naša je preporuka da budeš strpljiv i da probaš da izvučeš maksimum iz svakog radnog dana, ma gde god se nalazio! Znaj da svaki posao na kom se nalaziš ima nešto da ti ponudi. Nekada je to samo dobra pouka i lekcija za budućnost, a nekad je mnogo više i kvalitetnije od toga. U ovom blogu ćemo razmotriti pet načina koji će ti pomoći da pronađeš vrednost u svakom poslu.

U savremenim uslovima poslovanja profesionalni stres, a naročito burn-out sindrom ili sindrom izgaranja na poslu, predstavljaju društvene i profesionalne probleme koji dugoročno gledano utiču na psiho-fizičko zdravlje zaposlenog, na rezultate njegovog rada i motivaciju, i na život uopšte. Sindrom izgaranja je „odgovor“ organizma na hroničan stres na radnom mestu, i označava proces koji nastaje u profesionalnom odnosu i radu sa klijentima i kolegama.

Zašto bi praktikanti trebalo da budu plaćeni? Često se kaže da oni ne mogu da pruže isti nivo produktivnosti i efikasnosti u radu, kao i zaposleni sa više iskustva. Drugi komentar je da radne prakse imaju primarno svrhu obrazovanja i obuke, a da im nije svrha rad. Ne izostaju ni tvdnje da su praktikanti trošak za poslodavca. Sa druge strane, mladi ponekad navode da bi pristajali i na neplaćenu praksu, ako bi im to omogućilo radno iskustvo.

Visoka nezaposlenost mladih i otežana tranzicija iz obrazovanja ka stabilnom zaposlenju podstakla je povećanje broja programa praksi koji imaju za cilj unapređivanje zapošljivosti mladih kroz sticanje radnog iskustva i praktičnih znanja i veština traženih na tržištu rada. Svaka peta mlada osoba je učestvovala u programu praksi. Međutim, ne postoji adekvatna pravna zaštita za mlade ljude koji učestvuju u programima praksi, kao ni standardi koji bi obezbedili njihov kvalitet.

Nastavlja se rad na donošenju Zakona o radnoj praksi u 2023, obrazovana nova Radna grupa i objavljen Nacrt zakona. Ministarstvo obrazovalo novu Radnu grupu za izradu Nacrta zakona o radnoj praksi februara 2023. Radna grupa će nastaviti rad na izradi Zakona o radnoj praksi koji je započet 2021, a polazna osnova za rad je Nacrt koji je utvrdilo Ministarstvo nakon javne rasprave u decembru 2021. godine.

Proces tranzicije mladih iz obrazovnog sistema na tržište rada, u odnosu na savremene trendove, u velikoj meri je podržan različitim multimedijalnim alatima. Kako bi mladi, posebno iz vulnerabilnih društvenih grupa, bili u prilici da pristupe različitim programima praksi i karijernog usavršavanja, bez obzira na geografska, fizička ili neke druge barijere neophodno je obezbediti saradnju različitih sektora koja će doprineti razvoju neophodnih kompetencija kod mladih.

Radna grupa za radne prakse nastavila je sa radom u 2023. godini kako bi se sproveo i dovršio proces donošenja Zakona o radnoj praksi započet tokom 2021. godine. Na sastanku je prisustvovalo dvadesetak predstavnika organa državne uprave, Nacionalne službe za zapošljavanje, sindikata i organizacija civilnog društva. Članovi radne grupe su pokrenuli pitanja koja su bila predmet diskusije i ranije.

U četvrtak 27. aprila održan je prvi Nacionalni forum u okviru projekta „Virtuelne prakse za inkluzivno društvo”. Kako su mladi prepoznati kao jedna od najosetljivijih društvenih grupa, u odnosu na mogućnosti stažiranja, napredovanja i usavršavanja, predstavnici organizacija civilnog društva i mladih okupili su se sa ciljem unapređenja mehanizama podrške u planiranju profesionalnog usavršavanja mladih i prevazilaženja izazova i barijerija sa kojima se susreću. Pitanje učešća u radnim praksama posebno je izazovno u sučaju mladih koji su u tranziciji iz obrazovnog sistema na tržište rada. U skladu sa tim radna grupa prepoznala je potrebu razvijanja inkluzivnijeg progama stažiranja koji će biti orijentisan na potrebe mladih i pružiti adekvatan odgovor na izazove sa kojima se mladi susreću prilikom ulaska na tržište rada i planiranja profesionalnog razvoja.

Drugi Nacionalni forum u okviru projekta „Virtuelne prakse za inkluzivno društvo“ održan je 22. i 23. maja 2023. Forum je okupio preko 50 predstavnika mladih i nastavnika srednjih škola iz cele Srbije sa ciljem analize postojećih i izrade budućih modela virtuelnih praksi koji bi bili u skladu sa očekivanjima i potrebama mladih, dok bi sa druge strane bilo omogućeno sticanje profesionalnih veština za buduće zaposlenje. Diskusija je pružila mogućnost za detaljnu analizu pitanja poput motivacije mladih za uključivanje u različite modele prakse i benefita koje imaju od aktivnog učešća na istim. Pitanje zainteresovanosti kompanija da mladima omoguće ovakve oblike profesionalnog usavršavanja bilo je predmet diskusije, sa naglaskom na razvojni potencijal kompanija koji bi bio ostvaren kroz ovakve programe.

Evropski forum u okviru projekta “Virtuelne prakse za inkluzivna društva” okupio je 60 predstavnika organizacija civilnog društva iz Srbije, Makedonije, Italije i Španije, predstavnike javnog sektora kao i mlade. Događaj je održan 26. i 27. septembra. Istraživanja su pokazala da mladi danas sve ređe učestvuju na programima praksi i da svoja znanja i kompetetencije unapređuju koristeći neke od onlajn alata. Mladi modele praksi prepoznaju kao značajan resurs za njihov lični i profesionalni razvoj. Online alati omogućavaju mladima da uče i razvijaju se u skladu sa sopstvenim tempom i rasporedom. To im daje veću slobodu da istraže oblasti koje ih zanimaju i da se usredsrede na ono što ih motiviše i da se razvijaju u oblastima koje žele.

U okviru projekta „Virtuelne prakse za inkluzivna društva“, 7. i 8. marta u Firenci, održan je treći po redu međunarodni partnerski sastanak, na kome su prisustvovali partneri iz Italije, Španije, Makedonije i Srbije.